Savet Evrope o tragediji migracija i evropskoj (ne)solidarnosti: Zašto Evropa nema rešenje za migracije?

Evropa je već godinama pritisnuta talasima ilegalnih migracija sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, ali se i dalje, svakodnevno ponavljaju slike migrantskih patnji „na moru i kopnu“ dok očajnički pokušavaju da stignu do bogatih evropskih zemalja.Za mnoge prave patnje tek počinju kad stignu u evropske izbegličke logore.

Šta se dešava sa Evropom koja je odmah posle Drugog svetskog rata osnovala Savet Evrope kao panevropsku organizaciju koja nadzire poštovanje ljudskih prava i pravne države u (sada) 47 država „kako se nikada ne bi ponovilo ono što je dovelo do Drugog svetskog rata“?

Gde je evropski „projekat mira i ljudskih prava“?

Migranti stižu na grčko ostrvo Lezbos, januara 2021.

Vapaj iz Grčke

Grčki ministar za migracije Notis Mitraki uključio se u četvrtak na plenarnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u raspravu o „potrebi za ustanovljavanje efikasnijeg mehanizma solidarnosti među evropskim državama kako bi se smanjio migrantski pritisak na zemlje iz prve linije“.

Ministar Mitraki ponovio je ono što slušamo već godinama - da Grčka podnosi ogroman teret migracija. Poručio je da je potrebno da mediteranskim zemljama pomognu ne samo zemlje Evropske unije (27 članica) već i članice Saveta Evrope (EU + 20 država). Sve ove zemlje su potpisnice evropske konvencije o ljudskim pravima (Saveta Evrope) i ženevske konvencije o obavezi prihvata ratnih izbeglica.  

Mitraki je kritikovao novi mehanizam Evropske komisije (Evropske unije) za prihvat migranata kao „problematičan“. Po njegovim rečima, taj mehanizam ne raspoređuje teret prihvata migranata na druge zemlje. Osim toga birokratski je ustrojen – rekao je grčki ministar - ne ostavlja mogućnost za automatsko pokretanje. Da bi se aktivirao potrebno je proći kroz dugu proceduru odluka iako migranstki pokreti mogu da se izmene i postanu dramatični u roku od nekoliko dana.

Uprkos lošim odnosima između Atine i Ankare, ministar Mitraki odao je priznanje Turskoj:

“Mi treba da priznamo koliki je pritisak (migracija) na Tursku, a EU treba da održi obećanja koje joj je dala“, rekao je Mitraki. To je aluzija na ogromne sume koje je EU obećala Turskoj kako bi zadržala migrante na svom tlu, od kojih je samo deo uplaćen.

„Zapadnoevropske držace sve češće vraćaju u Grčku migrante kojima su odbile zahteve za azil“, rekao je grčki ministar, dodavši da se plaši da to može da dovede do novog pogoršavanja situacije u njegovoj zemlji. Zapadnoevropske zemlje, zapravo, postupaju u skladu da Dablinskim pravilom da svi kojima je odbijen zahtev za azil treba da se vrate u državu EU u koju su prvo ušli.

„To bi moglo ponovo da pogorša situaciju na grčkim ostrvima na kojima je broj migranata sa 40 hiljada smanjen na pet hiljada. Od početka (2014. godine) na grčka ostrva je ušlo milion i 700 hiljada  migranata. Naša ostrva su tampon zona“, rekao je Mitraki.

Notis Mitraki, grčki ministar za migracije

Dugo čekanje na azil

Švajcarski poslanik Pjer-Alen Fridez (Pierre-Alain Fridez), član odbora za migracije u Parlamentarnoj skupštini Saveta  Evrope, koja okuplja poslaničke delegacije iz 47 zemalja članica, složio se da je Grčka u „prvoj liniji“ i da trpi veliki pritisak.

„Položaj migranata u kontinentalnom delu Grčke se popravio ali oko 14 hiljada onih koji su podneli zahteve za azil još uvek žive u vrlo teškim uslovima“, rekao je Fridez, navodeći da deca i trudnice ne dobijaju ni minimum zdravstvene nege, da nedostaje higijena i da nemaju pristup vakcinama. Dodao je da deca u izbegličkim centrima ne idu u školu već imaju samo mogućnost da pohađaju neformalnu nastavu. 

„Čuli smo navode svedoka da se Grčka služi ´tvrdim metodama´ na granici kako bi se sprečio ulazak migranata“, dodao je on.

Odbor za migracije Saveta Evrope, u čije ime je govorio Fridez, zabrinut je zbog toga što procedure posle podnošenja zahteva za azil mogu da traju i po dve godine. Više od 18 hiljada migranata čeka u Grčkoj na odgovor vlasti.

„Od naših kolega u Crvenom krstu saznali smo da je od 2015. godine hiljadu i po ljudi poginulo ili su oglašeni nestalima prilikom prelaska Egejskog mora. Među njima ima 528 maloletnika. Procedura identifikacije posmrtnih ostataka je veoma komplikovana“, rekao je švajcarski poslanik.

Pjer-Alen Fridez, švajcarski poslanik

Između odbrane (migranata) i zaštite (od ilegalnih migracija)

Kao „pozitivne stvari“ on je naveo činjenicu da je 745 dece bez pratnje ili odvojene od porodice, smešteno u razne evropske zemlje o čemu odbor za migracije PS Saveta Evrope sprema poseban izveštaj. Istakao je da je druga pozitivna vest i to što je Grčka ispoštovala preporuke PS Saveta Evrope i usvojila zakon kojim se zabranjuje zadržavanje dece migranata u pritvoru i zatvorima.

