SA KOMANDNOG MESTA – U STROJ
Zašto je ruski predsednik pristao da bude premijer
Uprkos činjenici da je Vladimir Putin u septembru najavio da, ukoliko se stvore uslovi, može da prihvati mesto premijera kad mu istekne predsednički mandat, malo je ko verovao da se to zaista može dogoditi. Pa čak ni kad su uslovi stvoreni, kad je za predsedničko mesto predložen Dimitrije Medvedev, kandidat koga je Putin izabrao, dakle "pošten i vredan čovek s kojim se može sarađivati" (to su bili uslovi), pa i on sam ponudio to mesto Putinu, opet je većini analitičara takva rokada delovala krajnje neverovatno. Da bi se razumelo zašto je tako, treba pogledati Ustav RF koji je pravljen po Jeljcinovoj meri, a njega nisu slučajno zvali “car Boris”.
Putin: smotra garde u Kremlju (foto: Tajm magazin)
Predsednik "kao car"
Ruski predsednik ima zaista carska ovlašćenja. On odlučuje bukvalno o svemu, između ostalog - može da donese odluku o smenjivanju vlade bez ikakvog obrazloženja, ima pravo da predsedava sednicama vlade, postavlja i smenjuje vicepremijere i federalne ministre, premijer mora da mu podnosi izveštaje o radu svog kabineta. Predsednik neposredno rukovodi ministarstvima i institucijama iz oblasti odbrane, bezbednosti, unutrašnjih poslova, vanrednih situacija, inostranih poslova i pravde...
Da li neko može da se spusti s takvih visina u poziciju prostog izvršioca koji u svakom trenutku može biti smenjen? Pa ipak, Vladimir Putin ne samo da je iznenadio, on je postideo sve analitičare koji su mesecima nagađali kako će sačuvati vrhovnu vlast kada mu istakne mandat. Njegova odluka da postane premijer predstavila ga je u Rusiji kao čoveka kome je sudbina zemlje važnija od sopstvene sujete i komoditeta.
"Da, ja sam potpuno svestan kakvu obavezu preuzimam na sebe", rekao je on, dodavši da je vreme takvo da svi moraju da zasuču rukave i da rade. "To se odnosi i na mene", precizirao je Putin.
Ličnim primerom, ka demokratiji
Zašto je ovako odlučio čovek sa takvim autoritetom, sa neverovatnom podrškom naroda, koji je u svakom trenutku mogao da ostane na mestu predsednika? Dovoljno je bilo da samo pokaže da to želi i pravnici bi našli paragraf zakona koji to omogućava. Oni, uostalom, poslednjih godinu dana nisu ništa drugo ni radili do pravili kombinacije koje bi omogućile da se i demokratska pravila zadovolje i Putin ostane na vrhu vlasti. Ali on to nije želeo. Najverovatnije zato što je svestan da odgovornost za razvoj demokratije u Rusiji nosi pre svega on.
Ruska federacija još uvek ne može da se pohvali da je po svim evropskim merilima demokratska zemlja. Ali ne postaje se demokratska država preko noći. Rusija je imala takvu istoriju da je nekoliko puta morala da u svom razvoju preskoči vekove. Od carske je postala socijalistička, iz socijalizma preko noći - kapitalistička. Da i ne govorimo o tome kako je od seljačke zemlje za samo dest godina postala jedna od razvijenijih industrijskih zemlja za vreme Staljina... A svi ti skokovi plaćani su ogromnom cenom, milionima ljudskih života i siromaštvom. A siromaštvo nije baš najbolje tlo na kome se može zasejati demokratija. Samo ekonomski nezavisan čovek može da razmišlja nezavisno. Veliki deo ruskog naroda još uvek nije u takvoj poziciji. Putin to odlično zna. I zato je morao svojim primerom da pokaže da se pravila moraju poštovati i da ona važe za sve.
Siromaštvo, korupcija, socijalni problemi
Zadatke koje je sebi postavio, kaže, on još nije završio. Iako je osam godina ponekad i s velikom mukom usmeravao ogroman ruski brod, iako je kockicu po kockicu slagao ogromnu slagalicu Rusije sa 98 subjekata federacije, iako je, kao rasparan džemper, skupljao petlju po petlju da se uspostavi sistem i ono što je potom nazivano vertikalom vlasti.
S teškom mukom potčinio je Kremlju gubernatore koji su u svojim gubernijama bili pravi carevi, koji su radili šta su hteli i kojima niko nije mogao ništa, disciplinovao oligarhe, naterao ih da plaćaju poreze, pa čak i da deo ogromnog bogatstva koje su izneli iz Rusije vrate u zemlju... Daleko bi nas odvelo da nabrajamo šta je sve za osam godina uradio ali, kako je sam rekao na upravo održanom kongresu “Jedinstvene Rusije”, još je više ostalo neurađeno.
Ovog leta, prilikom tradicionalnog obraćanja naciji, on je predstavio plan za razvoj Rusije u sledećih deset godina, tačku po tačku. Rusija i dalje ima velike probleme - siromaštvo, korupciju i nerešena socijalna pitanja... i još niz drugih koja se nisu mogla rešavati dok je državna kasa bila prazna. O njima se moglo razmišljati tek kad je vraćen kompletan dug Zapadu a cene nafte toliko porasle da su stvorene ogromne državne rezerve.
Jaki čovek u stroju
Već tada se moglo pretpostaviti da sve te ogromne planove Putin neće olako prepustiti drugima da ih ostvaruju. Tim pre što je on i sam jednom prilikom rekao da neće dopustiti da njegov osmogodišnji trud padne u vodu.
Danas, kada su karte otkrivene, lako se iz Putinovih izjava može videti da je već dugo, praveći planove za razvoj Rusije, veoma jasno video i znao gde je njegovo, kako voli da kaže, mestu u stroju. Drugi to nisu videli možda i zato što je bilo tako očigledno i logično.
Putin i Medvedev
Kako će taj stroj funkcionisati, danas je teško predvideti. Pre svega zbog ogromnog Putinovog autoriteta. Hoće li Medvedev uspeti da se nametne kao jak predsednik, kakvog velika Rusija zaslužuje, ili će Putin vladati iz senke, može se zaključivati samo na osnovu najnovijih Putinovih izjava - a on dosledno ponavlja da ne želi za sebe ništa više od ovlašćenja koje mu Ustav daje. Poverenje naroda koje će se, u to nema sumnje, još jednom pokazati na predsedničkim izborima, dodaje mu onu moć koje u zakonu nema. A to pruža nadu da će sledećih četiri ili osam godina Rusija ići putem koji je Putin zacrtao, da će se problemi rešavati onako kako je obećao a da se potom mesta ponovo mogu promeniti. Ali i da se to može dogoditi i ranije, ako ne bude sve išlo onako kako je planirano.
