ATINSKI MARATON ZVANI "AUTENTIKO" – 40. IZDANJE

"Autentični maraton", kako se zove atinski maraton, održan je po 40. put u nedelju 12. novembra. Na ovogodišnjoj trci registrovano je rekordnih 20.322 učesnika, što je nešto više nego prethodni rekord od 20.041 postavljen 2019. godine. Na trkama održanim nakon pandemije korona virusa, 2021. i 2022. godine, posećenost je opala za više od polovine.

Na trasi dugoj 42,2 km koja polazi sa Maratonskog polja i završava se na atinskom stadionu Panatinaikos, poznatijem kao Kalimarmaro (lepi mermer), pobedio je, u muškoj konkurenciji, Kenijac Edvin Kipto sa vremenom 2:10:34. Tokom prve polovine trke, Kipto je predvodio čelnu grupu, da bi se odvojio tokom druge polovine i zadnjih 10 kilometara trčao sâm. U ženskoj konkurenciji pobedila je Marokanka Sukaina Atanane sa vremenom 2:31:52.

Start trke na Maratonskom polju pod oblačnim jutarnjim nebom koje se brzo raščistilo, a temperatura se popela na 20°

Najteži maraton na svetu

Neophodno je odmah skrenuti pažnju da se, zbog brdskih uslova, atinski maraton smatra za jedan od najtežih na svetu. Nakon starta u ravnici, na nivou mora, trkači prvo prate slikovitu kružnu trasu oko grobnice atinskih hoplita palih u bici kod Maratona. Staza zatim skreće ka obali kroz grad Nea Makri, nakon čega ide dvadesetak kilometara obroncima planine Pendeli. Uspon počinje od 12. kilometra, ispred Rafine, a pozitivna denivelacija se završava na 32. kilometru u Agia Paraskevi, da bi oko jednog kilometra, prema Halandriju, staza bila ravna. Zadnjih devet kilometara su skoro u potpunosti negativna denivelacija, nizbrdica.

Po ulasku u Atinu, trkači se kreću ka centralnoj aveniji Vasilisis Sofije, pored američke ambasade, atinske koncertne dvorane Megaron, Parka slobode i dalje ka trgu Sintagma. Skrećući levo u ulicu Herodu Atiku, pored predsedničke vile i Nacionalnog vrta, trkači konačno prelaze liniju cilja unutar kultnog stadiona Panatenaikos, glavnog mesta održavanja Olimpijskih igara 1896. godine.

Sasvim prirodno, ovakve karakteristike staze ne dozvoljavaju vremena blizu najboljih na svetu. Britanski trkač Bil Edkoks, 1969. godine, postigao je rekord od 2:11:07, a njegovo vreme je, za deset sekundi, poboljšao Italijan Stefano Baldini na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Feliks Kandie, 2014. godine, postavio je novi rekord staze od 2:10:37, a ovogodišnji rekord razlikuje se od Edkoksovog, od pre 54 godine, samo za 33 sekunde. Inače, u 21. veku, kenijski trkači pobedili su sedamnaest puta na atinskom maratonu.

Grobna humka na Maratonskom polju koja označava mesto gde su grčki hopliti u napadu na Persijance naišli na baraž persijskih strela

Atinski maraton, prvi put je trčan 1896. godine na prvim modernim Olimpijskim igrama u znak sećanja na pobedu Grka nad moćnijom persijskom armijom. Darije, car tada najvećeg carstva na svetu, poveo je, 490. godine pre nove ere, svoju pomorsku silu na Atinu. Iskrcao se u zalivu Maraton gde je poveo borbu sa malobrojnijom, ali teže naoružanom atinskom vojskom. Uprkos manjem broju, Atinjani su, smelom strategijom i velikom hrabrošću, dobili bitku na Maratonskom polju, što je prisililo ostatak persijske vojske da se vrati u Aziju. Legenda kaže da je Filipides, profesionalan kurir-trkač koji je pre toga trčao u Spartu sa pitanjem o savezništvu i vratio se sa negativnim odgovorom u Atinu, prešavši tako 500 kilimetara za četiri dana, bio upravo taj koji je Atinjanima doneo vest o pobedi nad Persijancima na Maratonskom polju, posle čega je pao na zemlju i umro. Taj deo priče je, najverovatnije, ubačen radi dramatičnosti događaja, a mnogo je verovatnije da je Filipides, iskusan trkač, posle pretrčanih četrdesetak kilometara, živ i zdrav, otišao na sledeći zadatak.

