REVOLUCIONARNA IKONA I NA BIKINIJU

Aleida Gevara Marč, četrdesetšestogodišnja ćerka Če Gevare kaže da joj nisu problem majice, privesci za ključeve, razglednice i slike sa njegovim likom koje se prodaju na Kubi ali i širom sveta.

Barem neki među kupcima istinski poštuju Čea, kaže ona. Prošlog ponedeljka bila je okružena hiljadama Čeovih obožavalaca u Santa Klari, mestu u kojem je njegova većna kuća. Aleida je bila među najvišim zvanicama na ceremoniji obeležavanja četrdesetogodišnjice smrti Če Gevare.

Skupu je prisustvovao i Raul Kastro, vršilac dužnosti predsednika Kube. Pročitana je poruka njegovog starijeg brata Fidela, koji je bratu predao vlast u avgustu 2006. godine nakon hirurške intervencije. U njoj je svog saborca opisao kao "cvet koji se prerano razvio iz pupoljka".

Raul Kastro sa suprugom i kćerkom Če Gevare

Međutim, tokom ceremonije Aleidu Gevaru je zapravo najviše zaokupio način na koji se čovek, koga naziva Papi, koristi bez ikakve veze i bliskosti s njegovim revolucionarnim idealima - kao nedavno kada je jedan dizajner njegov lik stavio na bikini.

I zaista, četrdeset godina nakon smrti, Če - rođen kao Ernesto Gevara de la Serna - mnogo je više marketinško oruđe nego međunarodna revolucionarna ikona. Zato se lako može postaviti pitanje šta toliko korišćenje njegovog lika - pogled u daljinu, razbarušena brada i beretka sa petokrakom na njoj - znači u savremenom kapitalističkom svetu?

Čak i na Kubi, jednom od poslednjih bastiona komunizma na svetu, Če se koristi da bi se ostvarila zarada ali i širile revolucionarne ideje. "On prodaje robu", priznaje kubanski prodavac koji na zidu u svojoj radnji ima gomilu majica s Čeovom slikom. Međutim, Če se koristi i da bi nadahnuo nove generacije Kubanaca. Školska deca pominju njegovo ime svakoga jutra i uz vojnički pozdrav uzvikuju: "Želimo da budemo kao Če". Njegovi govori se citiraju skoro isto toliko koliko i govori Fidela Kastra.

"Nema sumnje da će i Fidelova slika, kada jednoga dana bude napustio ovaj svet, biti isto toliko poznata i korišćena kao i Čeova", kaže Enrike Oltuski, potpredsednik kubanske vlade zadužen za ribarstvo i savremenik obojice velikana. Međutim, Čeov mistični status izvornog revolucionara ne dopire do svih delova sveta. Kada se prošle godine u lancu prodavnica Targer u SAD pojavo kompakt disk s Čeovom slikom na omotu, kritičari koji smatraju da je on ubica i simbol totalitarizma pritiscima su izborili povlačenje diska iz prodavnica.

"Šta je sledeće? Rančevi s Hitlerovom slikom? Kuhinjsko posuđe sa likom Pol Pota?", pisalo je pre izvesnog vremena u kolumni jednog američkog lista u kojoj je korišćenje Čeovog lika na raznim predmetima nazvano "tiran-šikom".

Čuvenu Čeovu fotografiju snimio je 5. marta 1960. godine kubanski fotograf Alberto Korda Dijaz na sahrani nekoliko desetina Kubanaca koji su poginuli u eksploziji broda za koju su kubanske vlasti okrivile SAD. Slika je postala slavna nakon objavljivanja u magazinu Paris Match 1967. godine, nekoliko sedmica pre nego što su Čea ubili vojnici u Boliviji uz nesumnjivu pomoć Amerikanaca i Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Alberto Korda Dijaz, koji je 2001. umro u 72. godini, nikada nije dobio honorar za autorska prava ali je tužio britansku marketinšku agenciju zbog korišćenja fotografije u reklamnoj kampanji za votku. Dobio je 50.000 dolara i taj je novac poklonio da bi se kupili lekovi neophodni za lečenje dece na Kubi.

I Aleida i njena porodica su pokušali da spreče korišćenje Čeovog lika na načine koje su smatrali neprimerenim. Angažovali su nujorške advokate, čiji identitet nisu hteli da otkriju, sa zadatkom da tuže kompanije koje zloupotrebljavaju - po mišljenju članova Čeove porodice - njegov lik. Porodica nije zahtevala novčanu naknadu, već samo obustavljanje svih takvih reklamnih kampanja i korišćenja slike. "Ne tražimo novac", rekla je Aleida. "Želimo samo da ga niko ne zloupotrebljava. On možda jeste univerzalna osoba, ali se njegov lik mora uvažavati."

Nešto od Čeove zvezdane slave i moći nasledilo je i njegovo četvoro preživele dece. Tako je njegov sin Ernesto Gevara došao na memorijalni skup na motorciklu, baš kao što je nekada radio i Če. Kubanci s oduševljenjem zaustavljaju i grle Gevare na ulici, a turisti su oduševljeni kada saznaju ko su ti ljudi.

"Celim telom mi prolaze žmarci", kaže Alfredo Moreno, Meksikanac koji je uspeo da se fotografiše s Aleidom Gevara, očigledno oprhvan emocijama. "Ne mogu da opišem šta mi ovaj momenat znači."

Pošto Moreno nije prestajao da govori, Aleida ga je zamolila da se pribere i smiri. "Ja sam Čeovo dete, ali nisam Če", objasnila mu je ona.

Aleida Gevara je pedijatar i majka dve kćerke koje više vole moderne ženske kostime od radne ili vojničke uniforme. Više liči na obične kubanske majke nego na revolucionara. Njena sestra je veterinar. Jedan brat upravlja centrom posvećenim Čeu u Havani. Tu je i Ernesto, zaljubljenik u motore Harli-Dejvidson. Kubanska vlada ih sve s vremena na vreme poziva da pomognu očuvanju i širenju očevog zaveštanja.

Nije teško zaključiti da su zbog toga pomalo i premoreni, posebno sada kada se na Kubi i u većem delu Latinske Amerike obeležava godišnjica Čeove smrti i sledećeg juna kada će biti 80 godina od njegovog rođenja. "Ne mogu da stignem svuda. Ne mogu da se umnožim", kaže Aleida Gevara.

Ona putuje po svetu i govori na skupovima posvećenim Čeu. Na jednom od njih je, nakon što je nekim mladićima potpisala majice s njegovim likom, saznala da su fašisti. "Oni ne znaju ništa o Čeu", s bolnim uzdahom se podsetila Aleida tog događaja.

Jednom je u Evropi srela Džona F. Kenedija Juniora. Proveli su neko vreme zajedno razgovarajući o tome kakve sve prednosti ali i nevolje imaju od toga što su deca slavnih ljudi. Aleida kaže da je Kenedi Junior "divna osoba" i da ga nije posmatrala kao sina čoveka koji je naredio invaziju na Zaliv svinja. Bio je to jedan od mnogih neuspelih pokušaja da se zbaci kubanska vlada čijem je ustoličenju Če mnogo pomogao.

Međutim, kada se u razgovoru spomene spoljna politika SAD, odmah se javlja velika sličnost kćerke i oca. Oštro i s velikim žarom Aleida govori o ratu u Iraku, dok ekonomski embargo koji za Kubu važi već pedeset godina naziva "tako brutalnim, tako glupim, tako iracionalnim". Što se tiče Bušove administracije, bolje je ne pominjati je pred Aleidom Gevarom.