U SRBIJI, SVAKI ČOVEK JE U POLITICI

Razlike u Vladi oko ključnog pitanja, odnosa prema Kosovu i Metohiji, bile su takve da je opstanak Vlade bio nemoguć. Čak da je Vlada u ovakvom sastavu nadživela i ovu krizu, ona ne bi bila u stanju, zbog unutrašnjih razdora, da još predugo traje, svakako ne do 2011. godine. Kada su činjenice već takve, onda je svakako časno vratiti mandat narodu i izaći na izbore u isto vreme kada su lokalni i pokrajinski izbori već raspisani, dakle 11. maja, kaže za Balkanmagazin Alekandar Popović, potpredsednik DSS i ministar rudarstva i energetike u sad već tehničkoj Vladi Srbije.

 

 

 

Koliko je to što ova Vlada nije vladala ni godinu dana, loše za državu koju konstantno potresaju političke krize, tako da su privreda i svakidašnji život građana u senci političkih dešavanja?

Svakako da, kratkoročno gledano, na mesec ili dva, ovo rešenje nije idealno. Srednjeročno i dugoročno mislim da bi bilo pogubnije da izbora nema, da se nastave nesuglasice u Vladi. Izbori mogu da doprinesu sređivanju političke situacije u zemlji, a time što ćemo imati istovremene lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore, u svakom slučaju, dobijamo jedinstven izborni ciklus, umesto maltretiranja građana svakih nekoliko meseci.

 

Zar nije u zemlji koja je u konstantnoj ekonomskoj krizi i koja treba da se bavi time kako privredu učiniti uspešnom, preskupo praviti vanredne izbore samo zarad uvođenja reda u izborne cikluse?

Dodavanje parlamentarnih izbora sada neće bitno povećati cenu majskih izbora jer treba odštampati samo još jedan listić. Ponavljam, sami izbori nisu loša stvar. Dobar primer za to je Italija, zemlja koja je imala izbore gotovo jednom godišnje, u proseku, od Drugog svetskog rata do sada, a razvijena je i, pritom, nesporno demokratska zemlja. Uostalom, da su izbori loši po demokratiju, onda bi diktature bile najrazvijenije. Ne sporim da svaki izbori, pa i ovi, donose izvesno iščekivanje ali verujem da su, i srednjeročno i dugoročno, dobro rešenje.

 

Kako bi obrazložili prošlonedeljno istupanje premijera Koštunice?

To je bilo istupanje odgovornog čoveka i državnika jer u Vladi Srbije ne postoji saglasnost oko toga sme li EU da se, uopšte, pita u kojim granicama vidi Srbiju. A DSS, kao stranka koje jeste za evropske integracije, veruje da je neophodno pošteno rasčistiti ovo pitanje sa EU pre nastavka daljnih razgovora. Jesmo za Evropsku Uniju, ali verujemo da u Uniju treba da se integrišemo kao cela zemlja, sa Kosovom i Metohijom. Ako EU smatra drugačije, ako EU veruje da lažna država nije lažna, onda, svakako i Srbija u skladu sa tim treba da razmišlja o vođenju svoje daljne politike.

 

U javnosti se spekulisalo da će DSS i bez izbora, u koaliciji sa SRS, pokušati da napravi novu skupštinsku većinu u Srpskom parlamentu. Sa kim ćete sada u koaliciju?

O tome odluku donosi Glavni odbor DSS. Razgovaramo sa Novom Srbijom o predizbornoj kolaciji, a u svakom slučaju DSS o postizbornim koalicijama razgovara tek posle izbora. Ovde, naravno, mislim na parlamentarne izbore. Na lokalu je NS prvi mogući partner, a svakako ćemo, shodno lokalnim prilikama, u pojedinim izbornim jedinicama praviti koalicije i zajedničke liste sa strankama manjina ili grupama građana.

 

A hoćete li u koaliciju sa SRS?

