44. pariski maraton, oktobar 2021. godine

Predviđen za 5. april 2020. godine, 44. pariski maraton bio je otkazan 7. marta zbog pojave epidemije korona virusa. Zakazivan i otkazivan u više navrata, 44. pariski maraton, sa godinu i po dana zakašnjenja, održan je 17. oktobra ove godine. Za učestvovanje na maratonu, pored tradicionalne lekarske potvrde o dobrom zdravlju, bilo je neophodno imati i sanitarni pasoš kao i zaštitnu masku, bez čega nije moglo da se uđe u startnu zonu na aveniji Šanz-Elize.

Pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji – Rotič (Kenija) i Memuje (Etiopija)

Bez iznenađenja – Kenija i Etiopija

U prodaju je pušteno 35.000 startnih brojeva koji su se svi prodali do početka manifestacije. Prema nezvaničnim informacijama, startnu crtu je prekoračilo nešto više od 30.000 učesnika (20 odsto su bile žene), što je vrlo daleko od broja učesnika na prethodnom maratonu, aprila 2019. godine (49.155 na startu i 47.495 na cilju), kada se Pariski maraton po masovnosti našao na drugom mestu u svetu, odmah iza Njujorškog (52.000 finišera).

Na cilj, u aveniji Foš, iza Trijumfalne kapije, u nedelju je stiglo 24.080 učesnika. Broj neizlazaka na start, blizu 5.000, odgovara uobičajenom proseku od petnaestak odsto. Međutim, broj odustajanja, oko 20 odsto je vrlo visok i verovatno je uzrokovan velikim brojem učesnika koji su izašli na svoj prvi maraton.

U muškoj konkurenciji pobedio je Eliša Rotič (31 godina), sportista iz Kenije, istrčavši maraton za 2h04min21s. On je oborio rekord staze koji je 2014. godine postavio etiopski šampion Kenenisa Bekele (2h05min4s). Rotič se od početka trke nalazio u čelnoj grupi, a od 30. kilometra počeo je da pojačava tempo, terajući suparnike da povećavaju brzinu. Grupa se progresivno osula, a od 37. kilometra Rotič je ubedljivo vodio i bilo je jasno da će ove godine on odneti pobedu. Na drugo i treće mesto plasirali su se Hailemarjam Kiros (Etiopija) i Hileri Kipsambu (Kenija), udaljeni od Rotiča za dvadesetak sekundi.

U ženskoj konkurenciji prva je stigla Etiopljanka Tigist Memuje (2h26min11s), a za njom još dve Etiopljanke sa zakašnjenjem od 3 i 10 sekundi. U maratonu za invalide pobedio je Žilijen Kazoli (1h33min17s) što je njegov četvrti trijumf u Parizu.

Trg Vandom, 2. km, kada je sve izgledalo moguće

Trčanje kao element vlasti

Prema istraživanjima biologa i antropologa, čovekov organizam nije najefikasniji prilikom ležanja, sedenja ili hodanja. Njegov najbolji učinak je prilikom trčanja. Potom, u zajednici sa antropolozima i paleontolozima, oni su ustanovili da je pračovek, u početku, lovio životinje tako što ih je gonio i čekao da se one sruše od toplotnog udara. Naime, većina životinja ima vrlo ograničeno znojenje, na malim površinama tela, za razliku od čoveka koji se znoji na čitavoj površini tela i time izbegava pregrevanje.

Kasnije, kada je čovek ovladao tehnologijom, on više nije morao trčeći da iscrpljuje životinje, nego ih je lovio drugim sredstvima. Međutim, trčanje je zadobilo druga, ne manje važna značenja. Neophodno je pomenuti da je trčanje u nekim civilizacijama bilo ključni element u održavanju vlasti. Egipatski faraoni morali su, tokom posebnih javnih svetkovina, da pretrče određene distance i tako dokažu da su vitalni i sposobni da vladaju.

Carstvo Inka koje se prostiralo od Ekvadora i Kolumbije do centralnog Čilea, brojalo je preko deset miliona stanovnika. Vesti, naredbe i određenu robu prenosili su trkači, organizovani u posebnom esnafu. Car je živeo u prestonici Kusko, a najudaljeniji podanici bili su na 1.500 km, što su njegovi trkači prelazili za pet dana, raznoseći naređenja, donoseći vesti o pobunama ili neprijateljskim upadima na teritoriju.

Ajfelova kula, 30. km, kada noge počinju da bivaju teške, a pogled uperen samo u asfalt

Filipides i Maratonsko polje

Grčke olimpijske igre bile su organizovane u čast bogova i učesnici su se takmičili u različitim disciplinama među kojima je bilo i trčanje. Međutim, kod antičkih Grka trkači nisu imali samo simboličku funkciju, nego je trkačka veština bila važna i u u svakodnevnom životu. Posebno su bili važni u prenošenju vojnih i državničkih poruka. Konjanik ne samo što nije mogao da prođe kroz sve predele, nego je bio i preterano vidljiv. Trkač-glasnik mogao je neopaženo da prođe i kroz teško prohodne staze.

Svi pamte ime Filipidesa čije ime je zabeležio grčki istoričar Herodot. Njega je Temistokle poslao u Spartu da od njih zatraži vojnu pomoć u predstojećem ratu protiv Persijanaca. Filipides je za četiri dana prešao razdaljinu od 245 km, do Sparte i natrag u Atinu, i obavio povereni posao. Istorija potom prelazi u legendu i kaže da je, nešto kasnije, Filipides Atinjanima doneo vest o pobedi nad Persijancima na Maratonskom polju, posle čega je pao na zemlju i umro. Taj deo priče je, najverovatnije, ubačen radi dramatičnosti događaja, a mnogo je verovatnije da je Filipides, iskusan trkač, posle pretrčanih četrdesetak kilometara, živ i zdrav, otišao na sledeći posao.

Cilj, 42. km, kada euforija učini da se zaboravi na umor i bol u mišićima

Trčati i postati bolji čovek

Trčanje se spominje i u svetim spisima. U svojim poslanicama Korinćanima, Galatima, Filibljanima, Jevrejima i Timotiju, Sveti Pavle rado upotrebljava trkače kao metaforu težnje ka stizanju na cilj kroz napor i izdržljivost. Princ Sidarta Gautama, pre nego što je dobio ime Buda, takođe se bavio trčanjem, a prema drevnoj indijskoj ajurvedskoj medicini, trčanje se preporučivalo za snaženje tela i održavanje težine. U Japanu, na svetoj planini Hijei, živeo je red monaha poznatih kao monasi-maratonci koji su trebali da pretrče daljinu veću od obima Zemlje da bi pročistili svoju svest i dosegli prosvetljenje.

Danas, savremeni čovek više ne trči za životinjama da bi obezbedio sebi hranu, koju lako može da nađe u prodavnicama. Takođe, on više ne trči da bi preneo poruke koje trenutno mogu da obiđu svet. Današnji čovek trči iz zadovoljstva i radi održavanja optimalne psiho-fizičke forme. Takođe, trčanje u sebi nosi i duhovnu dimenziju. Trkači se trude da sebe ostvare kao zdrave i celovite ličnosti kroz izgradnju svojih duhovnih vrednosti. Trčanje ih uči uzdržanosti, izdržljivosti, skromnosti, žrtvovanju, smirivanju strasti i strahova, prevazilaženju gordosti,... Rečju – prevazilaženju sâmog sebe i težnji da se postane bolji čovek.

Zato, vidimo se iduće godine na nekom od maratona: pariskom, atinskom, beogradskom, da postanemo još bolji ljudi nego što smo danas.