Može li novi zakon uvesti red u finansiranje stranaka?

Praćenje tokova novca kojim se finansiraju političke stranke jedna je od najvažniji stvari u demokratskom društvu, a u Srbiji praktično nikakve efikasne kontrole do sada nije ni bilo. Tako od 2003. godine, kada je usvojen prvi Zakon o finansiranju stranaka, nijedan političar nije sankcionisan za kršenje zakona iako je vladalo opšteprihvaćeno mišljenje da se izveštaji političkih stranaka ne poklapaju sa njihovim stvarnim prihodima i troškovima. Drugim rečima, ništa od onoga zbog čega je zakon donet nije ostvareno, a velike količine gotovog novca su nelegalno ulazile u stranke.

Novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, značajno unapređen u odnosu na prethodni kako tvrde stručnjaci, imaće priliku da se pokaže u narednoj predizbornoj kampanji, ali priliku da se dokaže pre svega će dobiti i Agencija za borbu protiv korupcije koja će imati i najvažniju ulogu u sprovođenju ovog zakona.

Za razliku od ranijeg zakona po kome se u predizbornoj kampanji finansijskim tokovima partija bavila Republička izborna komisija u kojoj su sedeli članovi stranaka, a finansiranjem redovnih političkih aktivnosti Odbor za finansije u kom su takođe sedeli članovi stranaka, ovoga puta je taj zadatak dobilo nezavisno regulatorno telo - Agencija za borbu protiv korupcije.

Na seminaru “U susret izborima 2012” koji je u Vršcu održala Agencija za borbu protiv korupcije, uz pomoć donacije USAID-a, predstavljen je novi zakon o finansiranju stranaka, planovi ali i izazovi u njegovom sprovođenju.

Novi zakon trebalo bi da spreči da se gotov novac pojavi uopšte u stranačkim blagajnama, jer sve uplate i isplate moraju da se obave sa računa na račun. Jedino su dozvoljene uplate članarine u kešu do 1.000 dinara.

Ovaj zakon ne odnosi se samo na kontrolu političkih stranaka, već i na koalicije i grupe građana. Druga prednost u odnosu na prethodni zakon je što su ukinuta ograničenja u visini iznosa sredstava iz privatnih izvora. Na ovaj način su političke partije izložene političkom tržištu, pa koliko prikupe sredstava od svojih simpatizera toliko će moći i da potroše u kampanji. Ipak, propisani su limiti za pojedinačne donacije fizičkih, odnosno pravnih lica. Tako fizička lica mogu za sve političke aktivnost da daju ukupno 20 prosečnih zarada, a pravna lica deset puta više.

Ivana Petrin iz Agencije za borbu protiv korupcije napominje da se predizborna kampanja ne može finansirati pre nego što predizborna kampanja i zvanično počne, odnosno pre nego što se raspišu izbori. Ovo znači da se ne mogu predstavljati i promovisati izborne liste ili kandidati za premijera ili gradonačelnika, a da se za to troše pare.

U budžetu za ovu godinu za finansiranje stranaka izdvojeno je ukupno oko 1,77 milijardi dinara. Za redovno političko delovanje namenjeno je oko 926 miliona dinara, a zanimljivo je da je u prvoj polovini godine to 294 miliona, a u drugoj polovini 633 miliona dinara, jer su političari vezali primanja iz budžeta za budžetske rashode. Ovo znači da što je veća potrošnja, a sa tim i deficit, više para iz državne kase ide političkim partijama. Za kampanju u budžetu je predviđeno 843 miliona dinara.

Ono što je možda i najvažnije kod ovog zakona je obaveza stranaka da predaju tačne finansijske izveštaje na kraju godine ili nakon objavljivanja izbornih rezultata kada se radi o troškovima kampanje.

Naravno, ukoliko se utvrde nepravilnosti, Agencija može da podnese prijavu ali da bi prekršioci zaista i bili procesuirani, tužilaštvo i sudovi moraće da obave svoj deo posla. U prethodnom zakonu, rok zastarevanja prekršaja bio je svega jednu godinu, pa se već anegdotski spominje slučaj u kom su prekršajni sudovi Beograda i Jagodine godinu dana prebacivali nadležnost sa jednog na drugi, da bi konačno utvrdili nadležnost dan posle roka zastarevanja. U novom zakonu taj rok je pet godina, a u Agenciji se nadaju da će sudovi u ovom roku ipak morati da pokrenu postupke.

“Prekršajni sudovi mnogo otežu. Agencija je do sada podnela sedam, osam prijava, ali nijedna nije doživela presudu. Nije dosuđeno ni da su stranke u pravu ni da su u krivu, jedini procesi koji su završeni su oni koji su odbačeni iz proceduralnih razloga, poput ovog zbog zastarevanja”, objašnjava Petrin.

Sankcije za prekršioce deluju ozbiljno. To su krivična odgovornost za koju sleduje kazna zatvora, ali prema ocenama ljudi iz Agencije za to je potrebno dokazati nameru, što je veoma teško. Tu je i prekršajna odgovornost  za koju stranka, odgovorno lice, finansijer ili banka odgovaraju novčanom kaznom. Na kraju, mera koja bi mogla i najviše da pogodi stranke je administrativna mera gubitka prava na 10 do 100 odsto sredstava iz javnih izvora za narednu godinu.

Takođe, ukoliko se utvrdi prekršaj političke stranke i sud pokrene postupak, Agencija ima pravo da podnese zahtev da se toj stranci privremeno obustavi isplata sredstava iz budžeta. Mogući problem može biti da o tom zahtevu odlučuje Ministarstvo finansija ili lokalni organ za finansije kojim, na kraju, upravljaju političke stranke.

Ove godine po prvi put u Srbiji tokom predizborne kampanje biće sproveden monitoring kampanje u kom će se prikupiti podaci o tome koliko je koju stranku koštala kampanja. Trošenje para u kampanjama za parlamentarne, pokrajinske i gradske izbore u 23 grada pratiće 165 ljudi. Na ovaj način će se moći uporediti ono što stranke prijave da su potrošile u kampanji sa onim što su stvarno potrošile.

Agencija će pokušati da utvrdi da li stranke možda prikazuju troškove niže od realnih, što bi značilo da pokušavaju da sakriju neki novac koji je nelagalno ušao u stranku. Takođe, one mogu i naduvati troškove, opet kako bi opravdale nelegalne prilive.