Spiridon Luis, prvi maratonski šampion sa prvih modernih Olimpijskih igara 1896. godine

Spiros Luis, prvi maratonski šampion

Legenda o Filipidesovom trčanju i smrti odigrale su ključnu ulogu u oživljavanju maratona u modernoj eri. Pjer de Kuberten (1863-1937), francuski pedagog i političar koji je verovao u obrazovnu i međunarodnu vrednost sporta, predložio je uključivanje trke na duge staze kao simbola herojskog duha starih Grka. Prvi olimpijski maraton okupio je sedamnaest učesnika iz pet zemalja (Grčka, Mađarska, Australija, Francuska, SAD), a pobedio je Spiridon Luis, vodonoša iz grada Marousi, severno od Atine, sa vremenom 2:58:50.

Spiros, mladić rođen u siromašnoj seljačkoj porodici, hteo je da privuče pažnju Eleni, najlepše devojke u Marousiju, i prijavio se za dugoprugašku disciplinu. Mladi vodonoša trčao je maraton u fustaneli, tradicionalnoj odeći nalik suknji, a njegova pobeda bila je euforična za Grke, a potom i za ostale narode. Džon Mekalun, profesor čikaškog univerziteta i stručnjak za Olimpijske igre, akredituje Spirosa za olimpijsku groznicu koja i danas vlada u svetu:

Pehar koji je Spiridon Luis dobio kao pobednik maratona, danas se čuva u fondaciji Stavros Nijarhos u južnom atinskom predgrađu

"Bez Luisa, atinske igre ne bi imale epskog heroja, niti glavni simbol koji bi sažimao i bogato izražavao toliko istorijskih tema."
Grčki kralj, oduševljen Spirosovom pobedom, ponudio je sportisti da sâm izabere nagradu. Skromni Spiros samo je zatražio zapregu kojom bi brže i lakše raznosio vodu. Njegova najveća nagrada ipak bio je brak sa lepom Eleni. Spiros je umro u proleće 1940. godine, a u Grčkoj razne sportske ustanove nose njegovo ime.

Kalimarmaro stadion (Panatinaikos – Sveatinski) na kome se nalazi cilj atinskog maratona
 

Atinski maraton, deo svih budućih Olimpijskih igara?

Moderni Atinski maraton, poznat kao "Autentični", prvi put je održan aprila 1972. godine. Staza od 42 km bila je nadahnuta putem koji je prošao legendarni trkač Filipides. Ova trka privukla je tada samo sedamdeset učesnika iz pet zemalja, ali je brzo stekla međunarodno priznanje, postavši jedan od važnijih sportskih događaja uz berlinski, londonski, pariski, bostonski, njujorški i čikaški maraton. Kasnije, zbog vremenskih uslova, trka je prebačena u drugu nedelju novembra. Zanimljivo je dodati da je atinski maraton posvećen Grigorisu Lambrakisu, atletičaru, lekaru, profesoru i levičarskom poslaniku koga su 1963. godine ubili pripadnici Karamanlisove žandarmerije.
Danas je atinski maraton sportski događaj svetske klase na kome učestvuju takmičari iz više od sto zemalja. Kao i svake godine, na 40. izdanju najbrojniji su bili Grci, za njima Francuzi, Britanci, Nemci i Holanđani, a učestvovalo je i 60 srpskih takmičara. Trka je odlično organizovana sa jutarnjim autobuskim transportom do Maratonskog polja, potom sa kamionskom garderobom koja je drugim putem bila odvezena do Kalimarmaro stadiona, sa puno predusretljivih volontera, vodom na svakih 2,5 km, obezbeđenjem puta i mnoštvom osoblja prve pomoći. Na određeni način, atinski organizatori se trude da od maratona naprave posebnu vitrinu grčkog gostoprimstva i turizma, jer se kroz takve događaje mogu da generišu dobri ekonomski rezultati.
Uostalom, uoči sâmog maratona, objavljena je vest da bi Evropska unija mogla da predloži Međunarodnom olimpijskom komitetu da se svaki olimpijski maraton održava na trasi atinskog maratona, bez obzira gde bi se održavale Olimpijske igre.

"To je događaj koji je direktno vezan za istoriju Olimpijskih igara i on je ukorenjen u istoriji. Mislim da, ako zajedno nastupimo, opština, vlada i mi iz Evrope, možemo da uspemo", rekao je Margaritis Shinas, potpredsednik Evropske komisije, neposredno pre početka 40. atinskog maratona. Ostaje da čujemo mišljenje Međunarodnog olimpijskog komiteta, ali i zemalja organizatora igara.