KAKO SE POMRAČIO NICOLAS SARKOZY, FRANCUSKI PREDSEDNIK-SUNCE

Aleksandar Manić

Narod bi još i zažmurio na jedno oko i zaboravio Sarkozyjev skorojevićevski stil, da mu prva važna državna mera nije bio "poreski paket" kojim je učinio poklon od 15 milijardi onima koji su bogati

"Ujutru kad se probudim, ja mislim na Francuze koji su glasali za mene – izjavio je Nicolas Sarkozy na početku predsedničkog mandata. Godinu dana pošto su ga glasači izabrali (53 %) i deset meseci po rekordnoj popularnosti (67 %), francuski predsednik se više jutrom ne budi sa glasačima u mislima. Sondaže s početka maja ukazuju da je samo 32 % Francuza zadovoljno svojim predsednikom posle 12 meseci upravljanja državom. Najmanje im se dopao njegov stil često nazivan narcisizmom, egzibicionizmom i bonapartizmom. Poređen sa svojim prethodnicima, on ima samo loše strane – Giscardovu ljubav prema luksuzu, Mitterrandov porok da se poigrava ambicijama saradnika i Chiracovu sklonost ka kompromisima.



Sarkozy, godinu kasnije...
6. maj 2007. Zajedno! Sve je moguće.
6. maj 2008. Oh, znate... Između svetskih prilika i evropskih obaveza... Sve nije moguće! (Delucq)


Pre godinu dana, Francuzi su glasali za Sarkozyja misleći da glasaju za energičnu politiku koja će pokrenuti zemlju iz stagnacije i omogućiti, posebno siromašnima, da poboljšaju svoje uslove života. Prvi meseci Sarkozyja u Jelisejskoj palati bili su prava "success story". Levica je bila obezglavljena, pojednostavljeni ugovor o Evropskoj uniji potpisan, bugarske bolničarke oslobođene, reforme započete... Međutim, vrlo brzo, Sarkozy je pokazao "kojim se drvima greje". Proslave u najskupljim restoranima, odmor na jahti prijatelja milijardera, skupoceni nakit i garderoba, odmor u luksuznoj vili na račun prijatelja milijardera, povećanje sopstvene plate za 172 odsto, estradne zvezde za ljubavnice... Posle oktobarskog razvoda od Cecilie, Nicolas Sarkozy je Francuzima odmah predstavio novu ljubav svog života, Carlu Bruni, manekenku i pevačicu, te se ubrzo njome i oženio. "On je psihološki napustio Jelisejsku palatu – kazao je u to vreme jedan od njegovih saradnika. François Bayrou, šef centrističke partije MoDem čak mu je našao i posprdan nadimak – "dete varvarin".



Zahvaljujem svim Francuzima koji su mi poslali rođendansku tortu. (Delize)


Narod bi još i zažmureo na jedno oko i zaboravio Sarkozyjev skorojevićevski stil, da mu prva važna državna mera nije bio "poreski paket" kojim je učinio poklon od 15 milijardi onima koji su bogati, uskrativši taj novac onima kojima je neophodan. François Hollande, sekretara Socijalističke partije, nazvao je Sarkozyja "Gospodin Više za bogate i Gospodin Manje za sve ostale". "Šef države je, poreskim paketom, podelio dragocenu finansijsku masu koja je mogla da ublaži spoljni šok – objasnio je Hollande – on je razbacao 15 milijardi evra na oslobađanje od poreza i poreske poklone namenjene samo onima koji zarađuju najviše. Kako posle od Francuza tražiti bilo kakav napor i odricanje?"

Dezorganizacija i nerpofesionalizam

"Nema političke krize, nema socijalne krize, nema sudija na vratima Jelisejske palate, ali ovakvo linčovanje nikada nije bilo viđeno – ogorčeno je primetio Sarkozy, nezadovoljan što ga narod sve manje voli. Da bi poboljšao svoju popularnost i zavarao one koji su najlošije plaćeni, on je počeo da posećuje fabrike i da obećava još više para i još bolji život. Međutim, narod je već shvatio da on, osim obećanja, ne nudi ništa konkretno. Ne želeći da popusti ni na jednom frontu, Sarkozy je bio ubeđen da može da pobedi javnost. Jedina ustupak u borbi sa narodom bio je prekid dnevnog televizijskog prikazivanja njegovih skupih naočara za sunce, skupih časovnika, džogiranja i omladinskih razmena nežnosti sa Carlom Bruni na javnim mestima.



