"Đavolji branilac" prezirao Haški sud

U Parizu je u četvrtak uveče u 88. godini preminuo Žak Veržes, čuveni francuski advokat nazvan "đavolji branilac" jer je na suđenjima zastupao one koje niko nije hteo da brani, od terorista svih boja poput Karlosa, nacističkog zločinca Klausa Barbija, preko palestinskih otmičara aviona do bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića kojeg je zastupao pred Evropskim sudom za ljudska prava i, kako mnogi smatraju, savetovao njegovu odbranu u Hagu. 
Još 2002. godine, u vreme kada je "pristojan" francuski intelektualac još uvek morao da se pravda ako uopšte poznaje nekog Srbina, Veržes se angažovao na stvaranju "komisije za istinu" koja je trebalo da bude sastavljena od uglednih francuskih političara i javnih ličnosti kojima je zajednička degolovska orijentacija i odbijanje one proatlantske.

- Cilj je da se dokaže kako su Srbi bili žrtve raspada Jugoslavije koji je bio u interesu Nemačke, kako SAD imaju interes da na Balkanu ne postoji nijedna jaka i važna država. A gde je tu interes Francuske - rekao nam je te 2002. Godine, poklanjajući nam s posvetom izdanje tada objavljene knjige s naslovom "Samoubistvo Francuske". 
Godinu dana kasnije objaviće "Pravda za srpski narod - odbrana koju bih izneo pred Međunarodnim sudom". 
Prezirao je Haški tribunal koji je smatrao instrumentom američkih interesa i ruganjem pravnoj nauci i demokratskom pravosuđu. 
- Ne postoji međunarodno pravosuđe. To što neki pretenduju da su međunarodno pravosuđe - Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju, takav isti za Ruandu, kao i Međunarodni krivični sud - sve su to instrumenti SAD - kazao nam je Veržes. 
- Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je sud koji je osnovao Savet bezbednosti UN koji nema nikakvu pravosudnu moć. Taj krivični sud nema utvrđenu sudsku proceduru. U demokratiji postoji podela vlasti - zakon donose poslanici, sprovode ga sudije. U Haškom sudu sudije su bile te koje su utvrđivale sudsku proceduru, a u slučaju Miloševića su je čak 22 puta menjale - rekao je 2007. godine, govoreći za "Vesti". 
U nedostatku argumenata, pravnici i političari u Francuskoj uglavnom su ćutali kada je neumorno ponavljao da Haški sud prihvata da se njegov budžet izdržava od donacija država i pojedinaca. 
- Tako, na primer, gospodin Soroš, koji je neprijatelj Srbije, doprinosi plaćanju pravnika koji rade u Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju. U kojoj je to zemlji prihvaćen sud koji finansiraju pojedinci, zapitao se čuveni francuski advokat.
- Ne opravdavam Miloševića, nije o tome reč. Ono što, međutim, vidim u tom Haškom sudu, to je da je na slobodi jedan albanski politički funkcioner (Haradinaj - prim. "Vesti") koji je optužen. Svi svedoci koji bi mogli da se pojave kao svedoci optužbe odustaju od svedočenja jer im se preti. Šta je taj Tribunal onda ? Obična maskarada. On je stvoren da bi osudio one koje SAD smatraju za neprijatelje. General Orić, koji je komandovao u Srebrenici - da li je on možda bio osuđen? Albanske vođe - da li su oni osuđeni? Taj Tribunal je tu da bi se rane održavale, da bi se onemogućilo pomirenje u Bosni i to zato što to odgovara SAD. Zašto? Zato što SAD žele da države "pucaju" i razbijaju se na male entitete koje onda mogu da kupe - govorio je Veržes. 

Od samog početka nije imao iluzija o tzv. borbi protiv terorizma.
- Verujem da tzv. borba protiv terorizma omogućava da se gaze ljudska prava, da se prisluškuju telefonski razgovori, da se ljudi pretresaju i da to niko ne sprečava, rekao nam je na kraju razgovora 2007. godine, šest godina pre nego što je postalo očigledno da čovečanstvo živi u elektronskom zatvoru u kome američki internet-džinovi sve drže na oku.
Rođen je na Tajlandu 5. marta 1925. godine. Sin je francuskog lekara-diplomate Rejmona Veržesa koji se razveo da bi se oženio njegovom majkom - vijetnamskom učiteljicom, što je u to vreme smatrano skandaloznim. Odrastao je na ostrvu Reunion, francuskoj koloniji, gde je maturirao i pridružio se komunističkm pokretu. Sa samo sedamnaest godina postaje pripadnik francuskog Pokreta otpora u severnoj Africi, sa saveznicima se iskrcava u Italiji i učestvuje u oslobođenju Francuske. Postaje advokat 1955. godine. Stiče svetsku slavu braneći Alžirce optužene za atentate, koje ne samo da je spasao giljotine, već je primorao vlasti da ih zbog pritiska javnosti oslobode. Ostaje zapamćena njegova odbrana "alžirske La Pasionarije" Džamile Buhired sa kojom će se oženiti 1961. godine. Krajem sedme decenije brani palestinske otmičare izraelskog aviona, da bi 1970. nestao i boravio na mestu koje je zauvek ostalo nepoznato. Posle osam godina misterioznog odsustva, Veržes se pojavljuje u Parizu i vraća advokaturi.