Zašto EU odbija incijativu da vakcine postanu opšte dobro: Bogate zemlje štite interese industrije umesto zdravlje stanovništva

Deluje kao da će se epidemija kovida19 odužiti unedogled! Nove varijante, u perspektivi vakcinacija dece… Ima li kraja?

Kada ostavimo po strani paranoične kombinacije lažnog i istinitog, koje kao otrovni koktel šire „anti-vakseri“ i koje mogu da nam zamagle pogled na stvari, šta vidimo? 

Proizvođači vakcina protiv kovida19 rukovode se isključivo tržišnom logikom, bez ikakve moralne dimenzije. Zato čine sve da svetska zaraza što duže traje jer će, sve dok zaraza traje - oni zarađivati kolosalne sume novca.

Još jedna teorija zavere ?

Ne. Ukoliko teorijom zavere ne nazivamo sve što ne odgovara farmaceutskoj industriji, mora se konstatovati da je ovo banalna priča o računima, besprizornim trgovcima i njhovim saučesnicima u političkim institucijama i organizacijama.

Garantovano održavanje zaraze

U prošloj godini Pfizer, AstraZeneca i Johnson & Johnson isplatili su svojim akcionarima 26 milijardi dolara profita prenosi The People's Vaccine po kome bi ova suma omogućila da se vakciniše svo afričko stanovništvo.

Prema istom izvoru, Pfizer je za prošlu godinu isplatio dividende u visini od 8,44 milijardi dolara, Johnson & Johnson 10,5 milijardi, a AstraZeneca 3,6 milijardi. 

Može se primetiti da se tržište vakcina procenjuje na „samo“ 20 milijardi evra dok tržište lekova iznosi čitavih kolosalnih 830 milijardi evra. Vakcine su, međutim, finansijski interesantne jer se očekuje da će donositi zaradu na dug rok.

Bezuslovna ambicija za zaradom koja motiviše akcionare da još više investiraju, jedan je od osnovnih razloga zbog kojeg se najbogatije zemlje suprotstavljaju nacionalizaciji patenata za vakcine protiv virusa kovid19.

Patenti garantuju velikim farmaceutskim grupama da niko ne može da kopira vakcinu i sâm je proizvede već da može samo da je kupi.

One zemlje koje ne mogu da kupe vakcine – prepuštene su zarazi. Dok postoje zemlje čije stanovništvo nije imunizovano - ni ostali delovi sveta nisu sasvim zaštićeni jer je virus opstao, kreće se, mutira, ne zaustavljajući se na državnim granicama.

Ovakvo stanje stvari garantuje održavanje zaraze. To garantuje i pojavu novih sojeva i potrebu za novim vakcinama koje donose nove profite. 

Pre godinu dana 140 svetskih lidera, eksperata itd. uputilo je otvoreno pismo svim vladama, tražeći da vakcine, testovi, dijagnoze i lečenje od zaraze kovidom19 budu dostupni svim građanima sveta i da se zato suspenduje pravo na patente za vakcine.

„Suočeni sa ovom krizom ne možemo da se ponašamo kao da je reč o biznisu poput svakog drugog. Zdravlje svakoga od nas zavisi od zdravlja svih nas“, rekla je tada Helen Klark (Helen Clark), bivša premijerka Novog Zelanda i dodala: „Vakcina protiv kovid19 ne sme da pripada nikome i mora da bude dostupna svima. Diplomatske priče nisu dovoljne, potrebne su nam zakonske garancije i to odmah.“

Organizacija za ljudska prava Hjumen rajts voč (HRW) upozorila je u više navrata na ove činjenice.

Obraćajući se gradjanima EU, Velike Britanije, SAD i Australije, direktor za medije u HRW, Andrew Stroehlein zato je ovih dana poručio:

„Time što onemogućavaju da se vakcine proizvode širom sveta, vaše vlade produžavaju epidemiju. To znači: više preminulih, više ekonomskih poremećaja, povećavanje mogućnosti da se pojave novi opasniji i smrtonosniji sojevi virusa ili sojevi koji su otporni na sadašnje vakcine.“

Vakcine samo za bogate

„To nije slučajno, to nije nešto što (vlade) ne znaju. Te vlade sve to razumeju. Reč je o njihovom svesno napravljenom političkom izboru. I mnogi od nas umreće zbog toga”, piše dalje u objavi na tviter nalogu direktora za medije HRW.

Ova organizacija za ljudska prava upozorava da je širom sveta vakcinisano 200 miliona ljudi, da to nije veliki broj ako se uzme u obzir da nas na planeti ima oko 8 milijardi. U procentima, vakcinisano nas je samo 2,5 odsto, dok stručnjaci smatraju da je potrebno minimum oko 70 odsto vakcinisanih kako bi se dostigao kolektivni imunitet.

“Vlade bogatih zemalja monopolizovale su retke isporuke (vakcina). U zemljama sa visokom ili srednje visokom prosečnom zaradom ubrizgano je 83 odsto vakcina, a u zemljama sa niskom prosečnom zaradom samo 0,2 odsto”, upozorava HRW.

Ne samo da te inicijative za privremeno ukidanje prava na patente za vakcine protiv kovida19 ne dolaze u obzir, već se Fajzer i ostali proizvođači vakcina više neće suzdržavati da podignu cene sledeći “zakone tržišta” –  kako je najavio finansijski direktor Fajzera svojim akcionarima.

