TRONEDELJNA PREDIZBORNA KAMPANJA KIRJAKOSA MICOTAKISA

Kirijakos Micotakis, premijer Grčke i lider desničarske Nove demokratije, u sredu 26. aprila, u atinskom kulturnom centru Elenikos kosmos, predstavio je politički program svoje stranke uoči izbora 21. maja. Micotakis je govorio o svom programu za naredne četiri godine, podeljenom u četiri osovine delanja.
Prva osovina se odnosi na poreska i ekonomska pitanja, ali i na kritičnu infrastrukturu zemlje. Micotakis je objasnio da je najvažniji cilj Nove demokratije povećanje plata za 25 odsto u roku od četiri godine, tako da prosečna plata dostigne 1.500 evra mesečno. On je, takođe, obećao duplo veću stopu rasta grčke privrede u odnosu na stopu rasta EU, kao i udvostručavanje javnih investicija i povećanje ukupnih investicija za 70 odsto. Micotakisov plan je i smanjenje javnog duga na 140 odsto bruto prihoda do 2027. godine, a potom na 120 odsto do 2030. godine, pri čemu bi se inflacija održavala na 2 odsto.

Velika februarska vozna nesreća, koja je odnela 58 života, smanjila je popularnost sadašnje vlade

Izborna obećanja – socijalna, infrastrukturna, tehnološka, pravosudna...

Druga osovina se odnosi na "socijalnu Grčku". Premijer, za svoj drugi mandat, obećava bolje zdravstveno osiguranje "za sve". Po njegovom planu, grčke državne bolnice bi trebalo da zaposle još deset hiljada medicinskih sestara, potom bi trebalo da se modernizacije 80 bolnica i 156 zdravstvenih centara, da se stvori 315 jedinica telemedicine i 25 savremenih rehabilitacionih centara. U planovima Nove demokratije nalazi se i jačanje sistema elektronskih recepata i usavršavanje elektronskog zdravstvenog registra.

Drugi deo ove osovine odnosio bi se na jačanje javnog obrazovanja sa ciljem da se u toku drugog Micotakisovog mandata osnuje 150 standardnih i eksperimentalnih škola, kao i da se povećaju plate obrazovnog kadra. Potom, desničarski kandidat planira ojačavanje javnog prevoza, pre svega solunskog metroa, a potom i proširenje atinskog metroa na zapadna predgrađa. On je takođe obećao povećanje porodiljskog dodatka za samozaposlene privrednike i poljoprivrednike na minimalnu platu, tokom devet meseci, umesto današnjih četiri. U zadnjem delu "socijalne" osovine, Micotakis je obećao još devedeset hiljada mesta u jaslicama i obdaništima.
Treća osovina odnosi se na digitalizaciju i integraciju 90 odsto državnih javnih službi u "gov.gr" i pojednostavljenje procedura, kao i potpunu digitalizaciju zemljišnih knjiga, sudskih, urbanističkih i bolničkih arhiva. Drugi deo tehnološkog plana u novom Micotakisovom mandatu bio bi potpuno pokrivanje nacionalne teritorije relejima 5G i obezbeđivanje 80 odsto proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i energetsku nadogradnju za šest stotina hiljada domova.
Četvrta osovina se odnosi na prilagođavanje vremena za donošenje sudskih odluka evropskom proseku (manje od 500 dana) i rešavanje nerešenih predmeta. Na dnevnom redu su i ustavna revizija kojom bi se dozvolilo stvaranje privatnih univerziteta, bonusi za produktivnost i programi obuke za četiri stotine hiljada državnih službenika, kao i mehanizmi za prevenciju i borbu protiv nasilja nad ženama.

Aleksis Cipras, lider stranke Siriza, u slučaju pobede na parlamentarnim izborima, spreman je da pravi koalicionu vladu sa drugim strankama levice

Nova demokratija 32 odsto, Siriza 26 odsto

Različita istraživanja javnog mnjenja, obavljena uoči Micotakisovog predstavljanja novog programa za predstojeće parlamentarne izbore, pokazala su neizmenjeno stanje u odnosu na poslednja dva meseca, tačnije od velike železničke nesreće koja je donela pad popularnosti sadašnje vlade. Očekuje se da će na grčkim parlamentarnim izborima učestvovati više od četrdeset partija, ali glasovi će, pre svega, ići najvećim i najpopularnijim formacijama. Na pitanje za koga će glasati 21. maja, 32 odsto građana je odabralo Micotakisovu Novu demokratiju, 26 odsto Ciprasovu Sirizu, 9 odsto Andrulakisov PASOK-Pokret za promene, 6 odsto Komunističku partiju, dok se za svaku od tri stranke – ultra-desničarsku partiju Grci za otadžbinu, desničarsku populističku stranku Grčko rešenje i Varufakisovu levičarsku stranku MeRa25 – opredelilo po 4 do 5 odsto. Oko 5 odsto glasalo bi za neku od drugih stranki, dok se 11 odsto još uvek nije odlučilo kome će dati svoj glas.
Upitani o vrsti vlade koju bi želeli posle izbora, 30 odsto se opredelilo za jednopartijsku administraciju Nove demokratije, 16 odsto za koaliciju predvođenu Novom demokratijom, 15 odsto za jednopartijsku vladu Sirize i 24 odsto za koaliciju koju bi predvodila Siriza.
Uzevši u obzir izborni sistem, gotovo je izvesno da stvaranje jednopartijske vlade u prvom krugu izbora neće biti moguće. Opšte očekivanje je i da se neće formirati koaliciona vlada, što će dovesti do drugog kruga izbora, najverovatnije 2. jula. Tada će se primeniti različit izborni zakon koji će pobedniku dati bonus od 30 parlamentarnih mesta.
Aleksis Cipras, lider Sirize, najjače opozicione stranke, najavio je da, u slučaju pobede na izborima, ako bi Sirizi za parlamentarnu većinu nedostajalo petnaestak mesta, on bi ponudio koaliciju Komunističkoj partiji i Varufakisovoj stranci MeRA25. Po njegovom mišljenju, ovakva progresivna koaliciona vlada, na osnovu programa njegove stranke, mogla bi da se bori za oporavak privrede i podršku društvu.