Sigurno neće biti predizborne koalicije sa ovom strankom. A o postizbornim koalicijama DSS se nikada ne izjašnjava pre samih izbora. Najbolji odgovor na ovo pitanje će dati sami građani na izborima.

 

 

 

Kako ocenjujete već najavljenu koaliciju DS-a sa G 17 plus?

To je stvar ove dve stranke, ja nisam član ni DS ni G17 plus, a smatrao bih potpuno neumesnim da se izjašnjavam o njihovim potezima. To je stvar njihovog članstva i čelnika.

 

Postoji li mogućnost da posle majskih izbora DSS uđe u Vladu sa G17 plus?

Čisto sumnjam da bi G17 ušao u novu koaliciju sa strankom čiju politiku je njihov predsednik Mlađan Dinkić karakterisao kao suludu. Uz to, verujem da će nova vlada, ma ko je sastavio, morati prvo da se odredi prema pitanju zbog koga je sadašnja Vlada prestala da funkcioniše. Dakle, da jasno da odgovor na pitanje da li smo spremni da se, ma radi čega, odreknemo Kosova i Metohije.

 

Ministar Dinkić je u poslednje vreme bio glavni kritičar odluka Vlade Srbije, pre svega aranžmana sa Rusijom oko privatizacije NIS-a. Kako to ocenjujete?

Svako ima pravo na svoj stav i ima pravo da ga javno iznese. Meni je žao što je privatizacija NIS-a kasnila. Prethodna Vlada je usvojila strategiju privatizacije, ova je morala samo da je sprovede. Kako Ministarstvo koje predvodim ne sprovodi proces privatizacije, već to čini upravo Mnistarstvo koje predvodi gospodin Dinkić, nisam mogao da utičem na ovaj proces i ne mogu da budem odgovoran za činjenicu da od maja do decembra prošle godine nadležno Ministarstvo niti je pokrenulo privatizaciju, niti je pokrenulo inicijativu za izmenu privatizacije. 

 

U javnosti su se pojavile spekulacije da sa padom ove Vlade međudržavni energetski sporazum sa Rusijom postaje nevažeći. Kako to komentarišete?

Sporazum sa Rusijom su pored DSS-NS podržavali i SRS i DS i SPS. Dakle, četiri najveće, ili četiri od pet najvećih partija u Srbiji. Zato je vrlo verovatno da će, bez obzira na preraspodelu snaga u budućem sazivu Narodne skupštine i budućoj vladi, ove partije biti primarne a ja ne sumnjam da će one nastaviti realizaciju aranžmana sa Gazpromom. Ne verujem da će tu bilo šta krucijalno da se menja. Umesto poslanika u ovom, poslanici u budućem Parlamentu će se izjasniti o sporazumu sa Rusijom.

 

Smatrate da apsolutno nema govora o tome da taj sporazum propadne?

Do tako nečeg može doći samo ako neka od četiri velike stranke u Srbiji promeni svoj stav a u to ne verujem, s obzirom na jasnu podršku koje su sporazumu do sada davale.

 

Već se spekuliše da je DS zapravo bio protiv sporazuma i da će sada prevladati struja koja se protivi njegovoj realizaciji. Imate li saznanja ko je u DS-u protiv energetske saradnje sa Rusijom?

Mislim da se radi o čistim spekulacijama. Uostalom, i sam predsednik Tadić je isticao više puta važnost ovog sporazuma.

 

Kao ministar energetike izjavljivali ste da EPS neće biti privatizovan za mandata ove Vlade. Sad se taj mandat završio tri godine ranije. Postoji li opasnost da EPS sada bude rasprodat?

Ne verujem, jer sam ubeđen da bi to bilo veoma loše.

 

Zašto? Da li ste Vi apriori protiv privatizacije EPS-a?

