Sarkozijeva strategija spaljene zemlje
Ako Sarkozi izgubi predsedničko mesto, može se desiti da dobar deo njegovih današnjih poslanika izgubi mesto u Skupštini. Uzevši u obzir da je levica već preuzela Senat, gornji dom Parlamenta, nove prilike mogu da odvedu desničarsku partiju UMP na ivicu raspada
Fransoa Oland i Nikola Sarkozi
"Reči i dela", politička emisija drugog kanala francuske državne televizije, u četvrtak 26. aprila, u udarnom terminu, organizovala je politički duel dvoje finalista predsedničkih izbora. Fransoa Oland i Nikola Sarkozi nisu se se sukobili u neposrednoj diskusiji, nego su se, svaki zasebno, našli suočeni sa odabranim političkim novinarima koji su pokušali da saznaju kakvim programima oba kandidata žele da osvoje što više glasova.
Izvučen žrebom, pred novinarima se prvo našao socijalistički kandidat Fransoa Oland. Smiren, staložen, razložan i već "predsednički" stav Olanda ukazivao je da su on i njegova ekipa čvrsto ubedjeni u pobedu. Na pitanja novinara, Oland je odgovarao prilično direktno i koncizno, trudeći se da pliva izmedju kritikovanja najlošijih Sarkozijevih rezultata i najvažnijih budućih promena i poboljšanja koje bi njegovo predsednikovanje donelo. Najveća primedba Olandovom nastupu ogleda se u nedovoljnom preuzimanju rizika. Izbegavajuci da odgovori na provokativna pitanja koja se tiču imigracije i kriminala, Sarkozijevih omiljenih tema, on je dao utisak da, svestan trenutno boljeg prijema medju glasačima (54% - 46%), pukušava da očuva prednost i spreči eroziju popularnosti.
Posle Olandovih 45 minuta, pred novinare je seo odlazeći predsednik Nikola Sarkozi. Već od samog početka videlo se da je on rešio da upotrebi agresivnu strategiju "spaljene zemlje". Za razliku od Olanda, za koga se vidi da uspeva da održi timski rad svoje ekipe, kod Sarkozija se osetilo da je potpuno usamljen. Smatrajući da on jedino zna kojim putem se ide do pobede, zadužio je svog posebnog savetnika Patrika Bisona, inače ultradesničara i nekadašnjeg Le Penovog saradnika, da mu piše smernice i govore koji se nalaze na ekstremnoj desnici Nacionalnog fronta.
Opširnost, nedovoljna koherencija, izbegavanje analize svog mandata, nedozvoljavanje novinarima da postavljaju pitanja i neprekidno optuživanje medija da su protiv njega, ukazala su da strategija izlazećeg predsednika sve više liči na gubitnički stav. Istovremeno, opsesivni Sarkozijev pokušaj pridobijanja glasača Nacionalnog fronta kroz ksenofobne, zastrašujuće i čvrstorukaške uzlete, ukazuje da je on ubedjen kako su svi oni koji su glasali za Marin Le Pen - rasisti na ivici fašizma. Ustvari, odredjeni deo glasača okrenuo se ka Nacionalnom frontu iz protesta i nemogućnosti da se prepoznaju u klasičnoj levici i klasičnoj desnici.
Tako, Sarkozijeva strategija "beli hrišćanski Francuzi uber alles", udaljava od njega sve umerene glasače Bajrua, razočarane glasače Marin Le Pen i u okviru sâme Sarkozijeve partije UMP, od njega udaljava sve umerene političare klasične desnice. Prirodno, takav stav je Sarkozija udaljio od Francuza koji se više ne prepoznaju u njegovim govorima mržnje, pretnjama, zastrašivanjima i katastrofičnim prikazima buduće Francuske u kojoj vladaju islamistički teroristi i crnački kriminalci. Ne tako davno, u nekoliko kriznih situacija, Sarkozi je reagovao predsednički, stavljajući se iznad partija, rasa i mržnje, što mu je u sondažama istog trenutka donelo bodove.
Inače, tokom petogodišnjeg mandata, Sarkoziju je moglo da se zameri mnoštvo nedostataka, političkih i ličnih, ali ne bi moglo da se kaže da je bio ekstremista ultra desnice. Njegovo zagovaranje rasne i verske mržnje je samo gubitnička strategija kandidata koji oseća da mu je drugi mandat već izmakao iz ruku. Dodatni problem Sarkozijeve strategije "spaljene zemlje" jeste njegova samoživost i sebičnost u odnosu na svoje poslanike i partiju, što može vrlo skupo da košta UMP na parlamentarnim izborima koji će se održati mesec dana po završetku predsedničkih izbora. Ako Sarkozi izgubi predsedničko mesto, može se desiti da dobar deo njegovih današnjih poslanika izgubi mesto u Skupštini. Uzevši u obzir da je levica već preuzela Senat, gornji dom Parlamenta, nove prilike mogu da odvedu desničarsku partiju UMP na ivicu raspada.
Za sada, ostaje da sačekamo neposredan duel dva kandidata koji će se održati u sredu 2. maja i pokazati nam posledenje varnice pred odlučujuću nedelju 6. maja kada će predsednik biti izabran.
