MENADŽERI U SRPSKOM FUDBALU

Ustaljenu domaću praksu da se transferi kriju i da o njma saznajemo samo iz dobro obaveštenih izvora, narušili su menadžeri koji se više ne uzdržavaju da javno govore o detaljima vezanim za transfere igrača. Prvi transfer koji je obelodanjen bio je prelazak Nikole Žigića iz Cvene zvezde u španski Rasing Santander 2006, zahvaljujući Milanu Ćalasanu, menadžeru koji je javno progovorio o podeli novca od transfera.

Nakon Ćalasana u javnosti se pojavio Zoran Stojadinović koji slovi za najuspešnijeg i najuticajnijeg menadžera na ovim prostorima. Fudbalski menadžer koji je napravio transfere Zvonka Vukića i Igora Duljaja iz Partizana u Šahtjor, Boška Jankovića iz Crvene zvezde u Majorku ovih dana je objavio da je posredovao u prodaji 30% transfer akcija izuzetno talentovanog Stevana Jovetića, jednom španskom investicionom fondu za 250.000 evra, i time FK Partizan obezbedio neophodan novac za savladavanje finansijske krize. Međutim, ujedno je, uz 20% vrednosti ovog fudbalera koji pripadaju njegovom menadžeru Faljiju Ramadaniju, prepolovio dobit od potencijalnog transfera koji prema sadašnjim procenama dostiže ogromnih 15 miliona evra. Procenat koji će dobiti Stojadinović ukoliko realizuje transfer nije poznat, ali on nikako neće biti manji od deset procenata, koliko je pretpostavljena dobit menadžera. Zoran Stojadinović je posredovao i u otkupu transfer vrednosti Partizanovih igrača Nebojše i Nenada Marinkovića, pod istim uslovima, a pretpostavlja se da je "’zakupio’" većinu talentovanih igrača koji igraju u Srbiji. Moć Zorana Stojadinovića ogleda se u njegovoj sposobnosti da posreduje u transferima tuđih igrača, tako da je većina uspešnih transfera srpskih fudbalera poslednjih godina napravljena njegovom zaslugom.

Stevan Jovetić

Pomenuti Falji Ramadani se pojavio zahvaljujući Draženu Podunavcu, sada sportskom direktoru u OFK Beogradu, i prvi menadžerski posao bio mu je dovođenje trenera Jirgena Rebera u Partizan. Nemac je brzo otišao ali se Ramadani ponovo aktivirao i posle višegodišnjeg odsustva iz menadžerskih voda, napravio dva sjajna posla. Najpre je postao menadžer mladom igraču Stefanu Baboviću a zatim i Stevanu Jovetiću, dvojici najboljih mladih igrača sa ovih prostora. Učešće Faljija Ramadanija u podeli novca od budućeg transfera Babovića nije poznato jer je posredovanje dogovoreno "na reč" sa ocem mladog fudbalera OFK Beograda.

Menadžer koji ima visok ugled u svetu fudbala je i Ranko Stojić, sada finansijer FK Rad iz Beograda. Medjutim, on je većinu svojih najboljih poslova napravio sa inostranim fudbalerima medju kojima je francuski reprezentativac Đibril Sise, kojeg je prodao iz Oksera u Liverpul. Stojić je realizovao mnogo transfera ali je u Srbiji stekao imidž lošeg partnera zbog nepoštovanja prethodnih dogovora kao u slučaju preuzimanja FK Rad, kada je ignorisao predhodne dogovore kluba sa menadžerima i tom prilikom oštetio kolegu Stanka Jovića "Bumbaru’" za velike pare. Bio je i u sukobu sa nekadašnjim predsednikom Obilića, pokojnim Željkom Ražnatovićem Arkanom oko transfera igrača Obilića, kada mu je, kako se priča, bio zabranjen rad na ovim prostorima.