Generalni direktor Fajzera Albert Bourla obećao je međunarodnim finansijskim tržištima da će tarifa u budućnosti, posle prestanke pandemije (svetske zaraze) i otpočinjanja endemije (lokalne epidemije), dostići i cenu od 150 evra po dozi.

Uz ovo treba dodati da o tome kada prestaje pandemije – odlučuju Fajzer i ostali proizvođači vakcina.

Fajzer je tako uputio poruku akcionarima koji kontrolišu kapital Fajzera – najvećim svetskim investicionim fondovima i bankama:  BlackRock, State Street, Vanguard, Morgan Stanley…

Bourla je u intervjuu za francuski ekonomski dnevnik Les Echos ovih dana izjavio da je optimista i da misli da vakcinacijom može da se iskoreni epidemija. Obećao je milijarde doza u godinama koje dolaze. Smatra da će ova epidemija „postati kao grip“ i da je moguće da će biti potrebna treća doza vakcine i da ćemo se vratiti normalnom životu možda već na jesen.

Bourla je u razgovoru za Les Echos izložio i jednu originalnu zamisao o humanitarnoj fasadi iza koje bi funkcionisao sistem zgrtanja profita bez ikakvih skrupula.

„Odlučili smo se za sistem cena na tri različita nivoa. Za zemlje sa visokim prihodom  kao Evropa, SAD, Japan ili Kanada, cena će biti jednaka ceni obroka. Te vakcine imaju neprocenjivu vrednost, vrede milijarde i milijarde dolara, spasavaju ljudske živote, omogućavaju da ekonomija ponovo počne da funkcioniše, ali mi ih prodajemo po ceni jedno obroka /…/  U zemljama sa srednje visokim prihodom prodavaćemo ih u pola te cene (jednog obroka u bogatim zemljama). A u zemljama sa niskim prihodom, u Africi recimo, delićemo vakcine po proizvodnoj ceni“, rekao je generalni direktor Fajzera.  

Ipak, brojevi najbolje govore o čemu je ovde reč: obećanje Fajzera da će u južnoj hemisferi „deliti“ vakcine po proizvodnoj ceni odnosi se samo na 40 miliona doza za 92 najsiromašnije zemlje koje delimično koriste solidarni sistem Covax. Ova količina proporcionalno nije velika kada se ima u vidu da je potrebno zaštititi između 1,5 do dve milijarde u najsiromašnijim delovima planete.

Neumoljivi vlasnici (prava na patent za vakcinu)

Od početka pandemije, pokrenuto je bilo više inicijativa kako bi se ublažila primena principa „prava na intelektualnu svojinu“ u slučaju vakcine protiv korona virusa.

Teoretski, neke države mogle bi da aktiviraju odrednicu iz ugovora Svetske trgovinske organizacije (STO) kojom se daje mogućnost državama da obustave poštovanje pravila o intelektualnoj svojini u „ekstremno hitnoj situaciji“. 

Stručnjaci za međunarodno pravo, medjutim, primećuju da su se u prošlosti zemlje u razvoju koje su aktivirale ovu odrednicu uglavnom našle pod pritiskom zemalja – vlasnika patenata, naročito SAD.

Južna Afrika i Indija, uz podršku više desetina zemalja u razvoju, tražile su početkom oktobra 2020. godine od Svetske trgovinske organizacije da napravi izuzetak od pravila o intelektualnoj svojini i privremeno suspenduje prava od patenata na vakcine.

To bi celom čovečanstvu omogućilo pristup vakcini po niskim cenama i povećalo stopu imunizacije do nivoa koji obezbeđuje kolektivnu otpornost i iskorenjivanje zaraze. Time bi se znanje i tehnologija podelili i obustavio bi se “vakcinalni aparthejd”  kako ga zovu neki stručnjaci.

U odnosu na inicijativu Južne Afrike i Indije, čak su i SAD ukazale da je “sasvim neprihvatljivo” da postoji tolika nejednakost među zemljama kada je reč o pristupu vakcinama. Istina, SAD su to učinile tek pošto su za sebe blokirale izvestan broj sirovina neophodnih za proizvodnju vakcine tipa RNK nosač poruke (kakve su Pfizer-BioNtech i Moderna). 

Evropska Unija, koja i dalje svima drži lekcije o ljudskim pravima, i bogate zemlje kao Velika Britanija, SAD i Švajcarska, suprotstavile su se ovom predlogu, zauzevši stav da su patenti neophodni kako bi se ohrabrilo istraživanje i razvoj lekova.

Valdis Dombrovskis, podpredsednik Evropske komisije, zauzeo je u ime EU stav da stvari treba ostanu kakve jesu – status quo.

Ako ovo ne bude zaboravljeno, budući istoričari neće za urušavanje Evropske unije i demokratskih društava moći da krive nacionaliste, rasiste, neonaciste i tome slično.

Čak i da nema drugih elemenata, već će im i ovaj stav EU protiv omogućavanja pristupa vakcini čitavom čovečanstvu, biti dovoljan. Biće im to jasna indikacija da je crv bio u jabuci i da su birokratija EU i vlade država članica, dobrovoljno pogazile osnovne principe o ljudskim pravima kako bi zaštitile interese industrije umesto zdravlje stanovništva.