Francuska između korone, terorizma i kriminala: zašto je država nemoćna?

Nataša Jokić, Strazbur

„Rukovodeće elite su dobrovoljno pristupile transformaciji države, pri čemu je mendžerski sistem upravljanja iz privatnog sektora - prebacivan u državni. Dakle, sredstva za vršenje državne vlasti progresivno su dospela u ruke privatnika“, smatra profesor Frederik Fara
(Pariz, 02.11.2020 - prizor iz Sen Žermena de Lea, gradića nadomak Pariza, u uslovima pooštrenih mera za suzbijanje korona virusa; Izvor: FoNet/AP)

Da li će demokratija u Francuskoj izdržati pod istovremenim udarima korona virusa, kriminala i terorizma ?

Atentati u Francuskoj sustižu jedan drugi. Pre dve nedelje dvadesetogodišnji čečenski terorista odsekao je glavu profesoru istorije, a zatim je njegov vršnjak – imigrant iz Tunisa prošle ubio troje ljudi u crkvi u Nici.

Država ne kontroliše teritoriju

Par sati kasnije policija je ubila čoveka koji je pretio nožem na ulici u Avinjonu, za kojeg se ispostavilo da je pripadnik krajnje desnog neofašističkog identitetskog bloka.

Lekari se još bore za život grčkog pravoslavnog sveštenika iz Liona na kojeg je nepoznato lice pucalo iz lovačke puške. Ne zna se da li je ovde reč o terorizmu, ali su izvori iz grčke dijaspore preneli da su nekoliko dana pre toga trojica mladih Alžiraca presreli sveštenika dok je džogirao i istrgli mu krst, vređajući ga.

Istog dana – prošlog petka - kada se dogodio atentat u katoličkoj crkvi u Nici, vlada je uvela kolektivni karantin uz ograničenje kretanja zbog širenja zaraze korona virusom. Policijski čas stupio je na snagu u ponoć, ali je uprkos tome stotinak Turaka izašlo na ulice Dižona uzvikujući verske parole.

Sutradan su vlasnici malih prodavnica širom Francuske najavili građansku neposlušnost – otvoriće knjižare, male prodavnice odeće, parfimerije, prodavnice igračaka - uprkos zabrani, ukoliko država ne zabrani supermarketima da prodaju istu robu.

I to nije sve. U nedelju su gledaoci informativnih kanala mogli da vide scene rata gangova u predgrađima Monpeljea na jugu Francuske. Stanovništvo je moralo da se sakrije u stanove, a specijalnim snagama policije u pomoć je pritekla i vojska.

Početkom oktobra četrdesetak ljudi u pariskoj oblasti napalo je topovima za vatromet jedan policijski komesarijat, blokirajući tokom više sati policajce koji su se nalazili unutra. 

Bivši policijski prefekt Mišel Obuen (Mićel Aubouin) navodi u svojoj knjzi „Četrdeset godina u kvartovima“ da zakoni Republike nisu na snazi u najvećem delu od 1.400 prigradskih kvartova u Francuskoj. Po proceni Obuena, u ovim kvartovima živi oko pet miliona ljudi. Država faktički nema potpunu kontrolu na toj teritoriji.

Njihovi stanovnici napadaju policajce, vatrogasce i lekare čak i kada za to nemam nikakvog povoda. Tu su korenje pustili i međusobno se prepliću  trgovina drogom, radikalni islamizam i mržnja prema policiji.

Zašto je država nemoćna?

U Francuskoj ovih dana svi traže odgovor na ovo pitanje. 

Frederik Fara (Frédéric Farah), francuski univerzitetski profesor, smatra da francuska država u stvari ne postoji, a ovo što sada imamo je fake state - lažna država. Država je demontirana tokom četiri poslednje decenije neoliberalizma, tokom kojih se dobrovljno i postupno odricala jedne po jedne svoje funkcije.

„Rukovodeće elite su dobrovoljno i svesno pristupile transformaciji države, pri čemu je mendžerski sistem upravljanja iz privatnog sektora - prebacivan u državni. Dakle, sredstva za vršenje državne vlasti, progresivno su dospela u ruke privatnika“, piše profesor Fara. On zaključuje da sada skupo plaćamo ovu neoliberalnu politiku.

Po njemu, država je paralizovana. Kada se nađe u kriznoj situaciji, država je nemoćna i jedino što joj preostaje to je da upotrebljava sredstva komunikacija kako bi u javnom mnenju bila stvorena predstava da nešto radi, dok u stvari nema mnogo uticaja na ono što se dešava. 

Kriza zapošljavanja u državnoj službi

Ovu profesorovu tvrdnju potvrdjuje iskustvo „sa terena“.