U slučaju tesne pobede Nove demokratije sa malom parlamentarnom većinom, kao i u svom tekućem mandatu, Micotakis će iskoristiti državu kao ratni plen

Dugačka lista neispunjenih izbornih obećanja

Po uvreženom mišljenju, u turbulentnim i nestabilnim vremenima, svakoj zemlji je potrebna vlada koja može da donose odluke brzo i bez preterane buke. Drugačije rečeno, potrebna je većinska vlada, a ne koaliciona vlada koja se teško usaglašava. U nekim državama, drugačijih političkih kultura, koalicija bi verovatno bila moguća i plodonosna. Međutim, grčki političari nisu skloni da vlast dele sa bilo kim, a najmanje sa drugim strankama, jer bi ih to obavezlo na poštovanje izbornih obećanja.
Tekući mandat Kirjakosa Micotakisa upravo je obeležen neispunjenim obećanjima. Zbog "hitnijih" problema, odložena je borba protiv bezakonja i sporosti pravosudnog sistema, čime su oštećeni ne samo građani, nego i celokupan ekonomski sistem i grčka demokratija. Obećana je kontrola i procena rada državnih službenika, ali je to izborno obećanje odloženo na neodređeno vreme. Bezbednost građana bila je jedna od najvažnijih obaveza, ali nezainteresovanost Micotakisove vlade za običan narod iskoristili su kriminalci i organizovali se u pravu mafiju koja deluje na svim nivoima društveno-ekonomskog života. Zaštita slobodnog kretanja ideja na univerzitetima ostala je samo dobra izborna ideja o kojoj Micotakis više nikada nije govorio.
Čim je stigao na vlast, Micotakis je pokazao kome će pomoći. Prvo je smanjio porez na imovinu za 22 odsto što pogoduje samo najbogatijima, a potom je ukinuo poresku brigadu koja se borila protiv korupcije u najvišim sferama privrede. Takođe, idući na ruku najbogatijim preduzećima, on im je smanjio porez na prihod, a rentijerima je smanjio porez na dividende.

Država kao ratni plen

Nalik Makronovoj vladi u Francuskoj, dobar broj ministara i savetnika Micotakisove vlade, došao je iz sveta biznisa. Sasvim prirodno, oni su gledali kako da zaštite svoje interese, što se videlo tokom epidemije i karantina. Novac koji je država namenila štampanim medijima, televiziji i internetu, podlegao je isključivo klijentelističkim potrebama, te se zato nikada nije saznalo na kojim principima je počivala pomoć.

Reforme i promene koje je trebalo da se ostvare, od plana kiparsko-britanskog ekonomiste i nobelovca Kristofera Pisaridesa i atinskog profesora ekonomije Nikosa Vetasa do nedavnog izveštaja Grčke banke, bile su brzo zaboravljene. Danas, interesi branjeni tokom Micotakisovog mandata i dobro organizovana korupcija na samom političkom vrhu, našla bi se u teškom sukobu  sa mogućim reformama koje bi grčki društveno-ekonomski sistem povele u boljem pravcu.

Povrh svega, sâm Kirjakos Micotakis ne želi da se bori za demokratske promene i protiv korupcije. O tome nam svedoči jedna od prvih zakonskih promena 2019. godine, kada je on lično preuzeo neposredno upravljanje obaveštajnom službom koja je do tada bilo u resoru ministra unutrašnjih poslova. Po preuzimanju obaveštajne službe, Micotakis je ustanovio sistem nelegalnih prisluškivanja opozicionih političara i novinara koji su istraživali državnu korupciju u Grčkoj.
Analizirajući današnje društveno-političke prilike u Grčkoj, mogla bi da se predvidi tesna pobeda Nove demokratije u drugom izbornom krugu sa marginalnom parlamentarnom većinom koja ne uživa poverenje velikog dela društva, nalik prethodnim izborima kada je Nova demokratija dobila 158 od 300 poslanika u Vuli. Toj novoj vladi neće biti ni na kraj pameti da se stara o dobrobiti grčkog naroda i države, niti da se sukobljava sa interesima dojučerašnjih ortaka u kršenju zakona. Izgleda najverovatnije da će se oni zadovoljiti onim što su skoro sve većinske vlade uradile do danas – iskoristiti državu kao ratni plen.