Nisam apriori, ali verujem da o toj temi treba da se razgovara tek kada se podigne vrednost EPS-a, kroz nove investicije u proizvodne kapacitete. U ovom momentu bi cena koja bi se dobila za EPS bila manja od one koju bi bilo moguće ostvariti. Verujem, dakle, da EPS treba da jača, da raste, da investira u proizvodnju i da se, tek kada se ovaj gigant potpuno uspravi na noge, ovo pitanje razmotri.

 

Ispada da je EPS gubitnik zbog političkih trzavica u Srbiji. Od prošlog avgusta se prolongira raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju dve termoelektrane koje bi EPS dovele u poziciju izvoznika struje. Smatrate li da iza takvog otezanja u Vladi Srbije sa davanjem zelenog svetla postoje neke skrivene namere?

Ne, verujem da se samo radi o različitim konceptima koji su, naravno, potpuno legitimni.

 

EPS je upravo ovih dana objavio procenu da je od 2004. godine vrednost kompanije povećana za 44 odsto. Kako to komentarišete?

Nisam ekonomista, nisam ni stručnjak za različite metode procenjivanja kapitala, ali nemam razloga za sumnju da je procena urađena na dobar način. U svakom slučaju sam ubeđen da EPS može da vredi neuporedivo više.

 

Mislite da to nije dovoljan napredak da se krene u plasman akcija EPS-a na berzi, kao što se zalaže ministar Dinkić?

Jos uvek ne.

 

Kako uopšte ocenjujete podelu besplatnih akcija građanima?

Postoji jasan zakonski osnov i ja podržavam ovu akciju. Naravno, činjenica je da neće sve akcije, odnosno akcije svih preduzeća, moći da se pojave na berzi u isto vreme. Nezavisno od toga, nije bilo razloga da se čeka i da proces same podele ne otpočne, s obzirom na njegovu dužinu i kompleksnost.

 

EPS već nekoliko decenija nije u pogon pustio ni jedan novi kapacitet za proizvodnju struje. Hoće li pad Vlade značiti i zamrzavanje svih aktivnosti na saradnji sa Republikom Srpskom oko izgradnje elektrane na Drini?

Ne, studija koja obrađuje parametre sliva Drine biće gotova do juna, a nakon toga sledi odluka o izgradnji i rad na projektnoj dokumentaciji. Nije nemoguće da gradnja krene na jesen 2009. godine. Naravno, ako brzo radimo. Dakle, pad Vlade se neće odraziti na ove aktivnosti.

 

Da li bi Rusi gradili gasovod kroz Srbiju i ako sporazum ne bude ratifikovan u Parlamentu?

Nema razloga da razmišljam o nečemu što se neće desiti. Ne sumnjam u ratifikaciju, ne sumnjam ni u "Južni tok".

 

Kako ocenjujete inicijativu MOL-a o stvaranju regionalne kompanije za tranzit gasa?

Do kraja nedelje će biti održan sastanak regionalnih gasnih kompanija, gde će se precizirati detalji ove inicijative. Načelno, naravno da podržavam svaku regionalnu inicijativu a suštinsko izjašnjavanje bih, ipak, ostavio za momenat kada vidimo sve detalje te inicijative.

 

Čini se da ste kao ministar energetike puno toga započeli a niste imali vremena da dovršite. Šta u amanet ostavljate svom nasledniku?

Mnogo započetih poslova i ideja. Verujem da će energetika i u narednom periodu biti jedan od strateških sektora i jedan od sektora koji će bitno uticati na razvoj celokupne srpske privrede.

 

Znači li to da ste optimista?

Apsolutno. Verujem u ovu zemlju, verujem u njene potencijale, verujem da će privredni razvoj da se nastavi. Uostalom, evo i juče i danas u posetu Ministarstvu dolazili su investitori iz inostranstva, koji su zainteresovani za ulaganja na našem tržištu, između ostalog i proizvodnju borne kiseline iz domaćih borata.

 

Ostajete li u politici?

Svaki je čovek u Srbiji u politici.