Instrumentalizacija Đokovića u australijskim političkim igrama

Odlazak Novaka Ðokovića na australijski otvoreni tenski turnir dobio je proporcije planetarne drame u kojoj je jedan deo čovečanstva za Novaka i protiv državne administracije, a drugi deo protiv Novaka i za državnu administraciju. Zadržavanje srpskog tenisera na melburnskom aerodromu, 5. januara, izgubilo je bilo kakav sportski značaj i pretvorilo se u politički problem. Odgovornost za dramu podjednako leži na australijskoj vladi i na Novaku Ðokoviću.

Novak Ðoković u pritvoru na melburnskom aerodromu u iščekivanju vize ili proterivanja

Populistička zloupotreba Novaka Ðokovića

Novak Ðoković, sa punim pravom, odbijao je da saopšti svoj vakcinalni status, što mu nije smetalo na drugim teniskim turnirima. Uprava australijskog otvorenog turnira, koji se igra u Melburnu od 17. do 30. januara i gde Novak napada 10. trofej i 21. gren slem titulu, odobrila je Ðokoviću dolazak na osnovu medicinskog dosijea. Njegov dosije su razmatrale dve nezavisne komisije i dale pozitivno mišljenje, čime je Novak obezbedio ulazak u Australiju.

Novak Ðoković i njegov tim, međutim, izvršili su slabu procenu unutrašnjih društveno-političkih prilika u Australiji. Iz brojnih izveštaja koji su kružili svetom, saznali smo da je australijska vlada, u zadnjih 18 meseci, vršila veliki pritisak na svoje građane, od njih tražila apsolutnu poslušnost i izvršavanje svakojakih mera, a nasiljem suzbijala svaki pokušaj protesta.

Kada je došlo vreme teniskih turnira, vlada države Viktorija, gde se nalazi Melburn, preko noći je promenila pravila u korist velikih zarada koje donosi ova sportska manifestacija. Odobrivši odluke turnira, oni nisu računali na šefa australijske vlade koji je u tome video izuzetnu priliku da poboljša svoj poljuljani položaj. Da bi pokazao kako su sve čvrstorukaške mere upotrebljene protiv građana bile opravdane, on se obrušio na Ðokovića. Po njegovom mišljenju, nije moguće građanima nametnuti 262 dana izolacije, a nevakcinisanog (a, možda i vakcinisanog?) Ðokovića pustiti da uđe „samo zato što je slavan i što sebe smatra iznad zakona“.

Prirodno, australijski šef vlade zloupotrebio je Ðokovića i okoristio se njegovim statusom planetarne zvezde da bi ukazao na ispravnost sopstvenih stavova u prošlosti. U pitanju je najniža i najosnovnija politička manipulacija skretanja pažnje sa važnih problema na potpuno nevažan događaj. Proklizavanje iz racionalnog i razumnog u iracionalno i emocionalno ima za cilj oštro deljenje građana i glasača na dve grupe – za i protiv. Tako, oni koji smatraju da je nedavanje vize Đokoviću opravdano, samim tim posredno opravdavaju i sve čvrstorukaške i nedemokratske mere australijske vlade, te daju za pravo australijskom šefu vlade, povećavaju mu politički rejting, a time i opstanak na vrhu režima.

Uzevši u obzir da Ðoković dolazi iz Srbije, male i diplomatski nevažne evropske države, australijski premijer je uspešno mogao da teatralizuje svoj manipulatorski i demagoški stav, bez ikakvih međunarodnih posledica. Da je u pitanju sportista iz Kine, Nemačke ili Velike Britanije, sve bi se završilo u tišini i bez dreke.

