BRUTALNO SPUŠTANJE NA ZEMLJU

Nigerija, Novi Zeland, Izrael, Iran ... Ovo je spisak, nekada egzotičnih zemalja / zanemarite Izrael /, koje su u poslednjih nekoliko godina na terenu ponizile košarkaše iz zemlje svetskih prvaka. Ako se dobro sećam, tad je postojala inicijativa da se na graničnim prelazima postave table sa natpisom: „Dobrodošli u zemlju svetskih prvaka“. Ne znam da li postavljene. Ako jesu, valjda su brzo skinute...

Elem, ispostavilo se da je nedavna pobeda nad Rusijom u Moskvi bio samo lucidan trenutak reprezentacije Srbije, jer je nastup na „Dijamantskoj lopti“ u Kini stvari vratio na staro, pravo mesto.

Nemoć pod košem

Pre četiri godine, tadašnja reprezentacija pobedila je bez većih problema na turniru istog imena koji se, od pre osam godina, igra uoči svakih Olimpijskih igara. Domaćin je bio Beograd, selektor Željko Obradović, a desetak dana kasnije počela je blamaža u Atini sa mnogo kvalitetnijim i skupljim igračima u timu od sadašnjih reprezentativaca.

Iz tog ugla gledano, uopšte nije tragično što Srbija nije osvojila turnir, pa to nije očekivao ni selektor Ivković. Tragično je što se na delu videla sva poroznost ovog sastava, pogotovo, na papiru jake centarske linije. Prvi centar Miličić je povređen, Krstić nije igrao protiv Irana. Protiv argentinskog tandema Skola-Oberto, Krstić i Perović delovali su poput juniora. Perović i Veličković samo su pokušavali da zaustave Iranca Hadadija, a meč protiv Angolaca, za sada, ne treba ni uzimati u obzir.

Srbija Argentina: Emanuel Ginobli, Stefan Marković  (foto: Fonet)

Videli smo da je bivši NBA igrač Krstić prilično nesiguran. Bio je dugo povređen i to se jasno vidi na terenu. Ozbiljne pripreme, kakve Ivković uvek sprovodi, koristiće mu da se vrati i odigra dobru sezonu u ruskom Trijumfu. Ovo što sada pruža, daleko je od njegovih realnih mogućnosti. Kosta Perović je još neubedljiviji; nije ni senka igrača iz Evrolige. Boravkom u Golden Stejtu izgubio je dragocenu godinu u karijeri. Nikada nije bio brz, ali je sada baš spor, u duelima tanak, nemoćan da odbrani koš. Sa takvom centarskom linijom, kad je prvi centar van stroja, odgovornost bi trebalo da preuzmu spoljni igrači. Na žalost, dobro se videlo kako je to izgledalo.

Nekad smo imali najbolje bekove Evrope

Donedavno smo imali vanserijske spoljne igrače, kadre da probiju protivnikovu odbranu i da ga dotuku sa nekoliko uzastopnih trojki, da ih sad ne nabrajam. Sada to nemamo. U stvari, glavni problem je što nemamo superiornog plejmejkera i to je rak rana srpske košarke. Ako nemaš pleja, nisi ozbiljna ekipa. Jednom nedostaje bolji šut sa distance, drugom sigurnost u igri. Vujanić je sve to imao, ali je praktično tri sezone propustio zbog povrede. On je jedini svetski prvak u ovom timu ali vraški teško će se vratiti u staru formu.

Ostali igrači su takvi kakvi su. Mogu da odigraju dobro, a mogu da budu potpuno nevidljivi na terenu. Nijedan nije kadar da uzme loptu i reši „jedan na jedan“ kad je gusto, kad se lomi rezultat.

Mudra izreka

Stara jevrejska izreka glasi: „Da bog da imao, pa nemao“. Pa nije džabe to najgora kletva na svetu. Zemlja Srbija i svi ljubitelji košarke upravo to moraju da shvate. Nismo više najbolji, najčešće nismo ni favoriti za pobedu. O medaljama i da ne govorim. Sve buduće utakmice moraju se očekivati u drugačijoj atmosferi. Tek kad se stvari realno sagledaju, može polako poći nabolje.

Ljudi su očekivali da dobijemo Argentinu. Nebitno je što su oni u finalu pobedili Australiju, još je manje važno što će u Pekingu braniti zlato iz Atine. Jedino je važno što su sada oni apsolutni favoriti kad igraju protiv nas, jer mi smo izgubili sve titule koje smo držali. I što je još važnije, imaju mnogo bolje igrače.

Što se kvalifikacija za Evropsko prvenstvo tiče, sreća je što nemamo teže rivale od Mađara, Bugara, Finaca i Italijana.. Kad bolje razmislim, to nije ni moguće. Mi smo sada druga evropska liga.