POTOPLJENI ŠPANCI

Ne verujem u slučajnost i znam da se u sportu malo šta dešava igrom slučaja. Otuda, ni igra vaterpolista u četvrtfinalu nije slučajna. Sve što se dešavalo na vaterpolo turniru do sada, poništeno je prvim mečevima završnice i sve što je, s pravom rečeno o igri naših aduta, takođe.

U najvažnijoj utakmici turnira vaterpolisti Srbije razbili su Špance sa 9:5. Naši su polako ušli u meč, da bi u drugoj i trećoj četvrtini dalekometnom artiljerijom potpuno razbili „crvenu furiju“. Raspucali su se i pogađali Vujasinović i Ćirić, odličan je bio Pijetlović, na golu sjajan Soro. Pružili smo najbolju igru u odbrani na turniru, branili se sa čovekom manje gotovo besprekorno i rival je bio nemoćan.

Španci su bili nadmudreni. Zaustavili su najopasnijeg - Aleksandra Šapića, ali nisu računali da će ostatak ekipe zaigrati neuporedivo bolje nego u grupi. Takva raznovrsna igra donela je tri gola prednosti na poluvremenu i četiri, uoči poslednjeg perioda igre.

Od početka igara tvrdim da su vaterpolisti najjjači predstavnici Srbije u Pekingu. Oni su to bili, iako su loše odigrali prvi deo i tako uneli nepotrebnu zebnju u srca svih poklonika sporta. Ali, vaterpolisti su šampionska ekipa sa brdom medalja sa svih takmičenja. Stalno igraju utakmice za medalje i znaju da se spreme za najvažniju utakmicu turnira. S druge strane, Španci nisu na tom nivou već nekoliko godina i to je presudilo. Nemoć se jasno očitavala na njihovim licima, želja da sve pokušaju, ali i svest da su naišli na jačeg od sebe. Oni su završena priča, sada se treba spremiti za novi ispit protiv Amerikanaca.

U drugom četvrtfinalu prštalo je na sve strane. Igralo se tvrdo, čvrsto, bilo je uzbudljivo do samog kraja. Crnogorci su tesno savladali Hrvate i eliminisali ih. I koga je sad briga što su Španci u prvom delu katastrofalno porazili te iste Crnogorce. Ta vest trajala je samo jedan dan, a medalje će trajati večno.

Vaterpolisti su smogli snage da odigraju fenomenalno kada su to morali da urade. U igri bez popravnog bili su odlični. Sada je prosto nemoguće ne očekivati pobedu protiv Amera i tu bi trebalo da nastupi selektor Udovičić. Njegov posao je da igrače spusti na zemlju i trezveno ih pripremi za polufinale. Ako uspe u tome, pola posla je obavljeno.

Raspršeni san

Baš je surovo kada vas mali broj poena deli od polufinala. Nadate se da ćete svake sekunde biti sve bliži cilju, a onda uviđate da ste slabiji, da popuštate, vidite da vam polufinale prosto klizi iz ruku.

To se desilo odbojkašima u susretu sa Amerikancima. Odigrali su mnogo bolje nego u grupi, ali nisu prošli. Stalno su bili tu negde, u utakmici koju su mogli da dobiju. Nisu poraženi zbog lošeg servisa ili bloka. Izgubili su 3:2 jer su bili predvidljivi, pročitani. Nije bilo drskosti u dizanjima Nikole Grbića u petom setu, nedostajala su hrabra rešenja.

Nisu odbojkaši bili „sigurni“ osvajači medalja. Znalo se da mogu biti u konkurenciji, ali ako se mnoge kockice budu složile. Ovoga puta nisu. Amerikanci su se baš naoštrili na uspeh u Pekingu. Da su naši ostvarili neku pobedu više u grupi, igrali bi protiv Italije, možda čak Bugarske. Kao četvrti, nisu ni imali previše kredita. Retko se dešava da prvoplasirani iz grupe ispadne u četvrtfinalu. Bilo je ljudski boriti se, ljudski treba istrpeti poraz.

Sada je potpuno jasno da od vaterpolista zavisi konačna ocena o učinku naših sportista u Pekingu. Ako osvoje medalju imaćemo tri - jednu više nego u Atini. To je zadovoljavajuće, ne i odlično. Ako ne osvoje, ostaćemo samo na dva odličja. Uz mali broj solidnih nastupa i izborenih finala, to će biti pravi fijasko. U oba slučaja, ima dovoljno materijala za sveobuhvatnu analizu nastupa, eventualno prihvatanje krivice i snošenje posledica. Ali, nisam optimista po tom pitanju.

Superzvezda Bolt

Jamajčanin nikako ne može da dostigne Amerikanca Felpsa, ali je u 22. godini postao atletska legenda. U Pekingu je oborio je dva svetska rekorda u sprintu i osvojio prve medalje u pojedinačnim nastupima u seniorskoj konkurenciji.

Bio je neuhvatljiv, prebrz za sve rivale. Njegova superiornost posebno je bila vidljiva u finalu na 200 metara, koje će ostati upamćeno po diskvalifikaciji dvojice osvajača medalja. Ovoga puta ne zbog dopingovanja, prerano je za to. Razlog je tehnička greška prilikom trčanja u krivini. Zbog ulaska u susednu stazu, diskvalifikovani su nesuđeni drugi i treći - Martina i Merit.

Dugo će se pričati o tome, ali nedovoljno da se na bilo koji način zaseni Boltov uspeh i obaranje svetskog rekorda Majkla Džonsona, starog 12 godina. Bolt je suvereni sprinterski kralj planete. Dominantan i nedodirljiv za konkurenciju, baš kakav je bio Majkl Džonson na 400 metara. Kako je trčao u Pekingu, realno je da na mitinzima „Zlatne lige“ ponovo napadne svetski rekord, posebno na 100 metara.

Drugo zlato u jednom danu za Jamajku osvojila je Melani Voker na 400 metara sa preponama, istrčavši najbržu trku u ovoj godini i postigavši novi olimpijski rekord. Zlatnu medalju u trećem finalu dana - bacanju kladiva osvojila je Beloruskinja Mjankova, atipična pojava u svetu punačkih i krupnih atletičarki. Da nije bila viđena kako baca kladivo, stasom bi prošla kao vrlo mršava skakačica u vis ili u dalj. I ona je postavila olimpijski rekord, kao dokaz da je najduži hitac na svetu pre Pekinga, zaista garantovao vrhunske domete i na stadionu „Ptičje gnezdo“.

Ostala su četiri dana do kraja Olimpijskih igara. Već je jasno da će Kinezi biti ubedljivo najtrofejnija nacija i treba videti da li će osvojiti planiranu 121 medalju. Za sada su stigli do brojke 79. Ako to učine, treba im skinuti kapu za sve što su uradili na borilištima. Za urađeno oko njih zaslužuju sve čestitke.