Stanko Jović ima najduži menadžerski staž u Srbiji ako se izuzmu povremeno aktivni penzioneri poput Dejana Kaličanina (svojevremeno držao tržište Nemačke i Turske) i menadžera klubova popt Vladimira Cvetkovića. Njegov poslednji transfer je prelazak Dušana Đokića iz Crvene zvezde u belgijski Klub Briž. On je poznat po neograničenoj veri u kvalitete svojh igrača i dobrim prijateljskim vezama, posebno sa trenerom Slavoljubom Muslinom i menadžerom Svetozarom Šapurićem (nekada vodio Vojvodinu a sada živi na Kipru) ali i mnogim ljudima iz sveta fudbala sa prostora bivše Jugoslavije.

Stadion FK Klub Briž

U svetu fudbala je poznato da transfere u Južnu Koreju realizuje menadžer Fahrija Šekularac, bivši bokser i veoma uspešan menadžer koji je tržište ’’otvorio’’ transferom tada anonimnog Saše Drakulića u korejski Daewu. Drakulić je tamo, menjajući klubove (1995-1999), postao milioner zbog sjajnih igara ali i zbog specifičnog načina nagradjivanja fudbalera koji igraju u Koreji. Naime ugovori u korejskim klubovima nisu visoki, ali se nagradjuje svaka pobeda, postignut gol i igrač utakmice, tako da je moguće da igrač mesečno zaradi i 100.000 dolara, što je Saši Drakuliću uspevalo i više navrata tokom višegodišnjeg igranja u Južnoj Koreji. Njegovim putem krenuli su i Nenad Mladenović iz Crvene zvezde kao i ’’Boske’’ Damnjanović iz Bežanije. Šekularac je u Koreju odveo na desetine igrača i za sada čvrsto drži menadžerske pozicije na ovom tržištu.

U Srbiji postoje perspektivni menadžeri koji imaju poslovni potencijal poput Nikole Damnjanca, kuma Mikija Stevića koji je zet Nenada Bjekovića doskorašnjeg direktora Partizana. On ima potpisan ugovor sa Nikolom Bosančićem, fudbalerom ovog kluba i mladim reprezentativcem, ali i sa još nekim mladim igračima. Medju perspektivne spada i Niša Saveljić koji od skoro ima menadžersku licencu i koji zbog dugogodišnjeg igranja u Francuskoj ima odličnu perspektivu.

Transferi se u Srbiji se realizuju na dva dominantna načina. Prvi je kada je igrač u stopostotnom vlasništvu kluba, pa ponude dolaze u klub i menadžeri posrednici dobijaju samo procenat. Drugi je kada fudbaler već ima ugovor sa menadžerom koji klubu prodaje samo deo prava na novac od trasfera. Postoje i transferi sa učešćem više strana, kao u slučaju Stevana Jovetića, gde novac dele vlasnici prava na dobiti od transfera bez obzira na to ko prodaje igrača. Takvi slučajevi u Srbiji su sve češći jer klubovi vrlo rano prodaju igrače menadžerima zbog evidentne besparice. Zbog odsustva svake kontrole od strane države a pre svega blagonaklonosti FSS, u ovim poslovima mogućnosti za manipulisanje su višestruke. Na taj način su mnogi igrači, koji obično nemaju nikakvu pravnu zaštitu niti pravni savet kako da postupaju u poslu, postali ’’belo roblje’’ u rukama klubova i menadžera. Mnogi igrači i njihovi roditelji potpisuju veoma nepovoljne ugovore po kojima su menadžerima ili investitorima dužni da daju novac celim tokom karijere, a sve to zbog dobijanja sitnog novca na početku. Siva zona ovakvih poslova je bila i način na koji su se obogatili mnogi klupski rukovodioci, a transferi su bili stroga klupska tajna. Javno objavljivanje informacija je nagoveštaj da će se u Srbiji uskoro znat sve o transferima, uključujući i njihovu vrednost, kao i u drugim evropskim zemljama.