Suniti na Bliskom istoku: Bagdadijev kalifat je jeres

Nakon što je džihadistička organizacija „Islamska država Iraka i Sirije“ (IDIS) proglasila kalifat prošlog vikenda, prvog dana muslimanskog meseca Ramazana, na ovu vest reaguju i učenjaci i verske vođe na Bliskom istoku. Nije samo Zapad iznenađen potezom vođe IDIS-a Abu Bakra al Bagdadija, već i sami muslimani u regionu, kako šiiti, tako i suniti, te i sama Al Kaida.

„To nije Islamska država, već terorizam“

Organizacija Al Azhar, koja se uzima za vodeći autoritet sunitskog islama u regionu, smatra da su „svi oni koji danas govore o Islamskoj državi (kalifatu), teroristi“, naveo je predstavnik Al Azhara šeik Abas Šuman.

„Islamski kalifat ne može da se ponovo uspostavi silom. Okupiranje zemlje i ubijanje polovine populacije – to nije Islamska država, već terorizam“, rekao je Šuman.

Slično su reagovali i islamisti u Siriji, koji se bore kako protiv režima Bašara al Asada, tako i protiv IDIS-a. Oni su kalifat, kako prenosi Arab njuz, nazvali „praznim“ pokušajem. Abu Maria al Kantani, koji je u Al Nusra frontu zadužen za pitanja islamskog zakona, optužio je IDIS preko Tvitera za „preteranu revnost“, nazvavši ga „katastrofom za islamski narod“. Uticajna Asocijacija muslimanskih učenjaka iz Iraka saopštila je, takođe, da IDIS po pitanju kalifata, „nije konsultovao ni Irak ni Siriju“. Iz Libana se oglasila Džama Islamija, lokalni ogranak Muslimanske braće, koja je odmah odbacila ideju IDIS-ovog kalifata i okarakterisala je kao jeres. Za IDIS-ove poteze ova organizacija je saopštila da su „deformacija islama koja se ljudima iz regiona – gadi“.

Sirijci u izbegličkom kampu u blizini grada Zarke u Jordanu (Rojters-Džordan tajms)

IDIS će nestati „uz užasan masakr“

Osnivač libanskog Salafi pokreta Dai Islam al Šahal podsetio je da je kalifat u samom jezgru salafi ideologije, ali da takva Islamska država mora da bude osnovana pod određenim uslovima, „od kojih (u slučaju IDIS-a) nijedan nije ispunjen“. Profesor Islamskih studija na Libanskom univerzitetu Radvan al Sajed dodao je da IDIS misli „da su samo oni muslimani“, te da će, zahvaljujući „njihovoj sposobnosti da uništavaju, i ovo potrajati tek nekoliko meseci“. Ako se IDIS ne zaustavi, grupa će sve više jačati, te i stvarati još neprijatelja, rekao je Sajed. A čak i ako se brzo rasformira, nestaće „uz užasan masakar i razaranje“, dodaje on.

Iz susednog Jordana oglasio se vodeći džihadistički ideolog Isam Barkavi, odbivši kalifat sunitskih islamista u Siriji i Iraku i upozorivši da će doći do porasta krvoprolića.

„Može li svaki musliman i ubogi čovek pronaći utočište u ovom kalifatu? Ili će on tek biti oštar mač protiv svakog protivnika“, istakao je Barkavi, poznat kao Abu Mohamed al Makdesi, a prenosi Al Arabija. Makdesi je prošlog meseca izašao iz zatvora, nakon što je odslužio kaznu za regrutovanje boraca za talibanske redove. Nekada je bio mentor, sada već pokojnom, vođi Al Kaide Abu Musabu al Zarkaviju, ali su se vremenom razišli zbog ideoloških razlika. Makdesi je još tada upozoravao na „muslimane koji ubijaju druge muslimane“.

Džihadisti u Iraku, po prelasku granice iz Sirije (PresTV)

Jordan strepi od napada po „receptu“ Iraka

Stručnjaci tvrde da je proglašenje kalifata direktna provokacija Al Kaidi, koja bi mogla da bude okidač za borbu za pravo prvenstva i vrhovno vođstvo. Oni takođe smatraju da je malo verovatno da grupe verne Al Kaidi tek tako poklone svoju odanost IDIS-u. Među jordanskim džihadistima dominiraju grupe koje podržavaju Al Kaidu i sirijski ogranak Al Nusra front, te su protivnički nastrojene prema IDIS-u. Ipak, nakon upada u Irak i osvajanja velikog dela teritorije, sunitski militanti iz Jordana pribojavaju se da bi IDIS mogao nešto slično da pokuša i u ovoj susednoj monariji.

Jordan je inače pogođen velikim brojem izbeglica iz Sirije (600.000) od izbijanja krize u ovoj zemlji a zna se i da su mnogi mudžahedini odavde otišli da se pridruže militantnim grupama u borbi protiv sirijskog režima, te i šiitskog premijera Iraka Nurija al Malikija. Kralj Abdulah Drugi apelovao je na međunarodnu zajednicu, dan posle proglašenja kalifata, da pomogne Jordanu da se suoči sa neredima u regionu.

Imenovanje vođe „vijala Liban“

„Ako Bagdadi treba da bude kalif svih muslimana, da li je onda dovoljno da dobije pristanak učenjaka u Iraku i Siriji, pod pretpostavkom da bi i ovo uopšte moglo da se dogodi“, piše Al Akhbar. Ono što je činjenica jeste da proglašenje kalifata stavlja sve druge islamističke grupe u nezavidnu poziciju. IDIS im se obratio, istakavši da je „greh da bilo ko od njih zaspi a da prethodno nije pokazao odanost Bagdadiju“. Jedan od boraca Al Nusra fronta je podsetio da bi prema IDIS-u, i rat protiv njihove grupe trebalo da bude legitiman ili će svako ko to odbije onda biti proglašen otpadnikom, što je neprihvatljivo.

