POVRATAK VRHOVNOG AUTORITETA

Košarkaška organizacija Srbije najzad je smogla snage da se vrati oprobanom modelu vodjenja reprezentacije i na mesto selektora postavi Dušana Ivkovića koji je oličenje uspeha u ovom sportu.

Ivković prilikom prvog pojavljivanja u javnosti posle povratka na mesto selektora  (foto: Fonet)

Posle katastrofalnih grešaka i traženja modela koji bi nasledili nekadašnji najuspešniji svetski model, ’’preostali košarkaški radnici’’ pozvali su Ivkovića i bukvalno zamolili da spasava košarku. Time su, posle blamaže i zauzimanja poslednjeg mesta u Evropi ovog leta u Španiji, čelnici košarke u Srbiji napravili prvi korak. Ozbiljno bolesnoj srpskoj košarci do ozdravljenja predstoji dug put koji, ipak, počinje prvim korakom a on je konačno napravljen.

Istorija propadanja

Analiza raspada nekada najboljeg košarkaškog sistema ne može se uraditi bez uzimanja u obzir dve činjenice koje su tu istu košarku činile jedinstvenom. Prva, da su košarku vodili bivši vrhunski košarkaši-intelektuajci poput Radomira Šapera, Bore Stankovića, Aleksandra Nikolića i Nebojše Popovića,  koji su kao vrhunski autoriteti postavljali pravila koja su se bespogovorno poštovala od strane onih koji su sledili njihove staze. Druga činjenica ili stub na koji se oslanjala košarka bili su treneri, tačnije učenici Aleksandra Nikolića, koji su tada jugoslovensku a kasnije srpsku košarrku proslavili širom sveta. U nekadašnjoj Jugoslaviji trenerska baza je napravljena u Srbiji. Sa izuzetkom Mirka Novosela, svi ostali dobri treneri bili su iz Srbije.

Propast srpske košarke počela je od trenutka kada je nemoguće postalo moguće. Najpre je, smrću profesora Radomira Šapera, a zatim i odlaskom iz Saveza njegovih učenika fakultetski obrazovanih bivših reprezentativaca Zorana Radovića i Predraga Bogosavljeva, prekinut višedecenijski niz akademskih rukovodilaca. Potom je i odlaskom selektora Željka Obradovića a pre njega i Dušana Ivkovića prekinut i niz trenerskih autoriteta.

Na scenu u Savezu stupili su ljudi nedorasli zadatku kao što je rukovodjenje košarkom ali i ljudi koji su dobili priliku da rukovode bez kontrole, podložni svakojakim uticajima, najviše dnevnopolitičkim i finansijskim. Na mestu selektora reprezentacije smenjivali su se nabedjeni i nedorasli treneri sa izuzetkom Svetislava Pešiča koji je osvojio poslednje zlato u Indijanopolisu 2002. godine.

Neuki vode u poraz

Istraživanjem propadanja srpske košarke mogu se pronaći i drugi razlozi sunovrata, ali su ova dva krucijalna. Ne tako davno, u vreme kada je jugoslovenska košarkaška sila sa Balkana postizala prve svetske rezultate, u njoj su igrali obrazovani mladi ljudi koji su kasnije uspešno rukovodili sportom ili privredom.. Setimo se Vladimira Cvetkovića, Miluna Marovića, Dragiše Vučinića, Ducija Simonovića a kasnije Zorana Radovića. Danas se ovim sportom bave deca koja nisu završila srednju školu a postoji i jedan igrač koji nije završio osnovnu! Tačno je da se vreme promenilo i da je sport globalno postao previše zahtevan ali je tačno da se košarkaši i košarkaški radnici više ne regrutuju iz akademskih redova.

Trenersku organizaciju krasio je sistem po kojem je napredak bio postupan i planski a kada pogledate istoriju videćete da su svi treneri koji su radili sa mladjim selekcijama reprezentacije kasnije u seniorskoj konkureciji postajali veliki stručnjaci kao Pešić, Tanjević itd. Oni su imali mentore u liku iskusnih kolega koji su im postupno prenosili znanje ali ih i uvodili u sistem.

Nastavljač slavne tradicije 

Legendarni su seminari koje je držao Aca Nikolić na kojima su đaci bili treneri osvajači zlatnih i drugih medalja i klupski prvaci Evrope. Na taj seminar se neizostavno dolazilo a izostanak nije imao sankcije u vidu minusa, već u vidu propuštenog gradiva koje se nigde ne može nadoknaditi.

Jedan od poslednjih redovnih polaznika svih seminara a kasnije selektor pa mentor, bio je Dušan Ivković. On je godinama na najbolji način reprezentovao našu košarkašku školu i gajio specifičan autoritet koji je ne tako davno obezbeđivao strahopoštovanje svima koji su nacionalni košarkaški grb nosili na griudima. Dušan Ivković je mnogo učinio za srpsku i kasnije grčku košarku a najviše za sve trenere i igrače koji su radili sa njim. On je i danas vrhunski autoritet u struci a njegov povratak na mesto selektora je najava i povratka sistema bez kojeg srpskoj košarci nema oporavka.   

Vreme će pokazati da je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Kapičić povukao poslednji i najbolji potez za spas košarke. Srbija u ovom trenutku nema većeg autoriteta koji bi mogao da nastavi pokidane niti sistema i vrati veru u reprezentaciju čiji su sunovrat ljubitelji košarke ovog leta u Španiji gledali sa najvećim žaljenjem.