Grčka kriza ojačala Merkelovu

Spasavajući Grčku od bankrota, EU i Nemačka spasavaju više sebe nego Grčku. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, poigrajući se sa Grčkom, u proteklih dve godine krize jačala svoju poziciju kao “gvozdene  kancelarke“ čija moć u Evropi bez Rusije - nema premca.

Rezultati na grčkom i srpskom pitanju

Upravo ova medjunarodna realpolitika Nemačke, zasnovana na politici “štapa i šargarepe”, dala je rezultat po pitanju Grčke i Srbije. Grčka je dobila finansijsku podršku pod teškim uslovima i uz veliko poniženje, a Srbija je dobila kandidaturu za status u EU pod teškim uslovima i pritiscima koji preko Kosova –fusnote vode u veći stepen samostalnosti Kosova i manji državni kapacitet Srbije na Kosovu nego što je bio.

Preko Grčke i Srbije Merkelova je testirala novu političku strategiju pritiska koja, pre svega Nemačkoj, donosi dodatnu državnu moć a Merekleovoj autoritet  „modernog Bzmarka” 21. veka.

Anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja ''Forsa'', koju je juče objavio magazin "Štern“, ukazuje da je Merkleova na skali od 0 do 100, dobila 64 poena što je najviše od formiranja njene demohrišćansko-liberalne koalicije u septembru 2009. godine. Ona se tako našla osam poena ispred obojice najpopularnijih opozicionih političara iz Socijaldemorkatske partije (SPD) - Petra Štajnbrika i Franka-Valtera Štajnmajera koji su osvojili po 56 poena. Njeni koalicioni partneri liberali, i šef diplomatije Gvido Vestervele i vicekancelar Filip Resler se, slično kao i ranije, nalaze na začelju liste, sa po 31 osvojen poen.  

Hrišćanskoj-demokratskoj uniji (CDU) ide dobro. CDU i njena ''sestrinska'' partija, bavarska Hrišćansko-socijalna unija bi, kada bi u nedelju bili izbori, dobile 38 odsto glasova, dok bi njeni koalicioni partneri liberali osvojili svega tri odsto, što znači da bi ova partija, kojoj je pečat dao bivši šef nemacke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, ostala vanparlamentarna stranka. SPD bi dobila 26 odsto glasova, procenat više nego u prošlonedeljnoj anketi, opozicioni Zeleni 14 odsto glasova, Levica, naslednica bivših istočno-nemačkih komunista osam, a Pirati sedam odsto. Ova statistika javnog mnjenja samo ukazuje da Merkleova ima šanse da sačuva svoju vlast.

Grčka, globalni eksperiment

Nastojanje Merkelove da dominira u EU i da bude superkontrolor Grčke izazvalo je kontravezna tumačenja i neslaganja dela intelektualne javnosti u EU a posebno u Francuskoj. Francuski filozof Alan Badio napisao je pismo u znak podrške grčkom narodu, pogođenom merama  MMF i EU. Tekst su uz Badioa potpisali i brojni francuski intelektualci i umetnici. Tekst je jedna forma političkog manifesta o stanju u EU i novim oblicima vladavine u Evropi.

U pismo se kaže: “U vreme kada je jedna od dve mlade osobe u Grčkoj nezaposlena, kada 25.000 beskućnika luta atinskim ulicama, kada je 30% stanovništva palo ispod granice siromaštva i kada su milioni porodica prinudjene da svoju decu prepuste tuđoj brizi i izdržavanju kako ne bi umrla od gladi ili hladnoće, kada se nova sirotinja i izbeglice bore oko otpadaka na javnim smetlištima, "spasitelji" Grčke, pod  izgovorom da se "Grčka ne trudi dovoljno", nameću novi plan hitne pomoći koji udvostručuje već prepisanu smrtonosnu dozu. Plan koji ukida pravo na rad i svodi siromašne na stanje krajnje bede, dok u isto vreme doprinosi nestanku srednje klase.”

Dalje u pismu filozofa Alana Badioa piše da “Cilj nije ‘spasavanje’ Grčke: svi ekonomisti dostojni svoje titule slažu se oko toga. Radi se o dobijanju na vremenu kako bi se spasili bankari i poverioci, dok se zemlja  gura u odloženi kolaps. Iznad svega, radi se o pretvaranju Grčke u laboratoriju društvene promene koje će se u sledećem naraštaju proširiti celom Evropom. Model koji se ispituje na Grčkoj jeste model društva bez javnih socijalnih službi u kome su škole, bolnice i ambulante uništene, zdravlje je privilegija bogatih, a ranjive grupe stanovništva osuđene su na programiranu eliminaciju dok su oni koji rade izloženi najekstremnijim uslovima osiromašenosti i neizvesnosti.”

Ova stavovi nisu vizije već zapažanja o realnosti.

Fabrika u Komotiniju gde se zabarikadirao otpušteni radnik, ranio dvoje i uzeo dvoje zaposlenih za taoce

Surovi pad

Prema ovom obrascu iz pisma francuskih intelektulaca, upravo se u Grčkoj otvara “Pandorina kutija” bede i siromaštva sa gubitkom životnih motiva. Slučaj u gradu Komotiniju na severu Grčke je samo opomena za ono što može da sledi.

U fabrici u Komotiniju, jedan muškarac pucao je i ranio dvoje ljudi, a drugih dvoje zaposlenih uzeo je za taoce. Policija veruje da je napadač nedavno dobio otkaz u toj fabrici u kojoj se proizvode kante za otpad. Po pisanju medija, lokalne vlasti su saopštile da dvoje povređenih nije životno ugroženo i da su prevezeni u bolnicu. Pantelis Magijalos, šef Centra za rad u Komotiniju, smatra da se napadač odlučio na taj potez jer je ostao bez novca.

"Radio je u toj fabrici nekoliko godina. Otkaz je dobio pre osam meseci, a tada mu je bilo obećano da će biti ponovo primljen. Njegove kolege su mi rekle da danima ništa nije jeo", kaže Magijalos.

Nezaposlenost u Grčkoj se udvostručila od početka finansijske krize pre dve godine i sada iznosi 21 odsto, dok na severu zemlje dostiže i 24 odsto.