Traži se novi Perikle

Grčko društvo zahteva temeljne reforme i promene kako na ekonomskom planu, tako i u načinu oblikovanja unutrašnje politike i demokratskih vrednosti. Ekonomska kriza u značajnoj meri redukuje stepen političkih i ekonomskih sloboda i pre svega definiše viši stepen sukoba izmedju političke oligarhije i gradjana. Grčkoj su potrebni novi reformatori poput starogrčkog Perikla. Kriza nije prevazidjena ni u EU iako postoje indicije u pozitivnom kursu ekonomije evrozone.

“Ne možemo reći da je kriza završena, i dalje smo u nekim različitim fazama krize”, rekla je nedavno Angela Merkel. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi kaže .

"Zemlje članice moraju da poprave i poboljšaju konkurentnost radi vlastitog prosperiteta i stabilnosti cele evrozone", upozorio je on i dodao da "ako svi zajedno ne nastavimo da sprovodimo strukturne reforme, biće teško održati evrozonu na okupu".

Gradjani Grčke žive sve teže i sve jače optužuju političku oligarhiju

Grčka rasprodaja

Grčki narod teško se miri sa namerama Papademosove ali i vlada koje će doći, da rasprodaju nacionalne resursa, pre svega ostrva i nacionalne kompanije. Do prevremenih izbora Papademosova vlada treba da stavi na tržišni doboš kompanije kao što je lutrijski monopol OPAP. Agencija za privatizaciju će tender raspisati i za 35 posto akcija Helenik petroleuma. Raspodavaće se i najbolje lokacije i objekti koji se nalaze na oko 6.000 grčkih ostrva. Radi se i o prodajama kao što su luke, rudnici, aerodromi, autoputevi, banke i još mnogo toga.

Grčka je za manje od četiri godine izgubila oko 13 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a nezaposlenost premašuje 20 odsto. Solunska regija pati od nezaposlenosti od 25 odsto što ugrožava ekonomske interese Grčke, pre svega podršku turističkoj  ekonomiji Grčke. Poreski sistem je dodatno doveo do siromašenja grčkog naroda. Stope poreza na dodatu vrednost (PDV) povećane na 23, odnosno 13, odnosno 6,5 odsto (za razne grupe proizvoda iusluga) sa 19, odnosno 11, odnosno 5,5 odsto. Takođe je veliki broj proizvoda i usluga prebačen iz grupe koja je plaćala PDV od 13 odsto u onu gde je PDV 23 odsto. Akcize za gorivo, cigarete i alkohol su uvećane  za 33 odsto što će se odraziti na kvalitet usluga ovogodišnje tursitičke ponude Grčke. 

Turci dolaze?

Pored podnošenja niza nacionalnih poniženja i pritisaka iz EU i MMF, Grčka će morati da menja i svoj odnos prema tradicionalnom protivniku Turskoj koja ima interes da investira u Grčkoj ali i mogućnosti zapošljavanja jednog broja grčkih gradjana u ovoj susednoj državi.

„Jedna trećina Grčke je na prodaju“, izjavio je Panos Protopsaltis, šef odeljenja grčkih vlasti za privatizaciju državne imovine HRAD. Dugovi prisiljavaju Atinu da za 50 milijardi evra rasproda svoju imovinu ostrva, odnosno zemljište na Krfu i Rodosu. Grčka bi prodajom trebalo da prikupi 2013. Godine još oko 19 milijadri evra.

Simbolično ili ne, ali se računa da će neki strani kupac tako doći u posed 1,86 miliona kvadrata graničnog zemljišta, koje je sedam kilometara od mora i 20 kilometara od grada Rodosa i međunarodnog aerodroma. Rukovodilac Fonda za razvoj grčkih aktiva Panos Protopsaltis ističe da Grčka gleda na Tursku kao alternativu zapadnim investitorima prilikom kupovine državnih aktiva vrednih desetine miliona evra. Reč je o privatizaciji luka, elektrana, puteva, aerodroma i energetskih kompanija. Po Protopsaltisu, Grčka treba da kaže kako se “mi jako radujemo da turski investitori budu najprisutniji”.

Obeležavanje  Grčke  godišnjice pobune protiv Otomanskog Carstva 1821. godine postepeno će se umesto negativnih stavova o Turcima pretvarati  u vid medjusobne saradnje ekonomije dve države gde je Turska znatno stabilnija i ima potrebu da ulaže u Grčku.