TRIPOLI NE MOŽE DA OTERA REVOLUCIONARE KUĆAMA

Nakon što su u pretprošlu subotu ponovo izbili sukobi u Libiji, ovoga puta za prevlast nad aerodromom u prestonici, Tripoli je od nedelje koliko-toliko miran. Do pucnjave je došlo kada je naoružana grupa u vozilima nove nacionalne vojske Libije pokušala da preuzme kontrolu na aerodromu, i to od jedinice iz Zintana.

Ovo je samo jedan u nizu sukoba između konkurentskih grupa koje su, u zemlji koja još nema potpuno funkcionalnu centralnu vlast, zadobile realnu moć na ulicama gradova Libije posle pada Muamera Gadafija. Komandant jedinice iz Zintana, grada jugozapadno od Tripolija, Mukhtar al-Akhdar, koji drži međunarodni aerodrom, rekao je da je konvoj vozila došao na tri kilometra od aerodroma i da su naoružani ljudi kazali da su tu da ga preuzmu. Akhdar navodi da se tada zapucalo. S druge strane, oficir Sami Kamuka tvrdi da je borba počela kada je grupa bivših pobunjenika iz Zintana udarila na bivše pobunjenike iz Tripolija.

Al Arabija objavljuje da je aerodrom trenutno u rukama brigade iz Zintana čiji članovi drže sina svrgnutog lidera, Seifa al-Islama, nakon što su ga uhvatili prošlog meseca.


U glavnom gradu Libije ne jenjavaju takozvani slavljenički pucnji

Izostala predaja oružja pobunjenika

Prelazni nacionalni savet (PNS) Libije i dalje ne može da izađe na kraj sa militantnim grupama širom zemlje. Tako su im gradske vlasti Tripolija dale rok do 20. decembra da se vrate kućama. U suprotnom, kažu, sve ulice će biti zatvorene, osim za vozila zvanične policije i odbrane. Većina lidera ovih grupa javno se izjasnila da su spremni da se predaju institucijama - čim to bude naredio PNS. No, i posle poziva PNS-a, polaganje oružja je izostalo.

„Nacionalna policija i vojska tek treba da postanu funkcionalne. Neki od militanata veruju da će, ako se povuku, to ostaviti vakum koji će popuniti rivali, u ovom slučaju moćni islamisti“, navodi Al Arabija.

Ova tv stanica podseća da je krajem prošlog meseca na istom aerodromu pripadnik zintanske brigade priveo islamskog lidera jedne od najmoćnijih grupa u Tripoliju Abdela Hakima Belhadja, kada je pokušao da se ukrca na avion. Akhdarovi ljudi su samo naveli da su oni zaduženi za aerodrom i da im je to pravo dao PNS.

Takođe, do incidenta je došlo i pre desetak dana kad su članovi brigade Rođban sa zapada zemlje upali u krug zgrade službe bezbednosti u centru Tripolija, tražeći da se njihov saborac pusti iz pritvora i tvrdeći da nije kriv za ubistvo za koje je optužen. Desetine naoružanih ljudi i civila upalo je i u zgradu suda, ali je glavni tužilac uspeo da pobegne pre nego što je gnevna rulja stigla sa zahtevom da on potpiše nalog za puštanje. Vlast je odmah počela da postavlja punktove i barikade u određenim delovima prestonice, tako da su pojedine ulice već zatvorene, dok će u drugima biti sprečeno kretanje vozila s naoružanjem.

Oprost i „red i mir“

Predsednik PNS-a Mustafa Abdel Đalil rekao je za vikend da je nova vlast spremna i da oprosti snagama ubijenog Gadafija, koji su se borili protiv pobunjenika, „uprkos onome što je vojska tiranina uradila našim gradovima i selima“. Đalil je otvorio prvu konferenciju kojoj su prisustovali delegati iz najmoćnijih libijskih plemena i etničkih grupa, kao i predstavnici Katara i Tunisa, prvu otkad je PNS 23. oktobra proglasila oslobođenje zemlje i privremeni premijer Adbel Rahim al-Kib mesec dana kasnije ozvaničio prelaznu vladu.