(Chappatte)


Uprkos neprekidnim tvrdnjama da se promenio, u Jelisejskoj palati sve je ostalo isto. Predsednik je nastavio da upravlja svojom partijom UMP, da postavlja i uklanja članove, da pujda jedne protiv drugih, da lupa čvrge preglasnima, da dovodi one koji su bili u nemilosti njegove bivše žene, da prekida sagovornikr u izlaganju ideja... Operacija "Sarkozy se zaista promenio" ipak nije dala nikakve rezultate u sondažama. On se i dalje slabo kotirao, mnogo slabije nego François Fillon, njegov šef vlade. Nemajući sposobnost da sebe stavi u pitanje, Sarkozy je kritikovao sve ministre, a ponajviše od sebe popularnijeg šefa vlade. Potom je pokušavao da ublaži izrečeno. "François i ja često se ne slažemo, ali to nije ništa u odnosu na ono što se dešavalo između mene i Chiraca, ili između Chiraca Giscarda."

Iza kulisa, pored netrpeljivosti predsednika i njegovog šefa vlade, besneli su ratovi između ministara i njihovih zamenika, ministara i šefova kabineta... "Sledećeg puta ću te izbaciti – pretio je Sarkozy svakom od neiskusnih ministara i državnih sekretara koji su se teško snalazili u odsustvu bilo kakve državničke strategije. Međutim, kako još nikoga nije izbacio, svi su počeli da govore da je Sarkozy lažni grubijan. U teškim trenucima, predsednik je objašnjavao okolini da će "ostati samo jedan mandat", u šta niko nije mogao da poveruje. Potom je tvrdio da će potom da napravi "veliku lovu" i pokazivao je svoj diskretni ručni časovnik Patek Philippe koji je zamenio veliki hronograf Breitling, dodajući uz smeh da ovaj vredi "četiri puta više od onog prethodnog".



Sarko i dalje pada u sondažama
Bolje je! Više nisam nepopularan zbog ponašanja, nego zbog delanja! (Petillon)


Na međunarodnom planu, Sarkozy nije poštovao ono što je svima obećao – diplomatiju ljudskih prava. Umesto da brani slabe, on se zarad sopstvenog prosperiteta i ostvarenja ličnih ciljeva stavio na stranu jakih, brutalnih i tirana. Umesto profesionalizma kojim se hvalio tokom predsedničke kampanje, Sarkozyevu prvu godinu najviše državničke funkcije, na unutrašnjem i spoljnom planu, krasili su amaterizam, promašaji i krpljenje. "Dezorganizacija je stalno prisutna. Povlačenje i poricanje dolaze posle spektakularnih oglašavanja. Zaista, ta ekipa nije profesionalna – nedavno je primetio Bertrand Delanoë, jedan od čelnika Socijalističke partije i pariski gradonačelnik.

Kolektivne greške i lični uspesi

U poređenju sa svojim prethodnicima, Sarkozy je super-reformator sa 55 otvorenih dosijea. Međutim, poslanici njegove partije nezadovoljni su načinom na koji on sprovodi reforme. Za dobar deo započetih reformi oni su saznali iz novina, jer ih predsednik nikada o tome nije obavestio. Saradnici su mu u više navrata skretali pažnju da su njegovi prethodnici sprovodili reformu za reformom, a ne sve ođednom. Njegov jedini odgovor bio je: "Francuzi mi neće zameriti što sam pokušao." Najverovatnije da mu neće zameriti pokušaj, ali će mu zameriti brzopletost i površnost. Već je Bernard Debré, poslanik Sarkozyjeve partije, upozorio da započete reforme nisu dovoljno razrađene.



Sarkozy sanja o britanskom modelu. (Roulies)


Neposredno pred proslavu prve godišnjice vladavine, 24. aprila, Sarkozy je dao veliki televizijski intervju, prvi posle pet meseci. "U zadnjih godinu dana cena barila se udvostručila, otišavši sa 62 na 118 dolara – kazao je Sarkozy opravdavajući svoje neuspehe. Potom je pravdanje nastavio spominjući američku krizu stambenih kredita, neopravdana poskupljenja prehrambenih proizvoda, lenjost kako zaposlenih, tako i nezaposlenih Francuza... Na kraju, on je priznao da je napravio više greški – u komunikaciji. "On je priznao samo greške u komunikaciji. Znači, njegova greška je bila da je loše objasnio, a ne da je loše uradio – kaže Christian Delporte, istoričar i stručnjak za političku komunikaciju. "Nicolas Sarkozy je već upotrebio taj izgovor januara meseca – kaže Jean Veronis, profesor lingvistike – to je njegova 'američka' strana. Takav stav je redak u latinskim zemljama, ali uobičajen u anglo-saksonskim. Takođe, on vrlo umešno koristi 'ja' i 'mi'. Kada priznaje greške, on upotrebljava 'mi', a kada ukazuje na rešenja, on upotrebljava 'ja'."

