Ustavni sud Nemačke suspendovao odluku o Evropskom fondu za ekonomsku obnovu: Berlin protiv udruživanja novčanika

Šta će biti sa Evropskim fondom za ekonomsku obnovu teškim 750 milijardi evra u kreditima koje zemlje EU treba zajednički da podignu od privatnih banaka preko Evropske komisije?

Dogovor o Evropskom fondu za ekonomsku obnovu i zajedničkom evropskom zaduživanju postignut je prošlog leta, ali ga je sada Nemački ustavni sud iz Karlsruea blokirao, smatrajući da je protivan ustavu.

Preveliki rizik za Nemačku

Istina, postoji sigurnosni mehanizam, ustanovljen na zahtev takozvanih škrtih zemalja (Švedska, Danska, Holandija, Austrija i Finska), koji podrazumeva da svaka zemlja može da predloži da se blokira proces isplate novca kreditiranim zemljama u trenutku kada proceni da ga one troše neumesno ili da ne sprovode tražene reforme.

U slučaju da neka od kreditiranih zemalja pokaže „simptome“ platne nesposobnosti, Holandija - ili neko drugi – moći će da stavi ovo pitanje na dnevni red Evropskog saveta koji će onda dvotrećinskom većinom donositi odluke o eventualnoj obustavi isplate.

Uprkos tome, sudije nemačkog ustavnog suda donele su odluku da je sporno zajedničko evropsko zaduživanje koje podrazumeva da su dugovi zajednički tj. evropski. To bi značilo da sve zemlje garantuju za sve zemlje, što znači da bi Nemačka mogla da dođe u situaciju da otplaćuje tuđe dugove.

Osim toga u ime evropskog zajedništva zemlje članice ulaze u dužničko ropstvo. Kako je najozbiljnije ocenio jedan francuski diplomata, odluka 27 država EU da se zajedno zaduže „svedoči o želji tih zemalja da zajedno nastave da idu na dugom putu jer će nas ovaj zajednički dug vezati tokom 30 godina“.

Sud iz Karlsruea uputio je zahtev nemačkom predsedniku Franku Valteru Štajnmajeru da ne ratifikuje zakon iako su ga prethodno odobrila oba skupštinska doma – Bundestag (parlament) i Bundesrat (senat).

Sudije su odlučile da privremeno suspenduju ratifikaciju zakona o Evropskom fondu za ekonomsku obnovu kako bi razmotrili žalbu Saveza za volju građana koji je okupio 2.250 građana na čijem čelu je Bernd Lucke, nekadašnji šef Alternative za Nemačku (AfD), krajnje desne stranke u usponu. Po njima, zajedničko evropsko zaduživanje bilo bi za Nemačku opasno: finansijski rizik je isuviše velik da bi bio prihvatljiv.

U Slučaju Evropskog fonda za ekonomsku obnovu Evropska komisija po prvi put podiže kredite na finansijskim tržištima za sve evropske zemlje. Obrazloženje za to je da će Evropska komisija podizati kredite pod povoljnim uslovima i sa nižim kamatnim stopama nego što bi to bio slučaj da su se Italija i Španija, na primer, zaduživale pojedinačno.

Sume, srazmerne privrednim teškoćama i BDP-u zemalja članica, biće zatim raspoređivane po zemljama članicama, a za dugove će garant biti EU, odnosno sve zemlje članice.

Krediti, za sada, čekaju...

Ovo nije prvi put da Ustavni sud Nemačke zadaje brige pre svega onima koji se zalažu za jaču evropsku integraciju u pravcu izgradnje evropske nad-države.

U maju prošle godine ustavni sud u Karlsrueu već je jednom odlučivao o sličnom predmetu.

Preskočivši Sud pravde Evropske unije, sudije ustavnog suda Nemačke poslale su tada ultimatum Evropskoj centralnoj banci (ECB) i nemačkim vlastima. Sudije su tražile da im se dostave dokazi da program ECB, otkup državnih dugova, donosi više koristi nego štete evropskoj ekonomiji. Sudije iz Karlsruea poručile su da će zabraniti Bundesbanci da učestvuje u otkupu državnih dugova koji organizuje BCE, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni u roku od tri meseca. 

Na kraju posle neizvesnosti i napetosti, ustavni sud je ipak dao “zeleno svetlo“ za evropski otkup državnih dugova.

Ova šema poveravanja „izvođenja radova“ Evropskoj komisiji u ime svih država članica, po mnogo čemu podseća na aferu sa vakcinama: Evropskoj komisiji poverene su milijarde evra, kako bi finansirala istraživanja proizvođača vakcina i zaključila sa njima ugovore o kupovini u ime svih država EU. Za sada ta je operacija kolosalni fijasko – vakcina nema dovoljno, a ugovori imaju odrednice suprotne interesu građana.

Konačna odluka Ustavnog suda Nemačke po pitanju Fonda za obnovu evropske ekonomije očekuje se sa nestrpljenjem. Evropska komisija može da počne da podiže kredite i deli isplate samo od trenutka kada je svih 27 država članica ratifikovalo dogovor o Fondu za ekonomsku obnovu.

Do sada je deset država članica Unije to učinilo, a prema rečima portparola Evropske komisije cilj je da se ratifikacija završi do kraja leta!

Ne može brže, iako je zdravstvena situacija vanredna. Nameće se još i  pitanje da li je EU prevelika da bi bila efikasna.