PRVI KORAK DO ENERGETSKOG PAKTA

Dok naftno-gasni međudržavni Sporazum ne ratifikuju ruska Duma i Narodna skupština Srbije, nije sigurno da će Srbija postati tranzitna zemlja za ruski prirodni gas ka Evropi i energetski lider na Balkanu. Ako se to ne desi, neće biti ni prodaje Naftne industrije Srbije AD ruskom "Gazpromu" bez tendera. Na srpskim pregovaračima je da o ovim stavkama povedu računa i da dobro odmere sve prednosti i ustupke energetskog aranžmana sa "Gazpromom" iza koga će kao garanti od sada stajati dve države.

 

Novi saziv ruske Dume (foto. Fonet)

 

Tek će se pregovarati

Potpunije vrednovanje međudržavnog Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji će u petak u Moskvi, u ime Vlade Srbije sa predstavnikom Ruske Federacije potpisati ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, biće moguće tek za pet do šest meseci. To je, prema izvorima Balkanmagazina, vreme koje je potrebno da se u direktnim pregovorima sa predstavnicima „Gazproma“ pripreme svi aneksi sporazuma i ugovori o osnivanju tri mešovite rusko-srpske kompanije: za izgradnju tranzitnog magistralnog gasovoda "Južni tok“, za dovršetak podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor" i za modernizaciju i privatizaciju Naftne industrije Srbije AD. Tek kada sva ova dokumenta budu ratifikovana u Skupštini Srbije i ruskoj Dumi sporazum stupa na snagu. Da bi se ceo energetski aranžman definisao do kraja, na državnom nivou će biti dogovorena privremena primena ovog Sporazuma.

 

U prevodu to znači da će Sporazum, čiji Nacrt je Vlada Srbije usvojila u utorak i Platforma, koju je Vlada usvojila uoči Nove godine (29. decembra 2007.) biti samo osnova za definisanje međusobnih odnosa srpske i ruske strane u daljim pregovorima. U verziji Sporazuma koji delegacija Beograda nosi na potpisivanje je, za razliku od ruske ponude (koju je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev 11. decembra uručio srpskom ministru rudarstva i energetike Aleksandru Popoviću), precizno navedeno da je "gasovod koji prolazi kroz Republiku Srbiju tranzitno-magistralni i da će se putem njega obezbediti doprema ruskog gasa evropskim potrošačima." Pitanje taksi i zemljišta na kome će biti izgrađen gasovod regulisaće se posebnim ugovorom između Javnog preduzeća "Srbijagas" i "Gazprom eksporta".

 

Ministar Popović i ambasador Aleksejev objavljuju rusku ponudu

(foto: Politika)

 

Tačna trasa još nepoznata

Sam kapacitet gasovoda ne može biti definisan Sporazumom jer "Gazprom" još nije odlučio da li će se "Južni tok“ granati u Bugarskoj ili u Srbiji, kod Niša. Za Srbiju je bolja varijanta ako se Rusi odluče da glavna cev (kapaciteta godišnjeg protoka od 30 do 31 milijarde metara kubnih prirodnog gasa) stigne na našu teritoriju pa da se potom deli. U tom slučaju će Srbija dobiti veću kilometražu gasovoda, investicija u izgradnju će biti veća a pozitivan rezultat je i mogućnost ubiranja većih taksi. Sporazumom, inače, neće biti definisan konačni kapacitet ni severnog ni južnog kraka "Južnog toka", kao ni da li će iz Srbije severni krak gasovoda ići ka Hrvatskoj ili Mađarskoj. Ruska strana je, međutim, u vreme potpisivanja ugovora s Bugarskom, najavila da će kapacitet gasovoda koji će kroz Srbiju ići na sever biti veći od 10 milijardi kubnih metara godišnje, koliko je zapisano u predlogu sporazuma.

 

Sagovornici Balkanmagazina tvrde, međutim, da je bez osnova nadanje pojedinih srpskih političara da bi gasovod mogao ići kroz Republiku Srpsku i teritorijom BiH do luke Ploče. "Gazprom" će konačne trase definisati prema rezultatima fizibiliti studije, koja će se raditi na osnovu sadašnje i procenjene potrošnje gasa zemalja duž trase i na kraju cevi. Parametar za trasiranje cevovoda će, takođe, biti i pogodnost tla za građevinske radove ove vrste.