„Sada, kada je islamski kalifat proglašen, džihadisti kažu da će sve oči biti uprte u Meku i Medinu. Najavljuje se i da kalif planira da postavi svoje predstavnike na čelo svake ’vijale’, što je istorijski termin za provincije Islamske države. Ko zna, možda vilaja u Libanu uskoro dobije svog emira“, navodi bejrutski Al Akhbar, podsetivši da su bezbednosne snage odbacile informaciju da bi Abdul Salam al Urduni mogao da postane emir IDIS-a u Libanu. Možda je Hizb ut Tahrir rešenje, dodaje list, islamska partija koja već godinama poziva na ponovno uspostavljanje kalifata.

Od Al Kaide do predvodnika svih muslimana

Podsećanja radi a kako je Balkanmagazin već pisao, „Islamska država Iraka“ pod vođstvom emira Bagdadija, bila je ogranak Al Kaide u ovoj zemlji. Posle izbijanja sukoba u Siriji, Bagdadi je poslao delegaciju koja je formirala lokalnu, sirijsku mudžahedinsku organizaciju – Al Nusra front, u januaru 2012. Nakon što je Al Nusra brzo postala popularna i „uspešna“, vođa globalnog džihada, odnosno Al Kaide, Ajman al Zavahiri je pozvao muslimane iz sveta da se pridruže novoj organizaciji.

Međutim, predvodnik Nusre Abu Mohamad al Džoulani, koji je i sam bio u Bagdadijevoj delegaciji, sve je češće ignorisao naredbe emira iz Iraka. Na kraju se i obratio „višoj instanci“, samom Zavahiriju, koji je pozvao Al Nusru da ostane u Siriji a „Islamsku državu Iraka“ da se vrati u svoju zemlju. Bagdadi se o ovo oglušio, saopštivši čak tokom 2013. da će se Nusra spojiti sa IDI-jem u „Islamsku državu Iraka i Sirije“. To se nije dogodilo, ali IDIS od tada deluje samostalno, i mimo Al Kaide, kako u Siriji, tako i u Iraku, u koji je upao prošlog meseca i zauzeo veliki deo teritorije.

Bagdadi je, tako, nakon 14 meseci vođenja IDIS-a, sebe proglasio za kalifa, predvodnika svih muslimana „po nalogu Boga“. Prvi put se događa da neko od pripadnika islama ponovo obznani uspostavljanje kalifata – koji je postojao punih 14 vekova – otkad ga je turski lider Kemal Ataturk ukinuo 1924. godine.

IDIS je, sledstveno, promenio ime u „Islamska država“, koja pretenduje na globalne razmere i traži odanost svih muslimana sveta. Njihova crna zastava, koja se vije od sirijskog Alepa do iračkog Dijala, sada bi trebalo da pokriva „državu bez granica“ sa apsolutnom vlašću nad svim muslimanskim zemljama, piše bejrutski dnevnik Al Akhbar. Svi koji ne priznaju novog kalifa biće smatrani izdajnicima i otpadnicima od vere. Portparol IDIS-a Abu Mohamad al Adnani upozorio je muslimane da se „pripaze od cepanja“, jer oni koji ne budu poštovali primat kalifa „sami sebi su ispalili metak u glavu“.

Iračke bezbednosne snage pripremaju se za odbranu Bagdada (Rojters-Džordan tajms)

Salafije-vahabije i vraćanje verskoj praksi

Kalifat se među Arapima često pominje kao „zlatno doba“ i poistovećuje se sa periodima naučnog i ekonomskog razvoja, kalifima poput Haruna al Rašida, raznim dostignućima ili arhitektonskim zdanjima kakvo je Alhambra u španskoj Granadi. Pojedini stručnjaci na Zapadu smatraju da Arapi i muslimani zapravo i ne žele ponovno uspostavljanje kalifata, ne nakon punog veka kolonijalizma i arapskog nacionalizma. Što se tiče ljudi sa Zapada, navode oni za Arab njuz, „sve što oni o kalifatu znaju svodi se na priče iz ’Hiljadu i jedne noći’“. Ipak, za jedan deo Arapa ideja je i dalje privlačna.

Naime, sunitske salafije koji predstavljaju tradicionalni, tvrdi ogranak ovog učenja islama, upravo se i zalažu za vraćanje na osnove vere. Oni traže očišćenje vere od svega čega u Kuranu nema a to podrazumeva verski život u praksi prve tri generacije posle proroka Muhameda. Na ovim osnovama se izdigao i Muhamed ibn Abdel Vahab početkom 18. veka, koji je turski islam smatrao devijacijom i odstupanjem od čiste vere, i po kome je pokret vahabizam dobio ime. Vahabizam je tada predstavljao borbu protiv turske dominacije, koji su od početka 16. veka pod svojom vlašću držali Meku, Medinu i veći deo Arabljanskog poluostrva.

Upravo ovaj deo regiona zastupa iste ideje, te je vahabizam u Saudijskoj Arabiji, na primer, državna religija. Salafije-vahabije su protiv sekularizma, Zapada, ne priznaju postojanje politike, te ni izbora, jer se sve zapravo odigrava u okvirima vere i šerijata. Prema nekim procenama, Saudijska Arabija je u poslednjih 25 godina potrošila 100 milijardi dolara za propagiranje vahabističkog pokreta u svetu.