Predsednik Makron u Evropskom parlamentu: Prijem zemalja Zapadnog Balkana moguć tek posle unutrašnjih reformi EU
“Dok važe postojeća pravila o funkcionisanju Evropske unije ne možemo da imamo Evropu od 31, 32 ili 33 člana. To nije moguće. U protivnom lagali bismo sami sebe“, rekao je Makron
(ilustracija, Francuski predsednik u Evropskom parlamentu u sredu)
Proširenje EU na Zapadni Balkan neće biti moguće sve dok se ne izmene pravila funkcionisanja unutar Evropske unije – poruka je predsednika Francuske Emanuela Makrona koji je juče u Evropskom parlamentu u Strazburu izložio program šestomesečnog predsedavanja svoje zemlje.
On je ocenio da zemljama Zapadnog Balkana treba dati realnu i jasnu perspektivu prijema u EU.
„Modernizovali smo preceduru pregovora o prijemu u EU. Mi, međutim, vrlo dobro znamo da dok važe postojeća pravila o funkcionisanju Evropske unije - ne možemo da imamo Evropu od 31, 32 ili 33 člana. To nije moguće. U protivnom, lagali bismo sami sebe“, rekao je Makron.
„Treba da budemo u političkom smislu iskreni" prema zemljama Zapadnog Balkana, poručuje Makron
Kakva pravila za prijem u EU?
„Treba, dakle, da ponovo definišemo pravila funkcionisanja Evropske unije i njenu geografiju“, dodao je francuski predsednik. On je rekao da iz tih razloga posle konferencije o budućnosti Evrope treba da se održi konferencija o Zapadnom Balkanu u maju mesecu.
Najavio je da će na toj konferenciji biti preispitana pravila koja treba da postanu jasnija „kako bi odluke mogle da se donose brže i na efikasniji način“.
Dodao je da se zalaže „za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU, zasnovan na projektima čije je ostavarivanje planirano u razumnom vremenskom roku“.
„Treba da budemo u političkom smislu iskreni kada govorimo u kakvom to evropskom okviru zemlje Zapadnog Balkana imaju svoje mesto“, naglasio je Makron.
Evropa ne može više da okreće glavu od Zapadnog Balkana koji je, kako po svom geografskom položaju tako i po svojoj istoriji, „u srcu evropskog kontinenta“.
„Zapadni Balkan nosi tragove ozleda koje nas podsećaju na krhkost mira i na snagu naše Unije. Zato danas treba da preispitamo odnose sa Zapadnim Balkanom kako bismo mu na jasniji način dali realnu perspektivu prijema (u EU).“
Strasbourg, 19.01.2022 - francuski predsednik Emanuel Makron govori u Evropskom parlamentu (Izvor: FoNet/AP)
Kakva evropska bezbednost?
U programu francuskog predsedavanja najvažnije mesto imaju plan sticanja digitalnog suvereniteta EU i borba protiv klimatskih promena za karbonsku neutralnost, kao i definisanje „strateškog orjentira“ za evropsku bezbednost.
U toku poslaničke rasprave čule su se oštre kritike zbog toga što se francuski predsednik zalaže za klasifikovanje nuklearne energije kao ekološki čiste, uprkos činjenici da nije rešeno pitanje odlaganja radioaktivnih otpadaka koje proizvode nuklearne centrale.
Kada je reč o evropskoj bezbednosti, Makron je naglasio da će bezbednosna strategija biti usaglašavana između Francuske i Nemačke.Precizirao je da će „novi bezbednosni poredak“ dobiti saglasnost NATO-a i biti predstavljen Rusiji.
On je istakao da se zalaže za dijalog sa Rusijom.
U toku poslaničke rasprave, sa neuobičajenom oštrinom, francuskog predsednika kritikovali su uglavnom evropski poslanici iz Francuske što je posledica činjenice da se Makron istovremeno nalazi u kampanji za predsedničke izbore u svojoj zemlji i na mestu predsedavajućeg Evropskom unijom.
Francuski izbori biće održani u aprilu, a francusko predsedavanje Unijom završava se u junu.