 

Prema srpskim procenama u gasovod i podzemno skladište treba investirati oko 1,5 milijarde evra što je suma koja će, svakako, značajno uticati na pokretanje srpske privrede. Posle razgovora, kojima treba da budu definisani svi detalji o izgradnji gasovoda "Južni tok" i izgradnji podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor", biće zaključen ugovor između "Srbijagasa" i "Gazprom eksporta".

 

Ugovor o naftnoj industriji

Pitanje prodaje i razvoja NIS AD definisaće u međusobnim pregovorima jedini akcionar srpske naftne kompanije - Vlada Srbije sa "Gazprom njeftom". Ostalo je da su Rusi spremni za NIS AD da izbroje 400 miliona evra, da garantuju ulaganje još 500 u modernizaciju i pokriju dugove. Pitanje ekologije i konačni spisak imovine NIS-a treba, takođe, definisati precizno. Jer, u imovinu kompanije pored dve rafinerije za preradu nafte, u Pančevu i Novom Sadu i oko 500 benzinskih pumpi, spadaju i skladišta, poslovne zgrade, vozni park, pa i još neizdvojene non core delatnosti, poput turizma i ugostiteljstva gde spadaju i turistička agencija, hoteli i odmarališta, poput objekta na Zlatiboru ili akcije NIS-a u "Politici", na primer. Ostaje da se definiše i podela besplatnih akcija radnicima, penzionerima NIS-a i građanima, kao i razna sindikalna pitanja.

 

Rafinerija u Pančevu  (foto: Fonet)

 

Ono na šta srpski pregovarači, prema izvorima Balkanmagazina, sigurno neće pristati jeste da se monopol NIS AD produži do 2012. godine, kao što su Rusi tražili.

 

Kod same privatizacije NIS AD propušteno je da se pre samog potpisivanja sporazuma sa Rusima dogovori da u paketu sa ovom kompanijom budu i pančevačka "Petrohemija" i MSK iz Kikinde. U ove dve firme NIS je, na ime nenaplaćenih potraživanja tokom devedesetih godina, postao delimični vlasnik. Kako su obe kompanije sirovinski vezane za NIS njihovo izuzimanje iz aranžmana sa "Gazprom njeftom" moglo bi dovesti do dodatnih problema za Vladu Srbije.

 

Može li aranžman da propadne?

Sve skupa, potpisivanje Sporazuma sa Rusijom bi, ako srpski predstavnici hladne glave i bez skrivenih pojedinačnih interesa uđu u pregovore, moglo zaista dovesti do toga da Srbija postane energetski faktor na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi. To je moguće ako se, i pored političkih zloupotreba ove prodaje koje smo već videli, potpisivanje Sporazuma shvati kao potez koji otvara dalje razgovore sa Rusima i obećava nove poslovne šanse.

 

 

Vlada Srbije u utorak kada je prihvatila Sporazum sa Rusijom  (foto: Fonet)

 

Senku sumnje na to da će svi učesnici u pregovorima gledati samo interes svih građana, u čije ime zapravo odlučuju, baca to što se u Vladi Srbije konsenzus između DS i DSS po pitanju Sporazuma sa Rusijom desio tek kad je zapretila opasnost da bi Tadić mogao izgubiti i u drugom krugu predsedničkih izbora.

 

Mada se i radikalski kandidat za predsednika Srbije Tomislav Nikolić kune u prijateljstvo sa Rusima, nije sigurno da bi jedna tako ozbiljna firma kao što je "Gazprom" bila spremna da evropski gasovod gradi teritorijom zemlje koja je politički nestabilna. Jer, ako 3. februara ne pobedi Tadić nije isključeno da će doći do pada Vlade. A tada Rusi nemaju sa kim da definišu anekse i prateće ugovore pa će i sam paraf, koji će u petak biti stavljen na Sporazum, ostati mrtvo slovo na papiru.