Džihadisti se vraćaju: Nemačka razmatra oduzimanje državljanstvo

Mnogi državljani zemalja EU odlaze da učestvuju kao dobrovoljci u službi džihadista Islamske države (IS), pojedini počinju i da se vraćaju tako da, prema bezbednosnim procenama tajnih službi i vlada ovih zemalja, preti opasnost da po povratku nastave s terorističkom i drugom kriminalnom aktivnošću. U Nemačkoj se razmatra predlog da im se odmah po povratku oduzme državljanstvo.

Iskustvo nemačkog dobrovoljca

Tipičnu životnu priču jednog džihadiste objavio je ovih dana nemački dnevnik Špigl (Der Spiegel). Mladi, 19-godišnji Krešnik B. otputovao je lane, zajedno sa još šestoro Nemaca, autobusom iz Frankfurta u Istanbul odakle su se prebacili u Siriju. Iako se sestri u pismima poveravao da mu je svejedno za koju će se grupaciju boriti, ekstremističke organizacije su ga odbijale zbog njegovog neiskustva. Konačno je primljen u IS koja, navodno, ne odbija nikoga ko je sprema da aktivira eksploziv na sebi usred prepune pijace ili da služi kao živi štit. 

Krešnik je prošao obuku i učestvovao u borbama ali njegovo oduševljenje za ratovanje u ime Alaha nije dugo trajalo. U pismima sestri sve češće se žalio na šikaniranje od strane starešina, česte sporove i dosadno stražarčenje. Kad mu je, konačno, komandant jedinice naredio da se pripremi za samoubilački zadatak, radije je seo u autobus i vratio se u Nemačku, gde je izveden pred sud.

Prema studiji nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja juna u Siriju je otišlo 378 Nemaca, od kojih su dve trećine njih bili poreklom Nemci, a polovina je imala kao jasan cilj da se uključi u džihad. Više od stotine je imalo univerzitetsku diplomu, još 43 je studiralo na univeerzitetima, a 41 je imao za sobom položenu maturu. Glavni izvori uticaja na njih su bili prijatelji i internet.

Suđenja radikalnim islamistima se često u evropskim zemljama vuku i po više od godinu dana a nemački tužioci su zbog toga nedavno upozorili da će sudovi uskoro biti pretrpani sa ovim predmetima. Problem s mnogo povratnika je u tome što njima nije jasno šta su, u stvari, oni u Siriji činili. Prema pomenutoj studiji, njih 120 se vratilo, a samo dvadesetak sarađuju sa vlastima. Ostatak se drži na distanci i ćuti.

Oprezna osuda ekstermista

Ministarstvo unutrašnjih poslova je jednom svojom, nedavno donetom odlukom, stavilo IS i njene simbole izvan zakona. Za isticanje zastave, širenje propagande i simbola IS Nemcima sada preti dve godine zatvora. Vlada stoji i dalje pred nimalo lakim zadatkom kako da razgraniči IS od drugih muslimanskih organizacija koje često javno osuđuju ono što čine džihadisti. Na primer, Aiman Mazjek (Mazyek), predsednik Centralnog muslimanskog saveta Nemačke, označio je u dnevniku Bild IS za “teroriste koje islam guraju u blato mržnje i zla”. Islam  je, kako on tvrdi, miroljubiva religija i velika većina njegovih pripadnika osuđuje ekstremiste.

Upravo zbog osetljivosti ove teme u Nemačkoj, u kojoj živi brojna muslimanska zajednica,  svaka  mera protiv džhadista mora se pripremati veoma obazirvo.

“Hoćemo da budemo sigurni da time nećemo povrediti religiozna osećanja drugih muslimana”, izjavio je ministar Tomas de Mazier (Thomas de Maziere). On očekuje da će mere imati odvraćajući učinak.

U glavnoj vladajućoj nemačkoj stranci CDU priželjkuju oštrije mere. “Svaki izraz simpatija prema terositičkim organizacijama treba kriminalizovati”, smatra eskspert za domaću politiku u CDU Armin Šuster (Schuster). Jedino na taj način se, po njegovim rečima, mogu umiriti simpatizeri IS-a.

Sve više je glasova koji traže da se džhadistima oduzima državljanstvo. Potpredsednik poslaničkog kluba CDU Tomas Štrobl (Thomas Strobl) je u Veltu (Welt) izjavio da se “prema Islamskoj državi mora postupati s krajnom oštrinom i ići do krajnje granice onoga što dopuštaju zakoni”.                  

Od strogih Engleza do tolerantnih Danaca

U V. Britaniji razmišlja se o mogućnosti da se radikalima po povratku s ratišta zabrani ulazak u zemlju, ili bar da se uvede njihovo obavezno praćenje. Gradonačelnik Londona Boris Džonson (Johnson) smatra da bi svaki povratnik iz Sirije ili Iraka trebalo da bude odmah uhapšen. Međunarodni centar za studije radikalizma na Kings Koledžu u Londonu predložilo je nacionaloni deradikalizacioni program koji bi od islamista načinio izvor informacija za borbu protiv ekstremističkih grupa.

Danska je početkom ovog meseca uvela „rehabilitacioni“ program za islamske borce – danske građane. Taj program bi trebalo da im pomogne da se ponovo uključe u društvo kroz rad ili obrazovanje a, takođe, trebalo bi da pomogne i onim danskim borcima koji hoće da napuste Siriju ali iz raznih razloga to ne mogu. Ta linija je, evidentno, sasvim suprotna tvrdoj britanskoj liniji. Danaca, za koje se sumnja da učestvuju u aktivnostima IS-a, ima oko stotinu.

U Španiji se priprema šira reforma pravosuđa kojom će se omogućíti da se kriminalizuje učešće španskih građana u borbama na strani islamista. Dosad je evidentirano oko 50 takvih slučajeva. Treba podsetiti da su 2004. islamski teroristi izvršili bombama napad u Madridu u kome je poginuo 191 čovek.