Za Bernarda Sananesa, direktora eagencije Euro RSCG, predsednik nije imao drugog izbora. "On je obavezno morao da pročisti prvu godinu svog mandata. Znači, morao je da napravi ustupak. U toku krize, ako se ne prihvati odgovornost, ne može da se nastavi." Međutim, iako se forma promenila sadržaj je ostao isti. Insistirajući da ga Francuzi trebaju da sude tek na kraju petogodišnjeg mandata, on je pokušao da nametne čitavoj zemlji pojednostavljenu priču da se on nije prevario, nego da narod ne uspeva da shvati širinu njegovih poduhvata. Tako Sarkozyjeva akcija i dalje ostaje u domenu agitacije, a komunikacija se ne udaljava od hvalisanja.

"Sarkozy je tragična osoba"

Pored oštrih kritika u sopstvenoj zemlji, Sarkozy, zbog svoje arogantne diplomatije, nije bio pošteđen ni u inostranstvu. Britanski "Financial Times" smatra da je Sarkozyjeva strategija lansiranja čitavog niza reformi, samo zavaravanje opozicije i izbegavanje njihovih blokada predsedničkih projekata. Tako, ni jedna od njegovih "mikro-reformi" nije dovršena, a birači su ostali zbunjeni, zaključuje se u analizi FT-a. Švajcarski "Le Temps" piše o stidljivim reformama, često nedovršenim i smatra da Sarkozyjeva strategija neće dati veće rezultate. Američki dnevnik "International Herald Tribune" postavlja pitanje odakle će Sarkozy finansirati sve najavljene reforme. Španski "El Pais" tvrdi da francuski predsednik ima "neizlečivo hipertrofirani ego", dok "Khaleej Times", dnevnik Arapskih emirata smatra da Sarkozyju nedostaje profinjenost, da voli da se pokazuje i da ima agresivan karakter. Svoj tekst oni završavaju sarkastičnom tvrdnjom: "Neki od njegovih prijatelja kažu da je Carla Bruni vrlo inteligentna, profinjena i odmerena – upravo sve ono što nedostaje Sarkozyju."



(Placide)


Posle prve godine Sarkozyjeve vladavine, Francuska se probudila i naučila prvu političku lekciju. Postoje dva načina da se modernizuje zemlja. Prvi je liberalan, američki, nepravedan i surov za siromašne, ali ekonomski relativno efikasan. Drugi, viđen u skandinavskim zemljama, Nemačkoj i Španiji, manje je efikasan, ali je pravedniji. Izabravši Sarkozyja, Francuzi su se opredelili za liberalan društveno-ekonomski sistem koji vodi ka svim vrstama nejednakosti i ka sve većem siromašenju niže srednje klase i onih koji su već siromašni. Smanjivanje poreza, ukidanje pravila, smanjivanje zdravstvene zaštite, veličanje milionera i milijardera, bilo je zapakovano u malo tankog papira golizma i maglovitih reformi. Defiskalizacija prekovremenog rada i aktivnije francusko učešće u Evropskoj uniji imali su pozitivan ođek među Francuzima, međutim, izuzetno negativnu sliku dale su poreske promene u korist bogatih, promene radnih ugovora u korist poslodavaca, ukidanje beneficiranog radnog staža, produženje radnog veka, smanjivanje broja profesora u školama namenjenim siromašnima... Tako su glasači saznali da se ne može glasati za radikalne ekonomske mere desnice i ne prihvatati njene tanušne socijalne politike.



Sećanje (Charb)


Istovremeno, skeptici su ukazali na Sarkozyjeve izuzetne oratorske sposobnosti, niske organizacione kvalitete, slabu sposobnost dugoročnog rada na dosijeima, nesposobnost da čuje sagovornika i veliku samodovoljnost. U knjizi "Zora Veče Noć" koja je izdata jesenas, Yasmina Reza, poznati dramaturg, opisala je kulise Sarkozyjeve predsedničke kampanje. Bez ikakvog političkog predznanja, ona se skoncentrisala na Sarkozyjev karakter, te je budućeg predsednika opisala kao plahovitog, naprasitog, sentimentalnog, vulgarnog i detinjastog. "Mislim da je on tragična osoba, samouništavajući čovek – objasnila je nedavno Yasmina Reza – to nije bilo previše jasno tokom kampanje, ali sada sam ubeđena da on ima strahovitu sposobnost za samouništavanjem."


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...