Budućnost atletike – spektakl ili biološki pasoš ?

Američka antidoping agencija (USADA), objavila je, 2. maja, da je sprinter Tajson Gej, trostruki šampion sveta 2007. godine (100 m, 200 m et 4 × 100 m), kontrolisan pozitivno na steroide i hormon rasta 23. juna 2013, kažnjen suspenzijom od godinu dana i oduzimanjem svih medalja i titula od 15. jula 2012. godine. USADA je objasnila da je suspenzija kratka jer je Gej “sarađivao” sa agencijom, što može da znači da im je dao imena sportista, trenera i lekara umešanih u dopingovanje. Veliki deo javnosti bio je zbunjen kratkim trajanjem sankcije koja, teorijski, omogućava američkom trkaču da se vrati na stazu 24. juna ove godine.

Ne tako stare afere dopingovanja među trkačima pokazale su da se, osim Tajsona Geja, nedozvoljenim sredstvima služio i Asafa Pauel, višestruki šampion sprinta. Dvostruka olimpijska šampionka na 200 metara, Veronika Kembel-Braun takođe se dopingovala, a 2009. godine je u dopingovanju uhvaćeno pet atletičara sa Jamajke, među kojima i Johan Blejk, svetski šampion na 100 metara, kao i Marvin Anderson, trkački partner Useina Bolta. Na listi dugoj kao dan bez hleba, slede Džastin Gatlin, Tim Mongomeri, Stiv Malings... Najkraće rečeno, osim Bolta, Neste Kartera i Morisa Grina, svi ostali sprinteri sa vremenom ispod 9"80 bili su kažnjeni zbog upotrebe zabranjenih supstanci.

Asafa Pauel i Tajson Gej – ko će pre do steroida

Praćenje biomarkera

Termin “vrhunski sport” sve se češće poistovećuje sa terminom “dopingovanje”. Na taj način se čini nepravda velikom broju sportista, ali su prilike pokazale da tamo gde ima dima, ima i vatre. Pre dve godine je, u Francuskoj, otkrivena afera trgovine doping sredstvom EPO koju je razgranao Sipreli-Longo, biciklsitički trener i muž Žani Longo, francuskog biciklističkog fenomena i višestruke šampionke, koja je sa više od 50 godina starosti obarala rekorde. Kontador se branio da se on nije dopingovao, ali da se dopingovala krava, čiji je komad njemu kasnije dopao u tanjir. Almejahu Bezabeh, etiopski trkač španskog državljanstva, šampion, uhvaćen je sa kesama krvi…

Da bi se stalo na put sistematizovanom dopingovanju, Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) uvela je biološke pasoše koji će, narednog meseca u Brazilu, biti prvi put upotrebljeni na jednom od svetskih prvenstava. Naime, ovi pasoši sadržaće krvni i steroidni profil dobijen iz mokraće. Rezultati svake kontrole biće upisivani i na taj način će se videti eventualne promene uzrokovane nedozvoljenim sredstvima. Ovakvi pasoši se već upotrebljavaju u biciklizmu od 2008. godine.

Nažalost, Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF), još uvek, nije uvela obavezu biološkog pasoša kojim bi se pratili biomarkeri svih takmičara, a posebno onih koji spadaju u svetsku elitu. Rasprostranjenost nedozvoljenih sredstava je javna tajna u domenu svih atletskih disiplina eksplozivne snage, međutim, pretpostavlja se da se zlo proširilo i među dugoprugašima.

Primer biomarkera biološkog pasoša

Maraton pod anti-doping lupom

Stručnjaci i javnost, postali su vrlo obazrivi, jer smo, zadnjih nekoliko godina, bili svedoci redovnih obaranja rekorda u brzini, posebno među maratoncima. Tokom 2011. godine, bili smo svedoci do sada neviđenog fenomena maratonskih nadljudi koji su se najednom pojavili i oborili svetske rekorde u nekoliko navrata. Na Frankfurtskom maratonu, nepoznati Kipsang ulazi u cilj za 2h 03min 46sec (4 sekunde slabije od svetskog rekorda oborenog nekoliko nedelja ranije), dok njegovih troje pejsmejkera (takođe nepoznatih) završavaju trku ispod 2h 06min ! U Njujojku, Mutai je obario rekord staze za 2min 30sec (2h 05min 06sec), što je nekada bilo nezamislivo na ovom nivou kompeticije. Vrhunac je bio kada je njujorški šampion, po ulasku u cilj, otišao da trči i da se pozdravlja sa publikom, da bi na kraju pao u zagrljaj svom italijanskom treneru.

