SARKOZYJEVO MANGUPIRANJE NAŠKODILO FRANCUSKOJ DESNICI

Na opštinskim i kantonalnim izborima održanim u Francuskoj 9. i 16. marta, levica je od desnice preuzela 38 gradova sa više od 30 hiljada stanovnika. To ne znači da su samo povratili izgubljene gradove, nego da su osvojili i gradove koji su tradicionalno bili desničarski.

Brojni analitičari slažu se da je glavni uzrok neuspeha desnice na izborima bila velika nepopularnost predsednika Sarkozyja. Tokom kampanje, pojedini desničarski opštinski kandidati čak su molili predsednika da ih ne posećuje, jer su smatrali da bi pojavljivanje sa Sarkozyjem naškodilo njihovoj dobroj slici. Drugi su prepravljali svoj propagandni materijal i sa njega brisali logotip Sarkozyjeve partije UMP, plašeći se da bi glasači mogli da im prilepe sve predsednikove mane.

Za pet meseci izgubio polovinu glasača

Popularnost francuskog predsednika Sarkozyja doživela je strmoglavi pad za samo nekoliko meseci. Početkom jeseni, njime je bilo zadovoljno 67 % Francuza, početkom zime 55 %, sredinom februara 41 %, a prema sondaži "CSA" za nedeljnik "Valeurs actuelles", 29. februara je delanje Sarkozyja odobravalo samo 33 % ispitanih Francuza. Pad dobrog mišljenja o Sarkozyju delimično je vezan za neostvarena obećanja iz vremena predsedničke kampanje. Medjutim, glavni deo njegove nepopularnosti nalazi se u njegovoj psiho-emotivnoj slici koju je stvorio tokom devet meseci obavljanja najviše političke funkcije u Francuskoj.

Nicolas Sarkozy sužava predsedničku funkciju

"Nicolas Sarkozy je žrtva sopstvene "nepredsedničke" slike. Konkretno, 74 odsto Francuza mu zamera da se ne kontroliše dovoljno, dok mu 73 odsto zamera da preterano prikazuje svoj privatni život – komentariše François Miquet-Marty, politikolog. Naime, glasačima se bio dopao asteriksovski stil Sarkozyja-kandidata, ali im se ni malo nije dopalo ponašanje Sarkozyja-predsednika. Njegova samodovoljnost, egocentričnost, arogancija, perfidnost, brutalnost, osvetoljubivost i večita iznerviranost, najednom su izašli na površinu i narod je bio sukobljen sa pravim licem novog predsednika. Tako se Sarkozyjeva nepopularnost zasnovala na njegovoj nemogućnosti da bude francuski predsednik, onako kako ga većina glasača zamišlja.

"Ma, briši budalo!"

Cécilia, bivša žena predsednika Sarkozyja, rekla je Anni Bittoni, novinarki nedeljnika "Le Point" da, pored što je ženskaroš i cicija, Sarkozy "ne voli nikoga, pa čak ni svoju decu". Po njenom mišljenju, on ne oličava predsednika Republika, zato što "ima veliki problem sa ponašanjem".

Nedavni incident, prilikom posete Salona poljoprivrede u Parizu, dobra je ilustracija tvrdnje druge Sarkozyjeve žene. Nasmejani predsednik probijao se kroz masu posetilaca ka ulazu, rukujući se i obraćajući se ljudima. Kada je dohvatio rame jednog čoveka, ovaj se pomakao i rekao: "Ne diraj me." Predsednikova reakcija bila je začudjuća: "Briši odavde." Nepoznati je uzmakao i dodao: "Prljaš me", a predsednik, zaboravljajući da je okružen kamerama i mobilnim telefonima, dobacio je: "Ma, briši, budalo". Kada je video-snimak vidjen na internetu više od 700 hiljada puta, članovi vlade su se javili i pokušali da opravdaju nepristojan i agresivan Sarkozyjev gest. Jedni su to nazivali "muškošću" i "otvorenošću", drugi "odbranom", dok se Roger Karoutchi, državni sekretar za odnose sa Parlamentom, zadivio "hladnokrvnosti", rekavši da bi on, na predsednikovom mestu, pretukao tog čoveka.

Opozicija je optužila Sarkozyja da kroz verbalnu agresiju, on ide i ka drugim oblicima agresije (Ségolene Royal), da se ne ponaša kao predsednik države (François Hollande) i da izigravajući "ortaka" više nalikuje Tintinu nego De Gaullu (Le Pen). Istovremeno, oni su podsetili na novembarsku predsedničku posetu Guilvinecu. Tokom Sarkozyjeve rasprave sa ribarima, razljućenim sve težim uslovima rada i poslovanja, mladi mornar Julien Guillamet sa terase je Sarkozyju dobacio "seronja". Ne želeći da predje preko uvrede, francuski predsednik se zaustavio i ratoborno pozvao mornara da sidje sa terase i da to ponovi pred njim. Medjutim, mornar mu je odgovorio: "Bolje da ne silazim, jer ako sidjem, razbiću te." Francuzi ni u jednom trenutku nisu mogli da zamisle da njihov predsednik može da poželi da se svadja i bije sa gradjanima.

