RON POL KUPI APLAUZE U KAMPANJI ZA PREDSEDNIČKE IZBORE 2012.

Danijela Ćirović

Republikanac i teksaški kongresmen poznat po stavovima da SAD treba da povuku trupe iz Iraka i Avganistana “koje previše koštaju”, beleži sve veću popularnost u odnosu na drugog kandidata partije Mita Romnija (foto: Ron Pol-desno, sa Mitom Romnijem na prvoj velikoj debati u Nju Hempširu, Rojters)

Jedan od najkonzervativnijih američkih kongresmena Ron Pol pokupio je aplauze na prvoj velikoj televizijskoj debati u kampanji za predsedničke izbore 2012. u Sjedinjenim Državama, održane u Nju Hempširu prošlog ponedeljka. Nakon što je njegov oponent, takođe republikanac, Mit Romni rekao da bi, da je on predsednik SAD, povukao trupe iz Avganistana tek kada bi se generali složili da je to pravi potez, Ron se ubacio: „Ja ne bih čekao na generale.“

„Ako sam vrhovni komandant, ja donosim odluke a generali slušaju. Doveo bih vojnike kući što je pre moguće. Povukao bih i one iz Iraka, ne bih započinjao rat u Libiji i prekinuo bih bombardovanje Jemena i Pakistana. Počeo bih da vodim računa o ljudima ovde, kod kuće, jer bismo tako mogli da uštedimo stotine milijardi dolara“, dodao je sedamdesetpetogodišnji Pol, potencijalni kandidat Republikanske partije za prvog čoveka SAD, i dobio gromoglasni aplauz.


Ron Pol u razgovoru sa građanima Portsmuta, 10. juna

(Ne)radikalni stavovi

Teksaški kongresmen naišao je, međutim, na salvu negodovanja pre četiri godine kada se kandidovao, i to zbog „liberalnijih“ i „previše radikalnih“ stavova, poput onih po pitanju povlačenja SAD iz Iraka i Avganistana. Ron Pol danas, ipak, veruje da se prosečni Amerikanac slaže sa njim više nego što se misli.

„Posle 10 godina rata, između 60 i 70 odsto ljudi kaže je možda došlo vreme da pokušamo nešto drugo. Uvek sam govorio da će se naša spoljna politika promeniti, ne zato što sam ja održao ubedljiv govor, već zato što smo ostali bez novca. Izgleda da je meni više stalo do ljudi ovde nego do bacanja para u mišje rupe širom sveta gde nailazimo na više nevolja nego što zaslužujemo“, rekao je Pol.

Tokom kampanje u Ajovi krajem maja, republikanski kongresmen je naznačio da su njegovi stavovi logični i opšteprihvaćeni, te da predstavljaju „srednju struju“.

Ron Pol je dobio najviše glasova na Konferenciji konzervativne političke akcije u februaru, osvojivši prednost nad drugim republikanskim kandidatima na godišnjem skupu konzervativaca. Kako objavljuje Los Anđeles tajms, Pol je potukao bivšeg guvernera Masačusetsa Mita Romnija sa 30 prema 23 odsto. Rezultati su maltene identični prošlogodišnjim, kada je Pol uzeo 31 a Romni 22 odsto glasova.

S Bin Ladenom „imali sreće“

Na vest o ubistvu Osame bin Ladena, potencijalni predsednički kandidat republikanaca istakao je da mu je, kao i drugim Amerikancima, drago što vođe Al Kaide više nema, ali je ponovio da bi trupe sada zaista trebalo da odu iz Iraka i Avganistana.

„Što se mene tiče, trebalo bi da se povučemo sad kad smo ga našli“, rekao je Pol koji na ovoj operaciji nije čestitao ni bivšem predsedniku Džordžu Bušu ni sadašnjem Baraku Obami, kako su svi listom činili, rekavši da su specijalci ipak „imali i malo sreće“.

Pol je dodao i da sumnja da će ubistvo Bin Ladena doneti veću bezbednost za SAD, već da pre može da poveća otpor i mržnju. Pitao je zašto je Americi trebalo 10 godina da nađe vođu Al Kaide, podsetivši da je u Iraku i Avganistanu poginulo više od 6.000 ljudi i da je na ove ratove potrošen bilion dolara.

Na rašireno mišljenje da će ubistvo Bin Ladena dati veće šanse Baraku Obami da eventualno bude reizabran za prvog čoveka SAD iduće godine, Pol je rekao da ovaj događaj neće imati nikakvog uticaja na kampanju za izbore 2012. „Građani brzo menjaju mišljenje“, dodao je on, podsetivši da bivši predsednik Džordž Buš stariji nije uspeo da ponovi uspeh na izborima 1992, „iako su oni bili posle rata u Persijskom zalivu“. Prema njegovom mišljenju, glavni adut za pobedu biće ekonomija, te Obamu, kako je rekao, ne čeka naročito „mirna plovidba“.

Nominacija 1988. i 2008.

Ronald Ernest Pol rođen je 20. avgusta 1935. u Picburgu u Pensilvaniji. Po profesiji je lekar. Kao republikanski kongresmen ispred Teksasa, takođe je član komiteta za spoljnu politiku, veća udružene ekonomije, komiteta za finansijske usluge, kao i predsedavajući finansijskog potkomiteta za domaću monetarnu politiku gde je poznat kao ozbiljan kritičar američke spoljne i monetarne politike. U politici je od 1976, služio je kao hirurg u američkom vazduhoplovstvu od 1963. do 1968. za vreme rata u Vijetnamu. Autor je brojnih knjiga i publikacija. Njegov sin Rend Pol izabran je za predstavnika Kentakija u Senatu SAD ove godine, što starijeg Pola čini prvim kongresmenom u istoriji koji u Senatu radi rame uz rame sa svojim detetom. U braku je od 1957. i ima petoro dece.

Do sada se dva puta kandidovao za predsednika Sjedinjenih Država: 1988. kao predstavnik Liberalne partije i 2008. na nominaciju republikanaca. Prvi put je po popularnosti bio treći, odmah iza pobednika Džordža Buša i demokrate Majkla Dukakisa. U kampanji za izbore 2008. takozvani tradicionalni mediji su ga otvoreno ignorisali, te ga tako Foks njuz nije pozvao na debatu iako su svi drugi kandidati imali svoju priliku. Ove godine, 13. maja, zvanično je objavio da će se ponovo uključiti u trku za prvog čoveka SAD kao kandidat Republikanske partije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...