„Ključni deo naše posete Grčkoj bio je poseta centru za privremeni prihvat izbeglica i identifikaciju u mestu Mavrovuni. Naši utisci bili su pomešani. S jedne strane nada i osmesi na licima ljudi koji su izbegli iz ratova i bede. Sa druge strane mogli smo da konstatujemo vrlo teške uslove u kojima žive, deca nemaju pristup školama, ni sportskim terenima, trudnice nemaju neophodnu negu“, izvestio je švajcraski poslanik Pjer Alen Fridez.

On je ocenio da je u izbegličkom logoru Moria, posle požara, stanje nešto bolje – „uslovi stanovanja i higijena su dostojniji čoveka“ ali „u celini stanje ostaje nezadovoljavajuće“. 

Švajcarski poslanik izvestio je poslanike u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope da u tom centru boravi više od šest hiljada ljudi, od čega 40 odsto dece, uglavnom iz Avganistana i iz Sirije. Žale se da je ishrana loša, da su im šatori u lošem stanju kao i higijenski uslovi i da u očajanju čekaju da vlasti odgovore na njihove zahteve za azil.

„Potreseni situacijom koju smo videli na licu mesta, preuzeli smo obavezu da prenesemo njihovu brigu evropskim vlastima i da pozovemo države članice Saveta Evrope da pokažu više solidarnosti i humanosti“, rekao je Fridez.

Kao i grčki ministar Mitraki, i on je upozorio da novi Evropski pakt (Evropske unije) za migracije i azil, kojim se uvodi novi mehanizam prihvata izbeglica, nije bolji od Dablinskog ugovora i da ne garantuje više solidarnosti ni sa izbeglicama, ni među evropskim zemljama sa mediteranskim državama iz „prve linije prihvata“ - Kiprom, Grčkom, Maltom, Italijom i Španijom. 

Za sada, naime, još važe Dablinska pravila da izbeglice mogu da traže i dobiju azil samo u onoj državi EU u koju su prvo ušli.

Fridez je poručio da je human prijem izbeglica – pogotovu dece kroz školovanje i učenje jezika - od suštinskog značaja za njihovu kasniju dobru integraciju. 

Zaključio je, bez iluzija, da u „čitavoj ovoj priči o migracijama“ postoji jedna ključna protivurečnost između dva pravna pristupa. Jedan je onaj koji obavezuje države da zaštite svoje granice od ilegalnih prelazaka. Drugi je onaj koji obavezuje države da spasavaju živote ljudi u nevolji, dajući im mogućnost da traže azil i zaštitu kako je to definisano u međunarodnom pravu i ženevskom konvencijom.

Pjero Fasina, italijanski poslanik - socijalista

Humanost i produktivnost

Posle obraćanja grčkog ministra i izveštaja švajcarskog poslanika usledila je poslanička rasprava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja je izoštrila svu dubinu podela u Evropi koje prete da gurnu kontinent u dramatičnom smeru.

Dok je mađarski poslanik Zigmond Barna, član Orbanove partije Fides, borbenim tonom poručivao da o pitanju prihvata izbeglica njegova država sama odlučuje i da je Mađarska ta koja brani “zajedničke vrednosti“, italijanski socijalista Pjero Fasina pita:

„Šta hoće migranti – hoće da stignu u Evropu. To je pitanje koje nas navdi da postavimo pitanje pravila iz Dablina. Taj ugovor je nekoristan. Mi ne možemo da primimo sve koji dolaze na našu obalu jer Evropa ne može da primi neograničen broj migranata. Demogafija! Imaćemo do kraja veka 70 miliona ljudi manje u Evropi. Nećemo moći to da nadoknadimo prirodnim putem i potrebna nam je migracija. Dakle, ne zatvrajmo oči i napravimo jednu jasnu strategiju. Uspostavimo koridore za one koji beže od rata i bede i legalne migrantske puteve. Danas nemamo evropska pravila o azilu. Nastavljamo da rešavamo ovo na bazi nacionalnih pojedinačnih situacija“.

“Do kraja veka Evropa će imati 70 miliona stanovnika manje nego sada. Da bi održala svoj prosperitet i produktivitet ona neće moći da zapošljava ljude od 80 godina. Zbog toga će joj biti potrebno da poveća priraštaj stanovništva – a to mogu samo migracije”, rekao je on.

Italijanski poslanik je upitao “dokle ćemo nastaviti da zatvaramo oči pred ovom činjenicom”, umesto da ustanovimo jednu strategiju migracija koja bi bila jasna i humana, da napravimo i kontrolišemo koridore za prolazak onih koji beže od ratova i bede.  

Istina, ako bi se ostvarila Fasinova zamisao - to bi bio kraj morbidnog biznisa za mafijaške i kriminalne organizacije koje trguju robljem, a o čijoj se geo-politici i uticaju na zvaničnu politiku i ratove – malo zna.

Takođe, to bi bio kraj svim onim političkim ideologijama i partijama koje tvrde da su zaštitnici rase, hrišćanstva i tradicije, “krvi i tla”, uprkos činjenici da smo u Evropi “najopasniji mi oko nas” – kako je govori Kovačevićev Radovan Treći.

Oni koji će “otvoriti oči” – kako preporučuje italijanski poslanik -  ugledaće demografske krivulje – nijedna evropska zemlja nema dovoljan priraštaj stanovništva da bi osigurala bar prostu reprodukciju i zaustavila – fizičko nestajanje.