TV–duel između predsedničkih kandidata u Francuskoj: Mlaka bitka između nadmenog Makrona i neodlučne Lepenove

Tri dana uoči predsedničkih izbora u Francuskoj tv-duel između Emanuela Makrona i Marine Lepen doneo je, po opštem mišljenju, prednost Makronu.

Iako se do sada pokazalo da tv-duel između predsedničkih kandidata nekoliko dana uoči izbora ne može bitno da promeni ishod glasanja, očekivalo se da će Emanuel Makron sinoć pokazati da ume da izađe iz svoje menadžerske nadmenosti, a da će Marina Lepen - kao na popravnom ispitu u odnosu na 2017. godinu – uspeti da pokaže da je sposobna da zauzme državničku pozu, samouvereno napadne protivnika i brani svoj program.

Ništa od toga.

Kako privući glasove levice

Makron je kao obučeni tehnokrata, koji je prošao kroz Rokfelerovu banku pre nego što je ušao u državni aparat, kritikovao program Marine Lepen samouvereno nalakćen na sto, uživljen u ulogu nonšalantnog profesora koji svoju protivnicu, „lošu studentkinju“ i ne uzima ozbiljno.

Zauzvrat, Marina Lepen je, u očigledno velikoj unutrašnjoj borbi da zadrži miran ton, ostala u defanzivi i odbrambenom govoru.

Makron je bio stalno u napadu što je paradoksalno jer je na njemu bilo da odbrani svoj petogodišnji mandat prepun skandala. Trebalo je da odbrani svoj bilans zalaganja za federalizaciju Evropske unije, rekordni ekonomski dug i rekordni budžetski deficit, privatizacije na štetu javnog interesa.

Nije, međutim, bilo potrebe da se brani, pred sobom je imao prilično bledu protivnicu koja se ponašala kao da je samo došla da izloži svoj program, a ne da pokaže da je bolja od protivnika. Nedostajala joj je ubedljivost i suštinska analiza koju je, kao i uvek, zamenila emocionalnim frazama o patriotizmu. 

Mnogi aktivisti i simpatizeri levice u toku tv – duela žalili su se na društvenim mrežama: „Samo da je Melanšon na mestu Lepenove, samleo bi on Makrona.“ 

Makronova strategija je, kao i 2017. godine, bila zasnovana na tome da će levica koja je protiv njega, biti prinuđena da glasa za njega, da za predsednicu Republike ne bi bila izabrana Marina Lepen.

Strategija Lepenove uoči drugog kruga je da levici preotme birače u perifernim delovima francuskih gradova i na selima u čemu je velikim delom i uspela. U toku tv-duela pred njom je bio prilično težak zadatak: kako nagovoriti one koji su u prvom krugu glasali za levičarskog tribuna Melanšona da sada glasaju za nju.

Nadmeni dužnik i neoliberalno milosrđe

Zato je Lepenova za prvu temu kojom je otvorila debatu uzela  povećanje kupovne moći Francuza.  Mnogi u Francuskoj više ne mogu da plate gorivo da bi otišli na posao.

Lepenova je najavila da će, ukoliko bude izabrana, ukinuti PDV na najneophodnije proizvode, smanjiće PDV na energiju, povećaće državnu pomoć za lica sa hendikepom, povećaće plate za 10 odsto preko smanjenja ili čak ukidanja poreza.

Lepen se zalaže za sistem odlaska u penziju sa punim radnim stažem sa 62 godine dok Makron tvrdi da je to nemoguće izvesti i da progresivno treba pomeriti granicu na 65 godina.

Makron je uveravao da je program Lepenove nerealan, svakako pri tom znajući da su njegovi autori anti-neoliberalni ekonomisti koji su nekada bili bliski socijalistima.

„Jao, jao, jao – pa šta govorite. Vaš program nema ni glavu, ni rep”, rekao je Makron u jednom trenutku, praveći grimasu koja sugeriše dosadu.

„Kada se neko zadužio za 600 milijardi – treba da bude malo smerniji“, uzvratila mu je Marina Lepen.

Makron umesto smanjivanja i ukidanja PDV-a, predlaže državne „čekove za namirnice” onima kojima su najpotrebniji. Drugim rečima „neoliberalno milosrđe“, kako ga mnogi nazivaju, sračunato da se žrtvama globalizacije drži „glava iznad vode“.

Oba kandidata su se suzdržavala od agresivnih ispada pa je tv-debata dobrim delom ličila na „mlaku bitku“. Ništa novo nismo čuli.

Jedina ozbiljna optužba koju je uputio Lepenovoj bila je da ne može da vodi Francusku jer je uzela kredit od ruske banke 2014. godine. „Kada govorite o Putinu, vi razgovarate sa vašim bankarom“, rekao je.

Ona mu je odgovorila uvređeno, ponovivši po ko zna koji put, da je tražila kredit od francuskih banaka ali ga nije dobila.

„Nagovorili ste banke da mi ne daju kredit i sada me optužujete!“, prigovorila mu je.

Makron je optužio Lepenovu i da će izazvati građanski rat ako dođe na vlast jer se ona izjasnima za zabranu nošenja muslimanske marame na javnim mestima.

Vraćanje suvereniteta Francuskoj

Slučajno ili ne, Marina Lepen nije ni u jednom trenutku prešla u napad.

Na primer, čak i onima koji misle da je njen kapacitet sasvim prosečan, čudno je zašto nije postavila nijedno pitanje vezano, recimo, za američki savetodavni kabinet Mekinzi u Francuskoj koji je, prema izveštaju Senata, besplatno radio za prethodnu Makronovu kampanju, a zauzvrat posle dobio kolosalne poslove od države koji tradicionalno pripadaju ministarstvima, i uz sve to nije platio ni cent poreza. Ni reči o ulozi najvećeg  investicionog fonda na svetu - američkog Blekroka koji Makrona „savetuje“ oko reforme penzija.

Kada je reč o Evropskoj uniji – Lepenova je ponovila da će se boriti za model „Evropskog saveza suverenih država“ i prebacila je Makronu da je umesto francuske više puta ispod Trijumfalne kapije istakao samo evropsku zastavu. Ponovila je da želi Francuskoj da vrati suvernitet. Rekla je da želi da po završetku rata u Ukrajini pokrene saradnju sa Rusijom jer je najveća opasnost za Evropu „stvaranje jakog ekonomskog, političkog pa i monetarnog saveza između Rusije i Kine“. Što se tiče NATO pakta Lepenova je ponovila da će Francusku izvesti iz združene komande NATO-a ali će ostati članica Alijanse.

Po pitanju EU i NATO Makronovi su stavovi  su sasvim suprotni.