ŠVAJCARSKA SPREMNA ZA IZBEGLICE SA KOSOVA

Švajcarski kantoni se preznojavaju pri pomisli da bi eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova i predsednički izbori u Srbiji mogli da izazovu novu eksploziju nasilja u regionu – piše ovih dana lozanski dnevnik "24 er". Zato su se kantonalne vlade poslednjih dana dale na posao i pripremaju plan koji treba aktivirati ukoliko se dogodi ono čega se svi pribijavaju: novog talasa izbeglica. Kao i drugi mediji u Švajcarskoj i ovaj list aludira na strah da se ne ponove devedesete i posebno 1999. godina kada je "zemlju satova" zapljusnuo talas uglavnom Albanaca sa Kosova.

Švajcarska: čekanje na azil

Elementi eksplozivnog koktela po švajcarskim analitičarima su "mogući izbor ultranacionaliste Nikolića koji je rekao da se Srbija nikada neće rastati od svoje kolevke Kosova", zatim najava Hašima Tačija da je proglašenje nezavisnosti Kosova pitanje dana, kao i hladnoratovska podela izmedju Rusa i Zapada od kojih prvi štite Srbiju, a drugi Albance sa Kosova.  Iz medijskog predstavljanja "plana za Kosovo" ne može se tačno zaključiti da li Švajcarci očekuju srpske i albanske izbleglice.

"Situacija na Balkanu nas zaista brine", izjavila je za "Zontagsblik" Karin Keler Suter, potpredsednica Konferencije kantonalnih direktora za pravosudje i policiju. "Kantoni rade na izradi kocepta koji bi bio aktiviran u slučaju izbijanja krize".

Plan koji treba tek da bude odobren, predvidja da u prvo vreme izbeglice budu prihvaćene u vojnim centrima, a da u "drugoj fazi" budu rasporedjivane po kantonima.

Tiražni dnevnik "L Maten" podseća da je devedesetih, u vreme raspada Jugoslavije, 200 hiljada izbeglica došlo u Švajcarsku. Suterova je izjavila da je predvidjeno da deo izbeglica sa Kosova bude smešten kod svojih rodjaka koji već žive u Švajcarskoj. Čak 340 hiljada stanovnika Šavjcarske potiče sa Balkana. Ona dodaje da su centri za smeštaj izbeglica poslednjih godina zatvarani pa je Konfederacija sada u situaciji da ne može da prihvati više od deset hiljada izbeglica godišnje.

Naglašavajući da su centri za prihvat izbeglica zatvarani "poslednjih godina" Suterova je zapravo aludirala na višegodišnju politiku ultradesnog lidera Kristofera Blohera koji je do 13. decembra bio ministar pravosudja i politike. Malo je poznato do koje je mere politički uspon ovog populističkog "spasioca nacije" vezan za raspad Jugoslavije što objašnjava i pažnju sa kojom se u ovoj zemlji ovih dana očekuju vesti sa Balkana.

Bloher je lider Narodnjačke partije čiji su predizborni spotovi do te mere rasistički i uvredljivi da su bili zabranjeni za vreme predizborne kampanje u oktobru 2007. za Skupštinu (Parlament i Senat) u Bernu. Uprkos tome, "narodnjaci" su odneli istorijsku pobedu postavši ubedljivo najjača stranka i osvojivši čak 62 sedišta od ukupno 200 poslaničkih mesta. Posle prvog šoka koji je izazvao ovaj izborni rezultat analitičari su se presabrali i pokušali da odgovore na pitanje kako to da ova decenijama minorna partija osnovana 1919. godine, svoj uspon počinje tek devedesetih godina, da bi njen lider Blošer postao ministar, a narodnjaci trijumfovali u parlamentu?

Posle pažljivog pregleda hronologije dogadjaja, odgovor se nametnuo takoreći sâm od sebe: na dug rok raspad bivše Jugoslavije bio je baza za uspon Bloherovog populizma. Većina od 380 hiljada stanovnika Švajacrske poreklom iz bivše Jugoslavije su  islamske veroispovesti. Bez obzira na činjenicu da su oni uglavnom "normalni" ljudi koje ne zanima nikakav verski ekstremizam - sama činjenica što su muslimani predstavljala je za Blohera, inače sina protestanstkog pastora, izuzetno važnu političku municiju. Bloher je predložio referendum o zabrani minareta, rekao je da će braniti hrišćanstvo od "najezde islama", da neće dozvoliti ulazak Švajcarske u EU, da će azilante vraćati odakle su došli.

Izbori i žestoke polemike u oktobru 2007. pokazali su da se u najdemoratskijoj državi na svetu, u kojoj je svaki kanton "država za sebe",  dogodilo nešto suprotno tradiciji: na nacionalnom, a ne na kantonalnom nivou, Švajcarska je dobila političkog harizmatičnog lidera koji se predstavlja kao spasitelj nacije od spoljnih neprijatelja (Evropa) i od unutrašnjih neprijatelja (stranci). Paradoksalno Bloher se predstavlja kao zaštitnik švajcarske tradicije iako je za švajcarsku tradiciju ključno da nikada nije trpela krunu, da je vekovima negovala slobodu pojedinca i eliminisala sve lidere koji bi postali isuviše uticajni.

U decembru ujedinjene manjinske stranke uspele su da glasačkim manevrima u Parlamentu, koje im omogućava švajcarski sistem, izbace Blohera iz vlade uprkos velikom broju njegovih "narodnjaka" u poslaničkim klupama. Ljutito napuštajući palatu u Bernu, Bloher je poručio je da će se vratiti. Novi talas izbeglica sa Balkana, bio bi za njega pravi poklon i prilika da opet zaigra ulogu spasioca nacije.