Oštri uslovi EU Grčkoj
„Javni dugovi su nastali, pre svega, jer su države rešavale probleme privatnih banaka“, kaže slovenački profesor Jože Mecinger
Grčka je pod strogom kontrolom EU i MMF što će bitno uticati na odluke birača na parlamentarnim izborima, ali i na način formiranja nove vlade. Sama EU je u krizi koja još uvek traje i preti opasnost da se štampa evro da bi evrozona opstala. Na to upozorava profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Ljubljani i prvi slovenački ministar ekonomije Jože Mencinger koji kaže:
”Evropska centralna banka se ponaša kao bivša Narodna banka Jugoslavije koja je štampala novac bez pokrića. Kriza nije završena. „Lečili“ su je i sada je „leče“ smanjivanjem javnih dugova, pa i javnih sektora. No, javni dugovi su nastali, pre svega, jer su države rešavale probleme privatnih banaka. Bez intervencija država, a te intervencije su i stvorile visoke javne dugove, došlo bi do finansijskog sloma u čitavoj EU. Rešavanje problema u bankama tek je na početku".
Domino efekat krize
Istovremeno, šef Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard (Christine Lagarde) je kazala da je MMF-u potrebno oko 400 milijardi dolara kojima bi proširio svoje kapacitete za pomoć državama u krizi. To je znatno ispod izvorno ciljanih 500 milijardi dolara. EU i evrozona sve više zavisi i od moći ekonomije država BRIKSA. Ekonomije ovih zemalja u ubrzanom razvoju (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje žele veću glasačku moć u MMF-u, tek treba da se izjasne koliki će biti njihov doprinos svetskoj ekonomiji - pre svega ekonomiji EU. Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda upozoravaju da će u slučaju da Evropa ponovo potone u krizu, Rusija to prva osetiti. Nobelovac Štiglic kaže:
“Svetskoj ekonomiji preti čitav niz opasnosti. Najviše me brine Evropa kojoj u kratkom periodu preti druga recesija. Idućih nekoliko godina biće zaista teške.”
Po nobelovcu Štiglicu, briselski metod pojačane štednje neće uroditi plodom jer na svetu ne postoji primer da se bolesna država oporavila smanjivanjem plata, penzija i socijalnih transfera.
Podrška Atini uz pritisak
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da će ukupna vrednost pomoći prezaduženoj Grčkoj biti 380 milijardi evra.Takva računica govori da na svakog Grka, od njih 11 miliona, time dolazi po 33.600 evra, a ukupna suma jednaka je 177 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke. Premijer Grčke Lukas Papademos kaže da je njegova zemlja primila prvi deo pomoći od 25 milijardi evra posrnulim domaćim bankama.
Dok se prima novac podrške, vladi u Atini postavljaju se stari-novi uslovi. Evropska je komisija predstavila nove smernice za spas Grčke od bankrota. One sadrže 30 hitnih mera za povećavanje konkurentnosti. Mere su većinom obuhvaćene tekućim programom štednje, ali nisu do sada sprovedene. Program sadrži privatizacije državnih elektrana, rekapitalizacije grčkih banaka kao i hitnu reformu penzionog sistema Grčke. Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo kaže da Grčka već sada dobija jako puno novca iz Brisela. Barozo kaže:
"To je itekako jasan znak solidarnosti koju Evropska unija ukazuje Grčkoj", obavezujući Atinu da sprovede 30-tak nužnih mera koje će dodatno otežati život gradjana Grčke. Zahtev EU i MMF prema Grčkoj je i reformisanje i modernizacija državne uprave koja je opterećena visokom korupcijom i jakim uticajem političara i državnih funkcionera. EU i MMF traže od vlade u Atini da se plate zaposlenih u privatnom sektoru do 2014. moraju sniziti za još 15% kako bi grčka privreda postala konkurentnija stranoj.