Naviknuti na maratonce koji na cilj stižu umorni, iscrpljeni, ponekad povraćaju ili padnu na asfalt, nova generacija superbrzih i neumornih trkača, često bez mnogo iskustva, koji obaraju rekorde na prvom ili drugom takmičenju, izgledaju nam prilično kosmički. Rasističke budalaštine “u pitanju su crnci” nemaju nikakav značaj, kao ni mistifikacije o trčanju na planinama ili o posebnim treninzima čiju tajnu imaju samo kenijski ili etiopski treneri i trkači.

Mišići ostaju mišiči, ma kog da su porekla; 42 km ostaje 42 km, ma u kojoj zemlji da se trči; a fascinantan napor maratona, često teran do bola, traži od svakog trkača, nezavisno da li mu je rekord 2h 05min ili 4h 05 min, da izvuče fizičku i mentalnu snagu iz najvećih dubina sopstvenog fiziološkog i psiho-emotivnog sklopa, a ne iz hemijskih reakcija različitih proizvoda i lekova, koji donose trenutne rezultate i dugoročne posledica po zdravlje.

Viđeno ovako, onaj salto unatrag, pre par godina, po obaranju jednog od rekorda u maratonu, izgleda potpuno groteskno i, pre svega, sumnjivo. Niko ne može da poveruje da se do toga stiže samo redovnim treningom, maltodekstrinom, vitaminima, mineralima i kiselom vodom, nego i opasnom biohemijskom tehnologijom koja je uvek korak ispred onih koji kontrolišu sportiste. Međutim, današnji sportski sistem priznaje samo jedan princip – više zarade i više zabave, ne razmišljajući šta će se desiti sportistima zbog upotrebe ovih, za zdravlje pogubnih sredstava. Kako se publika pravi gluva i slepa, tražeći sve uzbudljiviji spektakl, menadžeri i nepošteni sportisti smatraju da cilj opravdava sredstvo, prodavci sportske opreme trljaju ruke, a rekordi se samo obaraju!

Ben Džonson pobedjuje u Seulu

Licemerni šampioni i cinični sponzori

Sredinom maja, dvadeset šest godina posle sramotne trke i pobede na Olimpijadi u Seulu, kanadski sprinter Ben Džonson je objasnio da je njegova diskfalifikacija zbog nedozvoljene upotrebe steroida bila prouzrokovana promenom sponzora opreme. Naime, on je 1988. godine napustio Adidas i potpisao sa Diadorom.

„Da sam ostao kod Adidasa, ništa se ne bi dogodilo“, kaže bivši atletičar, „kada se pogledaju rezultati, vidi se da samo atletičari Adidasa nikada nisu bili pozitivni na doping kontrolama. Zašto? Zato što je kompanija imala dobre odnose sa Međunarodnim olimpijskim komitetom. Trebalo je izbeći skandale i prljanje slike Adidasa.“

Nedavni televizijski spektakl sa američkim biciklistom Lensom Armstrongom, koji se godinama dopingovao i ne samo što nije imao probleme sa međunarodnim federacijama, nego je do poslednjeg trenutka imao podršku sponzora. U poslednjem trenutku, posle priznanja u popularnoj TV emisiji Opre Vinfri, prodavci opreme su “zbunjeni i zapanjeni”, rešili ne samo da ga napuste, nego i da traže natrag novac uložen u njega.

Ciničnost i licemernost sponzora, verovatno je najbolje bila izražena na francuskoj biciklističkoj trci Tour de France, 1998. godine, koja će ostati zapamćena zbog niza skandala vezanih za dopingovanje skoro svih ekipa. Hapšenje stručnog štaba i trkača ekipe Festina zbog šverca i upotrebe zakonom nedozvoljenih supstanci naneo je neverovatnu štetu biciklizmu i sportu uopšte. Međutim, jedan od čelnika švajcarsko-španskog proizvođača skupih ručnih časovnika, izjavio je neposredno posle završetke trke da ovaj skandal, neposredno vezan za Festinu, nije ni malo negativan za preduzeće. Naprotiv, za ime Festine su, na planetarnom nivou, čuli i oni koji, inače, ne bi nikada saznali za njeno postojanje.

Istovremeno, u ispitivanju javnosti zbog dovođenja opstanka sâme trke u pitanje, saznalo se da ljubitelji biciklizma, podjednako cinično, smatraju - pošto se svi dopinguju - da onda i nije neki greh dopingovati se. Ono što je najvažnije, jeste očuvati trku koju veliki broj Francuza strastveno prati već decenijama.

Što reče pesnik – hleba i igara, a za ostalo vas boli…