Francuska uoči današnjeg tv-duela predsedničkih kandidata: Makron omražen, Lepenova izaziva strah!
Pred predsedničke izbore koji se održavaju 24. aprila, levičarski lider Melanšon predlaže masovnu moblizaciju i ujedinjenje svih na levici kako bi u junu na parlamentarnim izborima dobili većinu u parlamentu i primorali novog predsednika (ili predsednicu) na kohabitaciju
(ilustracija, Saint-Pierre-en-Auge, 18.04.2022 - predsednička kandidatkinja desnice Marin Le Pen u predizbornoj kompanji u Normandiji uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj zakazanih za 24. april)
Četiri dana uoči drugog kruga predsedničkih izbora predizborna atmosfera je teška, skoro mučna, birači se osećaju ponovo uhvaćeni u zamku političkih kombinacija: ako ne glasaju za izrazito neoliberalni program predsednika i kandidata Makrona – to znači da podržavaju kandidakinju krajnje desnice Marin Lepen.
Strahovi od vlasti Marin Lepen
Štaviše – ko god da pobedi – Francuskom biti teško upravljati. Kod mnogih postoji strah da bi dolazak Marin Lepen na kormilo države bio ravan prevratu. Na unutrašnjem planu, zaobljenu predizbornu retoriku, sa levičarskim socijalnim elementima, mogla bi da zameni stara brutalnost klasične ekstremne desnice njenog oca iz koje je Lepenova proizišla.
Na spoljnom planu, Francuska bi dospela u zategnute odnose sa atlantskim saveznicima, pre svega sa SAD i sa Nemačkom. To može da dobije dramatične oblike u kontekstu indirektnog rata između SAD i Rusije u Ukrajini. U Evropskoj uniji Francuska bi postala nosilac modela „Evropskog saveza“, a ne više Unije, suverenih država – kako je objasnila Lepenova.
Sve ovo plaši naročito starije glasače koji zaziru od radikalnih promena i lančanih posledica koje bi one mogle da povuku.
Socijalni protesti očekuju Makrona
Ostanak Makrona na vlasti još pet godina, takođe obećava haos.
Kada je 2017. godine Makron bio izabran za predsednika u drugom krugu dobio je čak 66 odsto glasova, od čega dve trećine onih koji nisu glasali za njegov program već protiv Lepenove. Nakon izbora konstatovao je da je regularno pobedio i da može da primenjuje svoj program koji je razorio postojeći politički i socijalni sistem. Otpočeo je radikalno demontiranje države (prosveta, zdravstvo, policija …).
Uveo je praksu da privatni (američki) kabineti rade posao ministarstava. Nastavio sa prodajom (preostale) industrije (afera Alstom). Dekretima je demontirao granske sindikate – te tradicionalne posrednike između građana i vladajuće aministracije, zbog čega se na kraju našao sâm suočen sa socijalnim protestima i “žutim prslucima”.
Haos u vreme epidemije svakako nije popravio Makronov bilans: posle svih skandala i gafova, mnogi ga smatraju najomraženijim predsednikom u istoriji Pete republike (od 1958.).
Ukoliko opet pobedi, neće moći tek – tako da ponovi “šemu” iz 2017. Čim krene sa nastavkom svog u suštini anti-socijalnog programa – mogao bi da dobije mase na ulicama. Tim pre što je broj onih kojima je potrebna pomoć da bi se prehranili dostigla devet miliona ljudi.
Plan francuske levice za "treći krug"
Presudna će biti odluka glasača koji su u prvom krugu predsedničkih izbora podržali lidera radikalne levice Žan Lik Melanšona – trećeplasiranog po broju glasova, kome je za malo izmakao ulazak u izborno finale.
Melanšon predlaže plan po kome treba pomoći Makronu da ponovo bude izabran na predsedničku funkciju ali da zatim na parlamentarnim izborima, zakazanim za polovinu juna, treba masovno glasati za levičarsku Narodnu uniju. Cilj je prinuditi Makrona da “vlada” u kohabitaciji sa levicom.
“Tražim od Francuza da me izaberu za premijera“, rekao je sinoć Žan Lik Melanšon, objašnjavajući svoju strategiju.
On je ocenio da bi masovna mobilizacija glasača na predstojećim parlamentarnim izborima mogla da donese levičarskoj Narodnoj uniji 12 do 13 miliona glasova.
Većina levičarskih poslanika u parlamentu primorala bi predsednika – bilo Makrona, bilo Lepenovu – da ponudi funkciju premijera levičaru. To bi značilo blokadu Makronove neoliberalne politike i konačno zadovoljenje onih koji ne žele ni Makrona, ni Lepenovu. Takvi čine bar trećinu biračkog tela.
“Pozivam vas da se ujedinite“, poručio je Melanšon sinoć biračima i nazvao parlamentarne izbore u junu „trećim krugom”.
Uloga šou-biznisa
Melanšonov poziv pristalicama i simpatizerima podudara se sa poslednjim pripremama za tv duel Makrona i Lepenove. Iako sve analize pokazuju da slični tv-dueli nisu presudno izmenili ishod izbora, mediji im posvećuju ogroman prostor.
Publika je obaveštena o svim tehničkim detaljima koji zapravo malo koga zanimaju – površina studija, temperatura u njemu, razmak u metrima između Lepenove i Makrona, kako će režija da kadrira, koliko kamera i tome slično.
Demokratija kao da je sve umornija, a njeno mesto sve više zauzima šou-biznis.
