Sarko gotovo stigao Olanda
Očekuje se apstinencija trećine birača, najveća u istoriji, oni koji neće izaći na izbore to objašnjavaju time da im kandidati izgledaju neiskreni i udaljeni od realnih problema
(foto: Oland-levo i Sarkozi)
Sadašnjem francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju (Nicolas Sarkozy) poslednje ankete uoči predsedničkih izbora, u nedelju 22. aprila, daju gotovo isto preferencija – 27-28 posto glasova, kao i kandidatu socijalista Fransoa Olandu (Francois Hollande) koji je dugo vodio u ispitivanjima javnog mnjenja. Oland, medjutim, ostaje i dalje favorit u drugom krugu u kome bi imao osetnu prednost...
U rezultatima anketa dve vodeće agencije Ifop i Ipso-Logic razlika je samo u tome što ova druga daje prednost od jednog procenta Olandu u prvom krugu, a u drugom krugu predvidja uverljiviju pobedu od čak 55,5 : 44,5 posto glasova.
Anketa Ipso-Logica otkriva da čak trećina anketiranih neće glasati na izborima, što je osetno veća apstinencija i od dosad najveće – 28,4 posto na izborima 2002. Apstinencija najviše hendikepira Olanda jer medju onima koji najavljuju da neće glasati najviše je siromašnih, nezaposlenih i mladih, ukratko onih koji su, reklo bi se po defniciji, skloniji socijalistima. Apstinenciju obrazlažu time što im kandidati i debata izgledaju neiskreni i udaljeni od realnih problema...
Oland je intenzivirao kampanju medju siromašnim u predgradjima gde je pozivao posebno mlade da „ne podlegnu fatalizmu i ne prepuste odlučivanje o sebi drugima“. Njemu najviše nedostaje harizma i iskustvo u izborno-političkim bitkama, a glavna mu je prednost jaka antipatija prema Sarkoziju u velikom delu biračkog tela. Tokom kampanje izgubio je najviše glasova upravo medju mladima medju kojima su pozicije najviše poboljšali kandidati krajnje desnice Marina Le Pen (Marine Le Pen) i krajnje levice Žan-Lik Melenšon (Jean-Luc Melenchon) koji imaju 15,5 odnosno 14,5 posto izbornih preferencija.
„Francuzi ne vide nikakvu bitnu razliku izmedju sadašnjeg predsednika koji se nije držao obećanja i izazivača čija se obećanja ne mogu ispuniti“, napisao je u zaključku - komentaru za European Voice poznati francuski politikolog Dominik Moasi (Dominique Moisi).
Sarkozi, koji je poslednjih nedelja bio uglavnom u ofanzivi, bio je prinudjen da se ovih dana brani od optužbi šefice državne energetske firme Areva, An Loveržon (Anne Lauvergeone) da je hteo da proda nuklearni reaktor libijskom diktatoru Gadafiju. Iako Sarko, kako ga Francuzi zovu, ima dosta „putera na glavi“ kada je u pitanju Gadafi, verodostojnost ovih navod umanjuje fakat što navodno „atomska Ane“ ima rezervirano ministarsko mesto kod Olanda.
Sarko je ovih dana u napravio još jedan gaf u svom stilu, koji su snimile televizije i fotoreporteri. Na predizbornom mitingu na trgu Concorde u Parizu, rukujući se sa ljudima u masi on je u jednom trenutku skinuo s ruke skupi sat i stavio ga u džep. Prema listu Le Nouvel Observateur, radi se o poklonu od supruge Carle koji košta oko 55 hiljada evra. Mediji špekulišu o tome zašto ga je sakrio – da li se bojao od kradje ili od kritika što kao „narodni predsednik“ nosi tako skup sat i to baš kad je s narodom? I jedna i druge verzija nije povoljna za njega, drugim rečima sat je morao skinuti ranije, ili ga ostaviti jer je ovako samo privukao pažnju na luksuz...
Bivši francuski predsendik Žak Širak (Jacques Chirac) koji je bio politički patron i lansirao SarkozIja, s kojim se potom razišao, pre nekoliko meseci izjavio je da će glasati za Olanda. Naknadno je tu izjavu prokomentarisao tako da se shvatilo da se šalio, ali sada njegovi najbliži ljudi tvrde da je on to ozbiljno mislio i da će to zaista i učiniti. Razlaz izmjedju ove dvojice se produbio u sukob po objavljivanju memoara Širaka u kojima je izliveno dosta jeda prema Sarkoziju ali ni naslednik na čelu države nije ostao dužan svom prethodniku i nekadanjem mentoru. Širak verovatno neće ništa naknadno komnentarisati niti otkriti za koga će glasati ali očito ne propušta priliku da se sveti svom nasledniku koji ga je, kako je sam napisao, „za srce ujeo“.
