RAZMIŠLJANJA O „SNEŽNOJ“ REVOLUCIJI U RUSIJI

Politički događaji koji su se poslednjih dana zbili u Rusiji ponovo su u mejnstrim medijima komentarisani u preteranom i pogrešnom maniru. Rusko proleće, „snežna“ revolucija, slom Putinovog režima, arapska revolucija u Moskvi...

Preterane odrednice, često pomamno uperene protiv predsednika vlade, svakako odgovaraju izvesnim parolama koje sam čuo tokom tih demonstracija, ali izgledaju sasvim daleke kako od stvarnosti tako i od onoga što danas misli pretežna većina žitelja Rusije. Ovog puta se frankofonska glasila nisu upodobila anglofonskom medijskom mejnstrimu, gde je jedan od najvećih televizijskih kanala komentarisao demonstracije u Rusiji koristeći video-snimak nereda u Grčkoj. Međutim, poznato je da su palme retke na ulicama Moskve, a ruska policija ne nosi grčke uniforme. To je besmisleno komentarisati, dovoljno je pogledati reportažu.


Moskva, demonstracije, sledeće su najavljene za sutra, 24. decembra

Vratimo se na početak. Posle skupštinskih izbora 4. decembra otkriveni su slučajevi falsifikovanja. Kako pokazuje ozbiljna a ne emotivna analiza, razlika između anketa, „egzit pola“, prethodnih procena i rezultata primetna je samo na Kavkazu ieventualno u Moskvi, kao što sam već ovde pisao. Treba podsetiti da tradicionalna i konzervativna čečenska struktura (uloga klanova, na primer) može biti ona pokretačka snaga glasanja koju je teško shvatiti.

Falsifikovanje je zapaženo uglavnom u Moskvi, gde je rezultat „Jedinstvene Rusije“ navodno preuveličan, kako se tvrdi po rezulatima „egzit pola“ koje je objavio Fond „Javno mnjenje“, zbog čega je sve i počelo. Zanimljivo je da danas te ankete na sajtu Fonda nema, ali su je preuzeli mnogobrojni blogeri. Šta je za Fond jednostavnije od manipulacije s anketom na izlasku sa birališta? Protestni pokret je uglavnom dotakao Moskvu i Sankt-Peterburg gde se okupilo tri četvrtine ukupnog broja demonstranata.

A šta zapravo predstavljaju falsifikati koji se raskrinkavaju i šire preko Interneta, socijalnih mreža ili Youtube, na koje se zapadni novinari neprestano pozivaju posle izbora? Na svim biralištima (u Rusiji i inostranstvu) otkriveno je 7.664 raznovrsnih prekršaja tokom izbora. Od svih tih incidenata broj slučajeva vezanih za žalbe u vezi faksifikovanja prilikom prebrojavanja glasova iznosi 437. Pogledajmo sada šta se govori na sajtu „nezavisne“ asocijacije „Glas“, specijalizovane za posmatranje izbora: 66 registrovanih slučajeva neslaganja između proračuna posmatrača i konačnog rezultata, što je svaki put iznosilo 100, 200 ili 300 glasova, zavisno od slučaja.

Slična je analiza u „Vedomostima“ koje su objavile podrobne rezultate za Moskvu, gde su posmatrači „Jabuke“ (opoziciona stranka) primetili tridesetak prekršaja u čitavoj prestonici. Može li se zamisliti da bi tih spornih 20.000 glasova (po preuveličanoj proceni) omogućilo „Jedinstvenoj Rusiji“ da udvostruči rezultat u Moskvi? Da li je primećeno da „nezavisni“ posmatrači i posmatrači „Glasa“ ili „Jabuke“ nisu uspeli tog dana da zapaze nikakve falsifikate na ostalih 3.374 biračkih mesta u prestonici?

Može li se zamisliti da je tih nekoliko slučajeva falsifikovanja moglo sasvim da promeni rezultate izbora u zemlji? To izaziva ozbiljnu sumnju. Posle izbora niko nije osporavao postojanje prekršaja, falsifikata i sistemskih pogrešaka u računu, koje su otkrili različiti posmatrači političkih stranaka i udruženja. Ali je ipak nemoguće porediti Moskvu sa Čikagom, u kome je na izborima 1982. godine nestalo 100.000 glasova. Sem toga, mnogi međunarodni posmatrači su priznali izbore za važeće, što se može videti, na primer, ovde i ovde.

Što se tiče Amerike: asocijaciju „Glas“, stvorenu radi raskrinkavanja falsifikovanja u Rusiji, finansiraju moćne američke asocijacije USAID i NED. „Glas“ je uhvaćen takoreći na delu, pošto je ruska štampa nedavno objavila elektronsku prepisku između rukovodilaca „Glasa“ i službenika USAID, u kojoj on pita koliko bi asocijacija mogla da zaradi (tokom izbora u Rusiji) vestima o falsifikovanju i zloupotrebama.

Ali je informaciona buka o masovnom falsifikovanju izbora valjano obavila svoje, verovatno je zato oko 35.000 ljudi došlo na velike demonstracije prošle subote u Moskvi (gde sam i ja prisustvovao) kako bi zahtevali nove izbore. Skup je nazvan snežnom revolucijom, učesnici su imali bele vrpce i bele cvetove.

