Politički obrt najbogatijeg Ukrajinca

Godine 1996. već tada bogati Rinat Ahmetov ubedio je tadašnjeg predsednika Ukrajine Leonida Kučmu da za gubernatora Donjecke oblasti postavi Viktora Janukoviča i time ovome započeo političku karijeru. Sada, međutim, kao što se to i moglo očekivati, najbogatiji Ukrajinac okreće leđa Janukoviču i time potkopava njegovu političku poziciju na istoku zemlje bez koje mu nema političke budućnosti posle paničnog odlaska iz Kijeva.

Na vrhovima države i bogatstva

Njih dvojica su oko dve decenije bili uigrani poslovno-politički tandem. Jedan drugome su pomogli da se uspenju na politički vrh – Janukovič je postao najpre premijer, a potom i predsednik Ukrajine, dok je Ahmetov, sa imetkom od 15,4 milijarde dolara, postao najbogatiji Ukrajinac. Tom savezništvu je, međutim, izgleda defnitivno odzvonilo.

Na samom početku protesta u Kijevu, po principu „dobar dan čaršijo svima“, Ahmetov je izjavio da se „ničim ne može opravdati upotreba sile protiv miroljubivih demonstranata“. Potom, kada je počelo krvoproliće, on je pozvao na okončavanje sukoba na ulicama i zatražio od opozicionih prvaka da se odmah vrate pregovorima. A, prema nekim izvorima, kada je nasilje kulminiralo, Ahmetov se na brzinu pokupio i za svaki slučaj odleteo u London gde mu je luksuzni „evropski dom“.

Ahmetov kontroliše u vladajućoj Stranci regiona, u kojoj mnogi poslanci ovih dana prelaze na stranu opozicije a, kako tvrde ukrajinski politički analitičari, u ovom trenutku to je čak oko 50 poslanika. Sada je već jasno koliko je nesigurna politička baza Janukoviča.

Ne iznenađuje zato što je ne malo demonstranata našlo vremena da svrati i do doma Ahmetova u Kijevu i da tamo pod njegovim prozorima traži od njega da se odrekne Janukoviča. Svi, naravno, znaju da bez Ahmetova ne bi bilo ni Janukoviča.

Poslednjih godina Ahmetov je posvetio dosta para i vremena da bi ulepšao svoju prošlost i iz nje odstranio tamne stranice koje govore o besomučnom i bezobzirnom, možda i nezakonitom, bogaćenju. Rodio se u Donjecku, u porodici rudara, 1966.  godine. Prve veće pare zaradio je po padu komunizma. Sam je priznao:

„Ovde je od 1992. do 1995. vladala neformalna ekonomija.“

Od prvog miliona do imperije

Prvi milion zaradio je na uglju i biciklima... Prema kritičarima, njegovo bogatstvo, međutim, potiče iz veza s uticajnim bosom donjeckog podzemlja s početka 90-ih Akhatom Braginim. Bragin je, između ostalog, bio vlasnik fudbalskog kluba Šahtjor Donjeck na čijem je stadionu ubijen 1995, zajedno s telohraniteljima, u napadu bombom. Ubice nisu otkrivene, a vlasništvo nad klubom, kao i većinom Braginove imperije, potom je preuzeo Ahmetov.

(Oni koji su izražavali sumnje u čistoću porekla bogatstva Ahmetova loše su, međutim, prolazili. Ahmetov je uspeo da sudskim putem natera na izvinjenje ne samo ukrajinske, nego i neke francuske i švajcarske listove)

Godine 2000. Ahmetov je osnovao Keptl menadžment Grup (Capital Management Group) i u tu grupaciju uključio oko stotinu firmi iz metalurgije, energetike, bankarstva, nekretnina, medijske oblasti... Potom je 2004. uspeo, zajedno s još jednim poznatim ukrajinskim oligarhom, Viktorom  Pinčukom, inače zetom bivšeg predsednika Kučme, da kupi najveću ukrajinsku čeličanu za sumu od 800 miliona dolara (čeličana je već prve  godine po privatizaciji generisala profit veći od trećine te cene). Čeličanu, za koju je interesent iz inostranstva nudio dva puta veću cenu, dobili su, pretpostavlja se, zahvaljući svojim političkim vezama. Posle tzv narandžaste revolucije nova vlada je poništila prodaju i potom čeličanu prodala za 4,8 milijardi dolara! 

Ahmetov je od 2007. poslanik u parlamentu pa ga imunitet štiti od mogućih optužnica za nedela iz prošlosti. A na vrhuncu moći se našao 2010. kada mu je uspelo da Janukoviča progura na mesto šefa države...

Pošto se politički obezbedio, Ahmetov je konačno mogao da se posveti životnim uživanjima i hobijima. Za svoj Šahtjor on je sagradio 2009. tzv Donbas arenu za 50 hiljada gledalaca. U elitnoj londonskoj četverti Najtsbridž (Knightsbridge) kupio je najskuplji stan za koji je platio čak 136 miliona funti. Postao je i najveći ukrajinski filantrop i sponzoriše sve i svašta – od novog sarkofaga Černobila do žrtava japanskog zemljotresa...

Ahmetov je sada pred možda dosad najvažnijom odlukom. On je, istina, posle narandžaste revolucije očuvao svoje bogatstvo i uticaj ali sve više preteća konfrontacija istoka i zapada zemlje mogla bi opasno ugroziti njegove interese. Nova elita mogla bi se okomiti na njegovu imperiju pa je zato za njega, verovatno, krajnje vreme da se odrekne Janukoviča i prikloni novim političkim moćnicima...