Na ulicama Melburna, mnogobrojni navijači su podržali Novaka Ðokovića koji se nalazi u pritvoru u imigracionom hotelu

Neznanje Ðokovićevog tima

Nezavisno od politikantske manipulacije australijskog šefa vlade, Ðoković i njegov tim nisu pokazali ikakvo poznavanje političkih mehanizama. Računajući da je u pitanju sport i veliki novac, oni se nisu dovoljno obezbedili prilikom odlaska za Australiju. Njihova nezainteresovanost za unutrašnja politička zbivanja Australije učinila ih je neopreznim i izloženim manipulacijma. Oni su zaboravili u kojoj meri je australijski režim sve učinio da bi sebi obezbedio potpunu kontrolu zemlje, a tako i što duži opstanak na vlasti.

Istovremeno, deo odgovornosti leži i na plećima organizatora turnira koji nisu obelodanili broj medicinskih izuzeća i imena izuzetih sportista. Na taj način, oni su stvorili psihozu da je Ðoković iznad svih sistema, važniji od drugih ljudi. U pitanju je krupna greška u komunikaciji koja nije smela da se dogodi tako velikoj ekonomskoj mašineriji, posebno ne u današnjem svetu kada sve zavisi od vešte komunikacije. Uz to, uplašeni zbog nedostatka velikih zvezda – Federer povređen, Nadal u lošoj formi – želeli su da obezbede Novakovo prisustvo, po svaku cenu.

Može da se pretpostavi da australijski premijer nema ništa protiv melburnskog turnira, niti protiv Ðokovića, možda je čak i njegov navijač. Međutim, prilika da instrumentalizuje jednog od najznačajnijih sportista u istoriji radi poboljšanja sopstvene karijere bila je toliko primamljiva da je on, inače populista i demagog, nije mogao da propusti. Na taj način je dobio snažnu propagandnu rezonatorsku kutiju čiji je zveket prekrio dosadašnju zloupotrebu australijskih građana.

Novak Đoković je do sada devet puta osvojio pehar u Melburnu: U ponedeljak 10. januara, australijske vlasti razmotriće njegovu žalbu i možda mu dozvoliti da učestvuje na turniru i osvoji deseti trofej

Politika i ekonomska vrednost Ðokovića

Ako se Ðokovićeva žalba ne uvaži u ponedeljak 10. januara i ako on bude proteran iz zemlje, sa ili bez zabrane boravka u narednih dve godine, australijske vlasti će slaviti pobedu. U isto vreme, međunarodna pozicija Ðokovića će biti oslabljena, jer skoro svi režimi zagovaraju dobrovoljnu vakcinaciju, a sve češće i obaveznu vakcinaciju. Oni koji ne budu prihvatili da se vakcinišu onoliko puta koliko im se naredi, moraće da se povuku na marginu društvenog života i tu da ostanu sve dok ne dođu neka druga vremena, a možda i zauvek.

Ðokovićev gest je planetarno oglašen kao antivakserski što ga izjednačava sa osumnjičenim za komunistička delovanja u SAD-u, tokom pedesetih godina, ili za kapitalističke devijacije u SSSR-u. Njegovi sponzori, koji pripadaju nadnacionalnoj ekonomskoj eliti, podržavaju današnji tok stvari i neće želeti da svoju sliku vežu uz bilo kakve antivakserske optužbe. Njima su potrebni teniseri tipa Federera i Nadala koji se nikada nisu izjašnjavali lično, niti iskreno, nego su samo prikazivali svoj javni lik.

U čitavoj priči, reč ima i publika koja želi i traži spektakl. Od velike trojke, jedini koji se nosi sa mlađim igračima je Ðoković, pa je publika zainteresovana za duele nove velike trojke – Ðokovića, Medvedeva i Zvereva. Zato je neophodno sačekati još nekoliko dana da se usklade mišljenja australijske populističke vlade, krupnog kapitala i Novaka Ðokovića. Trenutno, Ðoković donosi novac i organizatorima i sponzorima, tako da će se možda naći neko srednje rešenje gde će svako morati nešto da izgubi, ali i da dobije.

Nadajmo se da će, ubuduće, Ðokovićev tim početi i da konsultuje političke stratege koji bi mogli da mu analiziraju međunarodne prilike, što bi mu pomoglo da više ne bude instrumentalizovan u lokalnim ili međunarodnim političkim borbama za vlast.