Pad popularnosti francuskog predsednika Olanda

Posle deset meseci na čelu Francuske, Fransoa Oland je postao najnepopularniji francuski predsednik u poslednjih 30 godina. Prema istraživanjima javnog mnjenja, početkom marta, TNS Sofres je ukazala da samo 30 odsto ispitanih smatraju Olanda za dobrog predsednika. Posle deset meseci predsednikovanja, Sarkozijem je bilo zadovoljno 37 %, Širakom 40 %, a Miteranom 58 %.

Nezaposlenost, neodlučnost

Naravno, ova tendencija je bila predvidljiva, jer je Oland, već posle tri meseca na čelu države, izgubio 14 % popularnosti i pronašao se, septembra prošle godine, na samo 41 % zadovoljnih njegovim radom.

Razlozi za ovako kritički stav Francuza nalaze se, pre svega, u ekonomskom trenutku zemlje. Francuska se nalazi u najvećoj ekonomskoj krizi od II svetskog rata, a nezaposlenost je skoro na rekordnom nivou. Tradicionalno, francuski birači sude efikasnost svog predsednika kroz njegovu mogućnost da smanji nezaposlenost u zemlji. Istovremeno, ta ekonomska realnost tera Olanda da, iz nedelje u nedelju, Francuzima objavljuje loše vesti – zatvaranja preduzeća, otpuštanje radnika, izmene planova nagoveštenih tokom predsedničke kampanje…

Uspeh Olanda na predsedničkim izborima bio je u okupljanju svih levih frakcija oko sebe. Prirodno, dolaskom na vlast, ovaj socijal-demokrata, politički naslednik Delora, naklonjen sintezi i kompromisima, vrlo brzo je razočarao radikalnu levicu, jer nije ušao u reforme bankarskog sistema i budžeta države.

Karakter predsednika Olanda, takođe, ima veliki značaj u padu njegove popularnosti. Birači imaju utisak da im je predsednik neodlučan i da teške odluke odlaže za kasnije. Vojna intrvencija u Maliju zadovoljila je narodnu strast prema snažnim i ratobornim predsednicima, ali ih je ekonomska realnost ponovo udaljila od predsednika.

Oland sa narodom u Dižonu

Realnost mora da bude iskazana

Da bi poboljšao svoj odnos sa bazom, Oland se odlučio na dvodnevnu posetu regije Kot-d’Or i neposredno obraćanje glasačima. Političari najefikasnije poboljšavaju svoju sliku u dodiru sa narodom, kada posećuju opštine u teškoćama, kada sreću običan narod na pijacama ili u fabrikama, kada razgovaraju sa poslanicima na terenu i kada se zaista zanimaju za svakodnevni život naroda ili bar stvaraju takvu sliku.

Opisujući rezigniranost koja je zavladala zemljom, Oland je 11. marta u Dižonu govorio o mrtvilu i psihološkoj blokadi koji parališu Francusku, potpomognuti sporošću i tromošću u procedurama.

Određeni broj sunarodnika smatra da je odviše teško, da Francuska više nema budućnost, smatraju da moramo da se stisnemo, da se povučemo, da precrtamo globalizaciju i nezaposlenost jednim potezom, rekao je Oland u svom obraćanju auditorijumu. Govorim u trenutku kada se naša zemlja našla sučeljena sa višegodišnom krizom, ekonomskom, finansijskom, teškom moralnom krizom, napornom da se izdrži i koja daje osećaj da će dugo trajati, bez ikakvog odmora i bez svetla koje vodi ka izlazu, nastavio je Oland, trudeći se da bude što jasniji i realniji u objašnjavanju prilika u zemlji.

Istovremeno, on je od svojih sunarodnika zatražio da njegovu politiku sude na kraju, u odnosu na rezultate.

Moj koncept predsedničke funkcije nije zatvoren, oklevajući. Određena realnost mora da bude iskazana, a povremeno ona deluje kao udarac u lice, ali takav je život. To je odgovornost onoga koji je na čelu države. Postoje trenuci sumnje, nepopularnosti, pa šta, rekao je Oland. Međutim, previše zabrinuti neizvesnom svakodnevnicom, mogućim gubitkom posla i sve težim uslovima života, Francuzi se nisu previše zainteresovali za prolazak predsednika kroz njihove krajeve. Tako, popularnost Olanda nije doživela nikakav skok.

Sarkozi rešio da se žrtvuje

Drugo istraživanje javnog mnjenja, ovoga puta agencije Ifop, objavljeno sredinom marta, pokazalo je da ispitani Francuzi više vole Nikolu Sarkozija (53 %), nego Olanda (44 %). Do sada, u sličnim istraživanjima, Oland se uvek nalazio ispred Sarkozija.

Sarkozi bi da se vrati u politiku

Videvši u sondažama odličan znak za najavu svog povratka u politiku, Sarkozi je odmah dao neformalni intervju ekonomskom nedeljniku Valer aktuel i objasnio svoj stav u vezi povratka u politiku.

Nesrećom, postoji trenutak kada pitanje više neće biti – želim li ja, nego – imam li ja izbor? U tom trenutku, zaista, ja ću biti obavezan da se vratim. Ne iz želje, nego iz obaveze. Uprkos političkom svetu koji mu je ubistveno dosadan, bivši predsednik je rešio da svoj život žrtvuje za Patriju i Naciju.

Prirodno, svima je jasno da Sarkozi ne govori istinu i da je njegova jedina želja, oduvek bila, da se vrati u politiku, da pripremi predsedničku kampanju 2017. godine i da ponovo bude izabran na najvišu državnu funkciju zemlje. Njemu na ruku idu i preterano ambiciozni Žan-Fransoa Kope i Fransoa Fijon koji su se, pripremajući odskočnu dasku za predsedničke izbore, toliko grabili oko predsedničkog mesta desničarske partije UMP, da su je doveli skoro do raspada. Istovremeno, njihova bezobzirnost i samoživost smanjila im je popularnost na tu meru, da se Sarkozi odmah uspravio i najavio povratak.

Prirodno? Ništa nije odigrano, niti je ičija sudbina zapečaćena. Oland je pripremio ustavne promene koje će biti podeljene u četiri velike celine. Takođe, da neke od tih promena ne budu zakočene u Parlamentu, on će upotrebiti svoja posebna predsednička prava i tako ih ozakoniti. Rezultati će se videti tokom godine, a prvi ispit Olandova vlada imaće marta 2014. godine kada će se održati opštinski izbori u Francuskoj. Tradicionalno, u vreme krize, partija na vlasti, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim stanjem, gubi te izbore. Da li će socijalisti uspeti da zadrže većinu u opštinama, zavisi, u mnogome, od promena i reformi koje će preduzeti Fransoa Oland u toku ove godine.