PREDSEDNIČKI I LOKALNI IZBORI U BJRM
Mnogi analitičari ukazuju da ovi izbori mogu izazvati višeslojnu krizu.
Predsednički i lokalni izbori u BJRM biće veoma napeti i teški jer će se preko njih odrediti pravac unutrašnje politike države i način vodjenja BJRM u medjunarodnim okvirima ali i da li će opstati sadašnja vlada premijera Grueveskog koji ne uživa poverenje ni kod VMO-PDMNR niti albanskih partija poput DPA.
Ovi izbori, posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, odrediće da li će se smirivati unutrašnje tenzije u BJRM ili će držva ići ka ustavnoj i političkoj krizi, dodatno opterećena recesionom politikom koja prati slabu ekonomsku efikasnost, malu konkurentnost roba iz BJ RM na tržištima Balkana i EU i sveprisutnu korupciju koja ozbiljno ugrožava ekonomski poredak u BJRM.
Završni miting predsedničkog kandidata Ljubeta Boškoskog pred glasanje
za predsednika Makedonije (Fonet)
Mogući rezultati izbora
Mnogi analitičari ukazuju da ovi izbori mogu izazvati višeslojnu krizu i to:
1. Krizu ustavnog i pravnog poretka i pokušaj da se ovim izborima ozbiljno uzdrma poredak u BJRM i posebno dovede do teritoijlnog “cepanja” i to delova države pod kontrolom Albanaca u Zapadnoj Makedoniji u okviru plana “Ilirida”.
2. Uspostavljanje neke vrste “državnog udara” i oktroisane vlasti sadašnje vlasti koja bi realnu političku i ekonomosku krizu definisala u oblik “meke ustavne diktature”, kontrolisane od strane EU i NATO. BJR Makedonija je pred mogućnostima socijalnog i gradjanskog protesta širih razmera a organizovani kriminal i posebno albanska narko-mafija imaju status socijalnih poslova za preživljavanje značajnog broja nezaposlenih slojeva društva. Izlaz iz ove situacije bi mogli da budu prevremeni izbori do kraja ove godine ili proleća 2010. godine. Sukobi izmedju predsednika Crvenkovskog (SDSM) i premijera Grujevskog (VMRO-DOMNE) su na ivici “gradjansskog sukoba” i teške polarizacije što posebno može koristiti intersima Albanske zajednice.
3. U BJR Makedoniji smatraju da su ovi izbori važni za pristupanje NATO i na putu ka EU.
4. Albanske partije su medjusobno razjedinjene i sukobljene, posebno DPA i DUI, Ali Ahmetija, ali obe partije iskoristuće svoj uticaj za federalizaciju Makedonije i kasnije povezivanje albanskih interesa u BJRM sa interesima sunarodnika na Kosovu i u Albaniji. Lokalni izbori će biti jedinstveni put koji vodi u faznu federlizaciju BJRM kroz formu regionalizacije po kriterijumima EU.
5. Sadašnja vlada BJRM pooštriće sukobe sa Grčkom oko imena države i aktiviraće svoj lobi u SAD koji će posredno vršiti pritisak na vladu u Atini da dodje do odredjenih kompromisa.
6. Treba očekivati u BJRM šire socijalne proteste oko krize ali i ukupne situacije u državi, sve do formi šireg bunta gde će posebno mesto zauzeti mafija, političko podzemlje i albanski politički faktor. Moguće je da BJRM otvori svoje grance prema Albaniji, Bugarskoj i Kosovu oko slobodne trgovine kako bi posredno kompezovala odredjene sukobe i nesporazue sa Srbijom i Grčkom.
7. Tokom marta mogući su odredjeni sukobi policije i paravojnih snaga ANA koji su locirani na Šar planini i da to bude deo politike pred lokalne izbore u nedelju, 22.3.2009.
Predsednički i lokalni izbori
Novina u održavanju predsedničkih izbora je došla kroz ustavne promene prema kojima se cenzus za izbor predsednika države u drugom krugu smanjuje sa 50 na 40 odsto. Kandidata za predsednika mogu predložiti građani koji skupe najmanje 10.000 potpisa ili najmanje 30 poslanika. Mandat šefa države je pet godina, a jedna osoba može najviše dva puta uzastopno biti izabrana na ovu funkciju. Kandidat mora biti državljanin Makedonije, mora da ima najmanje 40 godina starosti i da je u poslednjih 15 godina najmanje 10 godina živeo u Makedoniji. Lokalni izbori se održavaju na četiri godine, a pravo da podnesu liste imaju sve političke stranke, koalicije i grupa birača. Izbori će se sprovesti za gradonačelnike i savetnike u 84 opština i za grad Skoplje.
Kandidati za predsednika
George Ivanov profesor poliitčkih nauka biće predsednički kandidat VMRO-DPMNE koji je ubedljivo pobedio na strančkoj konveciji, a Ljubomir Frčkovski, profesor politčkih nauka predstavljaće SDSM. Frčkovski je bio u vlasti kada je svojevremeno izvršen atentat 1995. godine na Predsednika BJRM Kiru Gligorova i mnogi ga povezuju da je bio indirektno povezan sa teroristima.
Pre nego što su se dvojica kandidata VMRO-DPMNE obratili na konvenciji stranke, Gruevski je kritikovao odlazećeg predsednika Branka Crvenkovskog da je navodno ukrao poslednje predsedničke izbore i zato što se ne kandiduje za novi mandat.
"On se plaši da se suoči sa građanima i traži drugi mandat, što je praksa svakog predsednika koji završava prvi mandat", podsmehnuo se Gruevski.
Frčkovski na završnom predizbornom mitingu
Glavna opoziciona stranka SDSM izabrala je Ljubomira Frčkovskog koji takođe uživa podršku manjih Novih socijaldemokrata. Frčkovski, sada profesor političkih nauka, bio je ministar unutrašnjih poslova i ministar inostranih poslova devedesetih godina.
"Gruevski je izabrao kandidata kog može lako da kontroliše i odlučio se za političku konfrontaciju. Mi smo fokusirani na poraz ove štetne i izolacionističke politike", rekao je predsednik SDSM Zoran Zaev posle izbora Frčkovskog.
Druge stranke takođe su istakle svoje kandidate. Vladajuća stranka makedonskih Albanaca DUI imenovala je Agrona Budžakua, bivšeg pripadnika “ONA” i “ANA” i saradnika Hašima Tačija na Kosovu i bivšeg ministra saobraćaja i komunikacija.
Opoziciona albanska stranka DPA imenovala je profesorku Mirušu Hodžu. Ona i nezavisna kandidatkinja Slađana Taseva su dva ženska predsednička kandidata ove godine. Treća albanska stranka PDP kandidovala je Nevdžata Halilija, svog bivšeg lidera.
U međuvremenu, Nova demokratija je kandidovala svog predsednika Imera Selmanija. On je bio ministar zdravlja u koalicionoj vladi VMRO-DPMNE-DPA od 2006. do 2008. godine.
Liberalne demokrate imenovale su za svog kandidata Nanu Ružina, bivšeg ambasadora u NATO-u. Ružin se složio da se kandiduje nakon što je Srđan Kerim, visoko cenjeni bivši ministar inostranih poslova i predsednik Generalne skupštine UN, odbio da učestvuje u trci kao kandidat SDSM.
Najpoznatiji kandidat je bivši ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškovski, koji je proveo više od tri godine u haškom pritvoru zbog navodnih ratnih zločina, ali je kasnije oslobođen optužbi. Boškovski učestvuje na izborima kao nezavisni kandidat.