"Na Salonu poljoprivrede, Sarkozy nije izgubio hladnokrvnost, što se vidi na snimcima. Mnogo teže, još jednom je zaboravio da je on, u jednom društvu srž odnosa - nejednakih po prirodi, često vrlo eksplozivan. Za jednog šefa države, ovo je velika profesionalna greška", prokomentarisao je Christophe Brun, profesor istorije iz Créteila.

Suzdržanost ili brutalnost

U svojoj knjizi "L'Avenir du sensible", sociolog Claudine Haroche objašnjava da dominirani bolje prihvataju vodje koje se ne ponašaju kao oni, nego ostaju suzdržani, gajeći odredjenu ljubaznost i rezervisanost. Istovremeno, i vodji više odgovara takav stav, jer prilikom običnih sukoba ne mora da prelazi na brutalnost i da pokazuje svoju izuzetnu moć. Sarkozy, kidajući granice tradicionalnog tipa vladanja u kome se predsednik izražava sa distance i udaljava od vulgarnog i običnog, nije uspeo da shvati simboličnu dimenziju svog položaja.

U toj zabuni, on je besno počeo da prikazuje svoju realnu i zamišljenu moć, bukvalno zamenjujući sve svoje ministre i govoreći u njihovo ime, dok oni nemo stoje sa strane. Neprekidno prikazivanje u medijima i preterano davanje izjava po pitanjima svega i svačega udaljilo ga je od De Gaulla koji je predsednika video kao "čoveka koji se bavi samo najbitnijim". Zato se i ima utisak da Sarkozyjev primer nije De Gaulle, nego Tony Blair, šef vlade i partije, briljantan govornik koji je u nedeljnim duelima branio svoju politiku u Donjem domu.

Nicolas Sarkozy sa svojim idolom, bivšim britanskim premijerom Tonyjem Blairom

Francuzi od svog predsednika očekuju da bude arbitar koji će, posle diskusija i razgovora, da donese odluku, ili u slučaju krize da nadje pravi put ka smirenju situacije. Medjutim, Sarkozy se ponaša na drugi način. On pokreće ideje, predstavljene kao odluke, a onda ih u odnosu na reakcije menja ili napušta. Izbacivši tako sve posrednike (šefa vlade, ministre, državne sekretare, šefove komisija...) i postavši jedini akter francuskog političkog života, on gubi kredibilnost. Često opovrgavajući sâm sebe, on pomućuje sve oko sebe. Zbrkanost u njegovom stavu mogla je da se zapazi još 16. maja prošle godine prilikom preuzimanja predsedničke funkcije. "Mogao bih da radim kao advokat i da zaradim puno novca – rekao je Sarkozy – medjutim, ja ću prvo da radim kao predsednik". Iznenadjujuće je da Nicolas Sarkozy nije rekao "ja ću biti predsednik", ukazujući time da on svoju funkciju ne nosi u sebi.

Drugi problem nalazi se u ulozi ujedinitelja koje su imali svi posleratni francuski predsednici. Naime, posle izbora na najvišu državnu funkciju, oni su napustili aktivni partijski život i postali predsednici svih Francuza, nezavisno od partijske pripadnosti. Sarkozy narušava i to pravilo, okupljajući jednom nedeljno čelnike partije UMP u istim prostorijama u kojima predsedava ministrima i daje im direktive na koji način da idu dalje.

Nicolas Sarkozy trči njujorškim ulicama

Bling - bling

"Da li možete da zamislite nekog od Sarkozyjevih prethodnika obučenih u šorc i majicu sa natpisom NYPD, kako trči ulicom? Njegov improvizovani način izražavanja tipičan je za svakog člana njegove društvene kategorije i generacije koja nije prošla kroz elitne škole. (...) On se služi savitljivom varijantom francuskog jezika, bez formalizovanja, radije se poigravajući sa elementima kao što su spontanost, prirodnost, opuštenost, koji karakterišu javno obraćanje pripadnika estrade i televizijskih emisija – objašnjava Pierre Encrevé, lingvista i nekadašnji savetnik Michela Rocarda, Mitterandovog šefa vlade.

Da bi što tačnije opisali Sarkozyja, mediji su upotrebili termin "bling-bling", uobičajen u hip-hop svetu za tek obogaćene koji po svaku cenu prikazuju svoje bogastvo, kačeći krupan i mnogobrojan zlatan nakit. Vožnje skupocenim jahtama, luksuzni odmori, skupi časovnici, prijateljstvo sa milijarderima, prikazivani su Francuzima iz dana u dan. Brak sa manekenkom i pevačicom Carlom Bruni predstavljao je vrhunac Sarkozyjevog skorojevićevskog duha.