Dr Rašida Inaui-Roze (Rachida Inaoui Rozé) iz pariske bolnice Pitié Salpetrière potvrdila je ovih dana da brojne medicinske sestre i medicinsko osoblje napuštaju profesiju. Zbog štednje u zdravstvu radili su posao za dvoje ili troje, za vreme kovida mnogi su se razboleli, njihove porodice su trpele. Kada se tome dodaju mizerne plate – jasno je zašto sve napuštaju. Država je sada primorana da mobiliše studente sa prve, druge i treće godine fakulteta za posao medicinskih sestara.

Komentator CNews Karim Zerib smatra da je evidentno da postoji kriza regrutovanja za pozive u državnoj službi kao što su policajci, medicinske sestre pa i prosvetni radnici.

Za poslednjih 20 godina u Francuskoj je zatvoreno sto hiljada kreveta u državnim bolnicama i otpušteno na desetine hiljada sestara i lekara. Bolnicama od 2009. upravljaju menadžeri, a štednja je ključ politike u zdravstvu. Kada je početkom ove godine došao korona virus – bolnički sistem je pao i to u najbogatijem delu zemlje – na istoku, u pokrajini Alzas.

Faraovu tezu potvrđuje i ono što se dešava u policiji i obaveštajnim službama koje su bile desetkovane upravo zbog menadžerske politike štednje. Predsednik Sarkozi je u periodu od 2007-2012. otpustio čak 13 hiljada policajaca, terenski obaveštajni rad je zanemaren u ime “modernog” rada preko interneta. Rezultat, kao i u slučaju virusa korona – od terorizma, kada je došao u zemlju, više nije imao ko da brani. Broj samoubistava među policajcima je alarmantan, kao i broj onih koji napuštaju poziv.

Oduzeti slobodu neprijateljima slobode

Sve veći broj političara sa desnog centra i sa krajnje desnice javno govori da treba doneti vanredne zakone protiv terorizma čak i po cenu da se zbog toga ograniče neke ustavom zagarantovane slobode.

Gradonačelnik Nice, političar iz Republikanske partije Kristian Estrozi, izjavio je 29 oktobra, posle atentata u crkvi, da Francuska treba da prestane da poštuje „mirovne zakone“ ukoliko želi da dobije rat protiv terorizma.

„Što je mnogo mnogo je“, rekao je on i poručio da ne treba dati slobodu neprijateljima slobode.

Erik Ćoti (Eric Ciotti), poslanik Republikanaca iz Nice išao je još dalje i dan posle atentata predložio da se osnuje Gvantanamo à la française, po imenu američke vojne baze na Kubi u čijem zatvoru je bespravno smešteno više hiljada lica osumnjičenih za terorizam, bez optužnice, bez naloga istražnog sudije, bez dokaza, bez mogućnosti da se zatvorenik brani ili da mu se sudi.

„Treba prestati sa tim pseudo-odbranama pojedinačnih sloboda kojima se teroristi samo štite. Danas treba zastiti društvo. Mi se borimo protiv islamizma sa okovima na nogama i preprekama koje parališu našu akciju“, rekao je Ćoti za francuske medije.

Liderka krajnje desnice Marina Lepen, koja je prva tražila proglašavanje „ratnog ustava“, sada podseća da su sve to ideje njene partije.

“Bili smo potpuno u pravu, vidimo to danas kada se mnogi političari pridružuju našim idejama“, rekla je ona.

Traže „odbacivanje nekih načela pravne države“ 

Da li su pravna država i demokratija prepreka za borbu protiv terorizma?

Više francuskih visokih političara zalagalo se i ranije za bespravna hapšenja. Sarkozi (predsednik Republike od 2007-2012) zalagao se za stvaranje posebnih centara za zadržavanje sumnjivih lica. I bivši socijalistički premijer Samuel Vals najavljivao je mere administrativnog zadržavanja sumnjivih.

Državni savet, koji brine o ustavnosti odluka, već je od 2015. godine odbacio svaku ideju o preventivnom zatvaranju građana jer je to u suprotnosti sa članom 66 Ustava koji kaže da niko ne može proizvoljno da bude lišen slobode.

Pošto ne mogu da promene ustav, političari sa desnice i krajnje desnice sada traže da Francuska jednostavno odbaci poštovanje nekih načela pravne države. 

Sve je izoštreniji horizont očekivanja radikalnog obračuna sa islamskim radikalizmom čak i po cenu odricanja od načela pravne države i proglašenja „ratnog ustava“.

Ovih dana dnevnik Le Parisien preneo je reči jednog ministarskog savetnika koji je upozorio na opasnost da ljudi poveruju da će biti više i bolje zaštićeni ako se odreknu pravne države. Po njemu, to bi Makronovu administraciju moglo da dovede u još težu situaciju jer sve što predsednik učini „delovaće nedovoljno“.

Kakva su vremena govori rečenica na kraju knjige gorepomenutog bivšeg policijskog prefekta Mišela Obuena:

„Francuska će se ponovo uspraviti, onako kako je uvek činila, ali po cenu brojnih žrtava i mnogo patnje.“

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...