Ta kombinacija simbola čudno podseća na simbole obojenih revolucija (takođe nazivanih I revolucijama cveća) koje su se odigrale u Srbiji 2000. godine, u Gruziji 2003. i Ukrajini 2004. godine. Još čudnije je što se sajt tajanstvene nove asocijacije koja je organizovala pokret, takođe naziva BelayaLenta (bela vrpca). Taj internet-domen registrovan je u SAD oktobra 2011. godine...

Te demonstracije su, po mom mišljenju, bile izuzetno zanimljive. U njima su učestvovali najrazličitiji politički pokreti i udruženja. Deo ljudi došao je da posmatra skup, i bio iznenađen njegovim razmerama. Ja bih običnog učesnika opisao kao Moskovljanina koji pripada gornjem delu srednje klase, mladog muškarca, uverenog da su mu ukrali glas, i nimalo neprijateljski nastrojenog prema predsedniku vlade Vladimiru Putinu.

Miting su zajedno organizovali večni liberalni opozicionari Boris Njemcov, Mihail Kasjanov i Vladimir Milov, koji ulaze u Parnas (neregistrovana Partija narodne slobode za Rusiju bez samovolje i korupcije), kao i Sergej Udaljcov, lider „Levog fronta“, takođe bivši član liberalno/komunističke koalicije „Druga Rusija“, koja objedinjava ultralevičare, nacional-boljševike i prozapadne liberale.

Prisustvovale su liberalne i prozapadne asocijacije. Bili su zastupljeni KPRF i „Pravedna Rusija“, kao i razni ultralevičarski pokreti: anarhisti, levi front i antiglobalistički pokreti. Treba ukazati na još jedan element, sasvim neočekivan za inostranog posmatrača, osetno prisustvo predstavnika ultradesničara, neonacista, nacionalista i monarhista. Oni koji čitaju ovaj tekst mogu se upitati: a kako su toliko različiti ljudi uspeli da zajedno nastupe bez sukoba.

Bilo je mnogo antiputinskih parola, ali nikakvih pogromaša na kraju mitinga. Te parole, nenaklonjene predsedniku vlade, bile su najrazličitije. Za jedne je on autokrata, za druge, obrnuto, nedovoljno nacionalista, isuviše liberalan, ili ne sasvim levičar. Bloger Aleksej Navaljni, koga na skupu nije bilo, postao je simbol tog neočekivanog saveza liberala i ultradesničarskih radikalaca. Taj bloger, vrlo popularan na Zapadu (više nego u Rusiji), bivši član liberalne stranke „Jabuka“, smislio je parolu „Jedinstvena Rusija je partija prevaranata i lopova“ koju su prihvatili protivnici Vladimira Putina.

Sem toga, upravo je Navaljni pozivao da se „glasa za bilo koga, osim „Jedinstvene Rusije“. On je takođe ove godine učestvovao u Ruskom maršu, tom maršu krajnje desnice, radovao se „mogućnosti da vaspitava mlade radikalce“. Šifra njegovog mejla je provaljena što je pomoglo da se obnaroduje činjenica kako je on (kao i već spomenuti „Glas“) dobijao novac od američke asocijacije NED (jedna od osnovnih struktura koja je poslednjih godina podržavala obojene revolucije na postsovjetskom prostoru), ali i da je tesno povezan sa Aleksandrom Belovim, predstavnikom duboko antikremaljske strukture ultradesnice: bivšeg DPNI (pokret protiv nelegalne imigracije).

Osim uticaja „Glasa“ i Navaljnog, treba istaći da su SAD nedavno obećale veću pomoć organizacijama koje rade u Rusiji, tvrdeći da takva pomoć nije usmerena na podrivanje političke stabilnosti u zemlji. U šta ja iskreno sumnjam.

Bio sam prisutan na tom skupu, i evo dveju glavnih misli koje mi padaju na pamet.

Pre svega, miting se završio mirno: to je postalo demonstracija zrelosti društva Rusije, kako demonstranata tako i države. Sada je srušen stalno ponavljani mit o represivnoj državi. Demonstranti su poštovali pravne okvire, sve je prošlo bez incidenata.

Dalje, izgleda da ozbiljni i konstruktivni zahtevi mnogih demonstranata (na primer, besplatno zdravstvo i reforma školstva) odgovaraju zahtevima birača bliskih komunističkoj partiji ili „Pravednoj Rusiji“, strankama novog bloka levice.

Taj blok levice koji će dobiti oko trećine mesta u novoj skupštini naizgled predstavlja realniju opozicionu snagu, nastalu posle izbora 4. decembra, od hipotetične narandžasto / smeđe / crvene koalicije okupljene na mitingu koji su organizovali večiti gubitnici i lideri sitnih grupa. Sasvim je moguće da će se sada politički život u Rusiji strukturisati oko dva glavna bloka: desni centar oko „Jedinstvene Rusije“ i značajan pokret levice.

Ova dva zapažanja navode me na pomisao da politički život Rusije mora sačuvati svoju stabilnost, poslavši američke planove o obojenoj revoluciji u Rusiji na smetlište istorije.


*Aleksandar Latsa koji živi u Rusiji, francuski je novinar koji vodi sajt DISSONANCE i predstavlja "drugačiji pogled na Rusiju". Sarađuje sa Institutom za međunarodne i strateške odnose (IRIS), Institutom za Evroaziju-Riviesta, a takođe saradjuje i u raznim publikacijama

Izvor - http://www.srpska.ru/article.php?nid=18617

Orginalna verzija - http://www.fr.rian.ru/tribune/20111214/192704283.html , objavljeno 14.12.2011.