Kibova vlada je pod jakim pritiskom da razoruža stotine bivših boraca koji su učestvovali u rušenju režima i koji se sada bave bezbednošću na ulicama. Ministar policije Fauzi Abdel Aal izjavio je da vlast ne planira da oduzima oružje revolucionarima dok vojska ne bude formirana i u mogućnosti da preuzme kontrolu.

„Možemo da obezbedimo sigurnost, ali ne želimo da prolivamo još libijske krvi. Raspoređeni su bezbednosni odbori u Tripoliju, kao i brigade u nekoliko drugih gradova, da održavaju red i mir“, rekao je on a prenosi Al Arabija.


Oprostiće vojnicima što su se borili na strani Gadafija - Mustafa Abdel Đalil

Protesti protiv saboraca

Vlada je ipak podržala poziv gradskih vlasti prestonice za predaju oružja do 20. decembra i napuštanje Tripolija a premijer Kib je najavio i javne demonstracije od prošle srede. Kako je planirano, mirno okupljanje biće održavano svakog dana do 20. decembra.

„Ako do tada revolucionarne grupe ne odu, građani Tripolija i libijska Vlada će zatvoriti čitav grad“, upozorio je on.

Iz Kibovog kabineta je stiglo i saopštenje da su nove vlasti zahvalne ovim grupama na pomoći tokom borbe protiv režima, ali da je sada vreme da se vrate svojim porodicama i prijateljima i da se posvete „obnovi svojih gradova i života“.

Prošlonedeljno okupljanje izazvalo je velike saobraćajne gužve, pošto su protestanti zatvorili nekoliko glavnih raskrsnica u Tripoliju. Kako prenosi Al Džazira, cilj je bio „i da se isprazni nekoliko zgrada koje su borci iz drugih gradova koristili kao štabove“.


Abdel Rakhim al-Kib pozvao bivše pobunjenike da napuste prestonicu (Reuters)

Hiljade novih zatvorenika

Nova vlast ima problema i u Bani Validu, gradu na oko 170 kilometara jugoistočno od Tripolija. Bani Valid je bio poznato uporište Gadafijevih snaga, te su žestoki sukobi besneli dok pobunjenici nisu osvojili grad a onda nekoliko dana kasnije ušli u Sirt, rodni grad bivšeg lidera, u oktobru.

„Uprkos postavljanju nove vlasti u Tripoliju, koja je dobila čestitke i iz Vašingtona, izveštaj UN je otkrio da je oko 7.000 ljudi zatvoreno u kaznenim centrima pod kontrolom grupa ’revolucionarne brigade’. Među njima su i mnogi stranci, kao i žene i deca“, objavljuje Al Arabija.

Pojedini zatvorenici su mučeni a radi se o 7.000 novopritvorenih, koji nemaju mogućnost da se obrate sudu, jer policija i sudstvo još nisu u funkciji, navedeno je u izveštaju UN. Među njima je i veliki broj Afrikanaca, optuženih da su bili Gadafijevi plaćenici.

Upravo tih dana kada je generalni sekretar UN Ban Ki Mun predstavio ovaj izveštaj, državna sekretarka SAD Hilari Klinton je pozdravila formiranje novog kabineta u Tripoliju, istakavši da je ovo veliki korak za Libiju „na putu ka istinskoj demokratiji“.

Daš pušku, dobiješ kredit

Razoružavanje i smirivanje revolucionarnih grupa, koje dolaze u međusobne sukobe i ne napuštaju položaje koje su zauzele tokom borbe za promenu režima, u fokusu su poslednjih nedelja u Libiji. Tako se i u komentaru za Tripoli post, Gada Mahfud bavi hitnošću da se nešto po tom pitanju uradi. Kako navodi, „oni koji odbijaju da se tek tako rastanu od svog oružja, mogu biti ohrabreni time što bi im se ponudili poklon-vaučeri“.