Carla Bruni-Sarkozy, prva dama Francuske

"Nezadovoljan pokazivanjem svog časovnika marke Breitling i svojih Ray-Ban naočara, on se oženio top modelom, kamiondžijskim snom, pokazujući tako želju da na što brži i što eksplicitniji način prikaže pripadanje džet-setu – prokomentarisao je André Gunthert, saradnik Visoke škole za naučne studije (EHESS). Medjutim, Francuzi nisu uspeli da se identifikuju sa novim predsednikovim ljubavnim žarom, samo dva meseca posle razvoda od druge žene. Oni kada pate, obično pate duže od dva meseca. Tako je Sarkozyjevo preterano prikazivanje privatnog života, dalo Francuzima osećaj da se predsednik premalo interesuje za dogadjanja u zemlji i da ih je napustio.

"Posebnost Sarkozyja prebiva u njegovoj želji da u potpunosti smanji komediju u svom ponašanju", izjavila je Catherine Pégard, jedna od savetnica predsednika. Medjutim, Sarkozy u svoje ponašnje upravo unosi elemente komedije. Nalik Woody Allenovom Zeligu, on pokušava da se sa bogatašima ponaša kao bogataš, sa zvezdama estrade da izigrava zvezdu estrade, da sa radnicima priča kao radnik, a sa prostacima kao prostak.

"Mišljenje o stilu gradi se iz čitave grupe elemenata, prolaznih slika i utisaka bez posebne linije povezanosti, čije nagomilavanje u vremenu prostepeno daje punovažnost", piše Christian Salmon u svojoj knjizi "Storytelling" u kojoj se objašnjava način gradjenja priče, važan za ekonomski i politički marketing. Tako su Francuzi, umesto da postanu sarkozisti, postali sarkolozi, neprekidno dešifrujući predsednikove grimase i tikove, prikazivanje novostečenog bogatstva, pijano posrtanje posle sastanka sa Putinom u Heiligendammu, psovanje na Salonu poljoprivrede...

Bolje maskiranje

Kao što vračare gledaju u kristalnu kuglu, tako sarkolozi gledaju televiziju i Internet, tražeći nove simptome i nagoveštaje. Dodir, nekadašnji kralj čula, ustupio je mesto sluhu i vidu, dovevši tako audiovizuelna sredstva u središte savremene spoznaje.

Nicolas Sarkozy u pripitom stanju se obraća novinarima na sastanku G8 u Heiligendammu

"Uhvaćeni u neprekidno kretanje, mi imamo samo difuzne i nestalne utiske, utopljene u osećaj neprekidnih promena", piše Claudine Haroche. "U takvom svetu, svaka misao koja zahteva sporost i trajanje, razmišljanje i argumentaciju, ima sve manje mesta, odakle i dolazi naše unutrašnje siromašenje."

Speedy-Sarko, kako ga zovu mediji, nije uspeo ni da se otrgne od svog vremena, niti da pravilno integriše najvišu državnu funkciju u svoj psiho-emotivni sklop.

"On bi mogao da bude dobar predsednik ali, danas, kod njega se ima utisak odredjene zbrke", kazao je uoči opštinskih izbora Dominique de Villepin, bivši šef vlade i veliki suparnik Sarkozyja. Posle izbora, zbrka se nastavila. Francuski predsednik je od izbornog poraza izvukao samo jednu lekciju – da je neophodno što više maskirati sopstvene greške. Tako je otpušten David Martinon, predsednički šef komunikacija koji se, u američkom stilu, svakodnevno obraćao narodu. Njegovo radno mesto je ukinuto, a nova komunikacijska strategija Jelisejske palate je vrlo jednostavna – od javnosti će se prikrivati sve ono što bi moglo da doprinese da Sarkozyju padne popularnost. Smišljeno je novo radno mesto – predsednička Internet špijunaža. Mladi i briljantni ekonomista Nicolas Princen, zadužen je da na Internetu prati sve informacije, tračeve, blogove, forume i napade protiv predsednika Sarkozyja. Potom će posebna ekipa da reaguje, demantuje, širi druge glasine, brani, napada – rečju, da štiti lik i delo francuskog predsednika.

Nova strategija će razočarati francuske izdavače jer je Nicolas Sarkozy doprineo da se magazini prodaju bolje.

"Tokom 2007. godine, 'efekat Sarkozy' podigao je tiraž za 110 miliona kopija u odnosu na pretprošlu godinu", kaže Patrick Bartement, generalni direktor OJD-a. Pored izdavača biće razočarani i svi oni koji su očekivali da će Nicolas Sarkozy, posle poraza na izborama, pribeći temeljitoj političkoj hirurgiji. Nažalost, on se zadovoljio lakom komunikacijskom kozmetikom.