Ekonomske ubice vladaju Grčkom
I sadašnja grčka vlada podlegla je pritisku “ekonomskih ubica”, ovoga puta oličenih u nemačkoj politici pritisaka, ucena i pomoći koja zemlju gura u još dublje dužničko ropstvo
(foto, Angela Merkel i Volfgan Šojble tokom rasprave u Bundestagu o "trećem paketu" pomoći Grčkoj)
Na Grčkoj je primenjen metod ”ekonomskih ubica” koji je bio odobren od strane svih dosadašnjih vlada, računajući i sadašnju Ciprasovu.
Džon Perkins, iz sopstvenog iskustva kao “ekonomski ubica”, u knjizi „Priznanje ekonomskog plaćenog ubice“, otkriva kako međunarodne organizacije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, obećavaju „kule i gradove“ državama u problemima, nudeći im „pomoć“ u vidu ogromnih kredita koji se nikada ne mogu otplatiti.
„Pomoć“ osuđena na propast
Za Grčku Perkins kaže:
“Kada je Grčka u pitanju, MMF i EU ispostavljaju državi ogromne zahteve: Smanjenje potrošnje, povećanje poreza, prodaja javnog sektora privatnim kompanijama, potput energetskih ili vodovodnih sistema, sistema transporta. Privatizacijom svega toga oni faktički postaju naši robovi, robovi naših korporacija i MMF-a a u slučaju Grčke – EU. U suštini, organizacije poput Svetske banke, MMF, EU alatke su velikih korporacija i to je ono što ja zovem korporatokratija (corporatocracy).”
Da deluju ekonomske ubice u Grčkoj se vidi i po merama koje sprovodi Ciprasova vlada. Grčki parlamentarci, uz podršku opozicionih partija, usvojili su predlog za treći paket međunarodne pomoći. Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis upozorio je da je najnoviji “spasilački paket” pomoći Atini - osuđen na propast.
”Pitajte bilo koga ko zna nešto o grčkim javnim finansijama i taj će vam reći da ovaj sporazum neće funkcionisati“, izjavio je Varufakis za britansku radio stanicu Bi-Bi-Si.
Janis Varufakis, bivši grčki ministar finasija prati raspravu u grčkom parlamentu
Guranje Grčke u “crnu rupu” dužničkog ropstva
Ekonomske ubice oličene u kreditorima ali i moćnoj nemačkoj ekonomiji, procenjuju da će privreda u Grčkoj ove i iduće godine ponovo potonuti u duboku recesiju. Iako je Grčka tek prošle godine izašla iz šestogodišnje recesije, opet je ušla u “crnu rupu” dodatnog zastoja. Blagi oporavak se očekuje tek uz rast od 2,7 odsto u 2017. i 3,1 odsto u 2018.
Prema predviđanjima, dugovanja Grčke će opasti na 175 odsto od BDP 2020. godine i na oko 122 odsto do 2030. godine, što je značajno više od 120 odsto za koje Međunarodni monetarni fond smatra održivim limitom dugovanja.
Posledice novih mera su evidentene. U Grčkoj je u julu evidentiran najviši broj otkaza u poslednjih 15 godina, pokazali su podaci Ministarstva rada u Atini. Broj otkaza (160.630) premašio je prošlog meseca broj novootvorenih radnih mesta za 16.658.
Grčka privreda je u julu ostala u deflaciji 29. uzastopni mesec, uz pad indeksa potrošačkih cena od 2,2 odsto na godišnjem nivou. Prosečna stopa inflacije je od avgusta prošle do kraja jula ove godine iznosila je minus 1,9 odsto. Privreda je ostala u deflaciji mahom zbog pada cena odeće i obuće od 3,3 odsto, stanovanja od 7,4 odsto, trajne robe od 2,3 odsto, zdravstvenih usluga od 1,4 odsto, prevoza 3,5 odsto i zabavnog sadržaja 1,7 odsto.
Grčki premijer nije dobio u Evropi podršku za svoju politiku otpora kreditorima: Cipras u Evropskom parlamentu
Kako se bogatiti na grčkoj nesreći?
Ekonomske ubice rade na programu da državu i vladu Grčke ucenjuju merama privatizacije, dominacijom kapitala privatnih banaka i dodeljivanjem finansijske pomoći - kredita koji dodatno zadužuju Grčku i povećavaju ukupni državni dug.
Tako se Nemačka pokazala kao “majka Tereza” prema Grčkoj - ostvarujući velike zarade na grčkoj drami. Nemačka je uspela da profitira od dužničke krize u Grčkoj i zaradi 100 milijardi evra, prema rezultatima istraživanja Lajbnic instituta za ekonomske studije. Svaki put kada su se finansijska tržišta u proteklim godinama suočavala sa lošim vestima iz Grčke, kamatne stope na obveznice nemačke vlade su padale, a svaki put kada bi bila objavljena dobra vest, prinosi su rasli, dodaje se u istraživanju.
Profite na grčke dugove ostvaruju i druge zemlje, poput SAD, Francuske i Holandije.
Nije ni čudo što je Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, vatreni pobornik izlaska Grčke iz evrozone, prvo ucenjivao grčku vladu, a kada je ona popustila - krenuo je da je “hvali”. Šojble, koji je iznosiio teške optužbe na račun Ciprasove vlade i grčkog naroda sada kaže:
“Posle istinski napornih pregovora, oni sada u Grčkoj razumeju da zemlja ne može realno dobiti pomoć bez dalekosežnih reformi”.
Volfgang Šojble
Nemački građani podržavaju „ekonomske ubice“
Ogroman teret grčkog duga i dalje je glavni razlog zabrinutosti, u trenutku kada ministri finansija evrozone odlučuju o trećem paketu.To je ta opcija meke moći “ekonomskih ubica” koja se kreće između ucena i taktičkog popuštanja.
Da se primenjuje strategija “vruće hladno“ pokazuju i istraživanja o stavu Nemaca na grčku krizu i pomoć Nemačke. Po anketi instituta Forsa, objavljenoj u nemačkom listu Handelsblat, više od polovine Nemaca se protivi planiranoj dodeli trećeg paketa pomoći Grčkoj, a velika većina smatra da grčka vlada neće sprovesti ekonomske reforme.
Trećina od ukupno 1.002 anketiranih ispitanika podržava dodelu novog programa pomoći Grčkoj, dok je 57 odsto ispitanika protiv pružanja dalje pomoći Atini, a 84 odsto njih smatra da Grčka neće biti u stanju da sprovede obećane reforme, prenosi Rojters. Anketa je pokazala da 47 odsto Nemaca podržava oštar stav domaćeg ministra finansija Volfganga Šojblea u pregovorima sa Grčkom, dok je za stav nemačke kancelarke Angele Merkel bilo 41 odsto ispitanih. Dakle, Šojble je popularniji od Merkelove po pitanju ekonomskih interesa Nemačke a reč je o politici dominacije i strategiji “ekonomskih ubica” unutar evrozone i EU. To pokazuje da nema više globalne politike EU, već samo dominacija nemačke politike i nekolicine satelitskih država oko Nemačke.