„To može da bude i nešto trivijalno poput 200 dinara kredita za mobilne telefone ili vaučer za gas na šest meseci. Omladina bi u tom slučaju požurila da stane u red i preda puške. Naravno, krajnjem cilju ne bi štetila ni neka vladina uredba ’nulte tolerancije’ prema svakome ko i dalje nosi vatreno oružje nakon što su ovakvi podsticaji ponuđeni. Slavljenički pucnji su ozbiljan problem. Vlasti se tome moraju odmah posvetiti i reagovati. Šta nam vredi sloboda ako čovek nije bezbedan da u njoj uživa“, piše Mahfud.


Pronađena velika količina uskladištenog oružja bivšeg režima (Reuters)

Amerikanci bi obučavali vojsku

U opštem haosu koji je zahvatio zemlju, iz Sjedinjenih Država stižu vesti da SAD traže način „da pomognu Libiji da formira vojsku“, što američki vojni zvaničnici navode kao ključno kako bi se zemlja ujedinila a konkurentske grupe stavile pod kontrolu novih vlasti. Razgovore vodi general Karter Hem, šef afričke komande SAD. Još nema konkretnih dogovora, kaže on, ali ako se dve zemlje dogovore da uspostave odnose u ovom smislu, oni neće biti „u razmeri američkih napora da se obnove vojske u Iraku i Avganistanu“.

„Počeli bismo, na primer, time što bismo doveli libijske oficire kod njihovih američkih kolega“, rekao je Hem i dodao da bi SAD mogle Libiji da prodaju opremu i ponude obučavanje vojnika.

Kako prenosi Tripoli post, procenjuje se da je Gadafijeva zvanična vojska imala od 50.000 do 130.000 pripadnika, ali da se ona većim delom rasparčala tokom osam meseci pobune. Za vreme sukoba, pojedine jedinice su prebegle na stranu pobunjenika, za neke se smatra da su se borile rame uz rame sa stranim plaćenicima, dok su preostale pale pod udarom pobunjenika i NATO-a.

Hem je još naveo da je libijska vlast zainteresovana da obezbedi izuzetno dugačku obalu, „što je takođe polje bezbednosti u kojem vojska SAD može da pomogne“. Nova vlast razume, kaže on, da vojska mora da bude jedinstvena, kao i da u svoje redove treba da vrati Gadafijeve profesionalce „pod uslovom da nisu učestvovali u zločinima“. Pentagon je zabrinut i zbog naoružanja koje bi moglo da dođe u ruke kriminalnih grupa u, i izvan zemlje a postoje indicije, kaže Hem, da su neki od plaćenika koji se borili na strani Gadafija, pobegli iz Libije i sa sobom odneli i nešto naoružanja.

Amerikanci sarađuju sa PNS-om i na otkrivanju uskladištenog oružja koje je tokom vladavine Muamera Gadafija poprilično dobilo na gabaritu. Kako kažu, na primer, pronađeno je više od 5.000 prenosivih sistema za vazdušnu odbranu, dok je hiljade istih uništeno tokom NATO bombardovanja. Predstavnici SAD su, ipak, i dalje zabrinuti zbog preostalog oružja ove vrste, „jer mogu da predstavljaju pretnju po civilno vazduhoplovstvo“, pa zdušno učestvuju u daljem razoružavanju zemlje. Smatra se da je Libija imala najveću zalihu ovih ručnih minobacača a SAD su do sada potrošile šest miliona dolara kako bi ih stavili pod kontrolu.

Preko Kosova do Meksika

U međuvremenu, Al Džazira ovih dana objavljuje da su početkom novembra uhapšeni jedna Kanađanka, Danac i dvoje Meksikanaca koji su osumnjičeni da su učestvovali u zaveri da se Muamerov sin Saadi Gadafi, koji je trenutno u Nigeru, sa porodicom prebaci u Meksiko. Oni su obezbedili, kako se tvrdi, falsifikovana dokumenta, „sigurne kuće“ i privatne letove. Meksičke vlasti su prvu dojavu dobile još u septembru a krajnje odredište begunaca trebalo je da bude turistički Puerto Valjarta na pacifičkoj obali. Tamošnji ministar policije Alehandro Poire je otkrio da je kriminalni krug već pokupovao imanja po Meksiku i otvorio bankovne račune za ovu svrhu.

„Osumnjičeni su koristili mrežu letova između Meksika, SAD, Kanade, Kosova i Bliskog istoka kako bi isplanirali rutu i organizovali logistiku za Saadijev dolazak“, rekao je Poire.

Kanadski Nešenel post je objavio da je planirano krajnje odredište za Gadafija bilo imanje u vrednosti od više miliona dolara u Punta Miti, bogatom mestu punom luksuznih hotela, na oko 40 kilometara od Puerta Valjarte.


Osujećen pokušaj Saadija Gadafija da prebegne u Puerta Valjartu (APF)

Azil za Saadi Gadafija

Saadijev advokat Nik Kofman je odmah zatim izjavio da je njegov klijent i dalje u Nigeru, gde je pobegao kada je pao režim. Prema njegovim rečima, Saadi poštuje ograničenja koja mu je nametnula međunarodna zajednica. Kao i drugim istaknutim članovima bivšeg režima, i Saadiju je zabranjeno da putuje a Savet bezbednosti UN mu je zamrzao sredstva kada je eskaliralo nasilje u zemlji.

Postojale su informacije da je Saadi Gadafi sa ocem i bratom krajem avgusta pobegao u Bani Valid. Kada je pokojni libijski lider krenuo dalje na jug, prostrujala je vest da bi Saadi bio voljan da se preda. Njegov brat Seif al-Islam je početkom septembra izjavio da će nastaviti da se bori protiv PNS-a a Saadi je zagovarao pregovore kako bi se sprečilo krvoproliće. Vesti o hapšenju meksičke policije, podseća Al Džazira, „otkrivaju osujećen plan koji je i počeo da se formira u septembru“. Interpol je objavio crvenu poternicu za Saadijem krajem septembra, optužujući ga za korupciju i oružano zastrašivanje. On je tada već našao utočište u Nigeru, odakle su vlasti odbile da ga izruče Libiji zbog rizika da neće imati pravedno suđenje i da ga verovatno čeka smrtna kazna. Zvanično je dobio azil polovinom novembra.

Medijski haos

No, Libiju je zahvatio haos na svim poljima koja tek treba da se pretresu i urede po ubeđenju novih vlasti. Reda Fhelboom iz Libijske asocijacije za slobodne medije u komentaru za Tripoli post piše da se sa revolucijom, na tržištu pojavilo i mnogo televizijskih stanica i novina koje su izveštavale o napredovanju pobunjenika i dešavanjima na terenu.

„Uprkos ovom naletu novih medija, kanali su propustili da zadovolje potrebu gledalaca za pravovremenim izveštanjem. Ljudi su se i dalje okretali Al Arabiji da bi se obavestili o najnovijim dešavanjima... Mediji nisu uspeli da odgovore na etičke standarde ni u situaciji kada je grupa revolucionarnih boraca upala u kancelarije Alhurra kanala, tražeći voditelja koji je, kako su tvrdili, vređao revoluciju. Umesto da je objavila vest o ovom prepadu, uprava TV stanice je reagovala tako što je - suspendovala voditelja“, navodi on.

Fhelboom takođe dodaje da su pojedine stanice izveštavale iz određenih gradova, dok su druge ignorisali, kao i da su „promovisale imidž određenih ličnosti na štetu patriotskih figura koje su zaista doprinele uspehu revolucije“. U mnogim medijima su interesi prevladali, kaže on, pa su na vodeća mesta postavljani sinovi i rođaci, iako za to nemaju potrebne kvalifikacije, „dok su kompetentni novinari gurnuti u stranu“. Ovaj libijski novinar poziva na uvođenje reda, transparentnost, profesionalno izveštavanje, jer dok god se informacije budu delile na one koje treba ili ne treba objaviti a da kriterijumi nemaju veze sa profesionalnom etikom, stanje u medijima neće biti ništa drugačije od onog koje je decenijama direktno kontrolisao bivši režim.