POLEMIKA OKO SREBRENICE U BRITANSKOM GARDIJANU

Publicista Džordž Mambio obrušio se u svojoj redovnoj kolumni u britanskom Gardijanu 14. juna, na Edvarda S. Hermana, američkog profesora i autora knjiga “Srebrenički masakr” i “Politika genocida”, koga je stavio u red onih koji “poriču” i “omalovažavaju genocid”. Herman je reagovao, poslavši pismo britanskom listu, koji profesorov komentar još nije objavio. Dato je obrazloženje da redakcija mora da proveri navode iz Hermanovog teksta, iako takvu proveru, kaže američki profesor, očigledno nije moralo da prođe i Mambioovo pisanije. Ukoliko reakcija Edvarda Hermana bude i zvanično odbijena, sva je prilika da će Herman i Dejvid Piterson, koautor “Politike genocida”, ozbiljnije reagovati kako na Mambioa, tako i na uredničku politiku Gardijana.

Mambio se zapravo osvrnuo na tekst iz Tajmsa o masakru u Bosni i Ruandi, novinara Mika Hjuma za koga kaže da je “Britanac koji je najviše učinio da porekne genocid”, kao i na Hermana čija je knjiga “Srebrenički masakr” objavljena nedelju dana ranije. Mambio podseća da je Hjum svojevremeno pisao da je brojka od 8.000 likvidiranih u Srebrenici zapravo rezultat “manipulacije” i “pogrešne procene”, kao i da je dodao da je “u propagandne svrhe cifra 8.000 mnogo korisnija od 800”. Mambio navodi kako je Hjum 1997. uradio “saosećajni intervju” sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karadžićem koji je rekao da su na Markalama “prvi metak ispalili muslimani” i da su stradali iz Srebrenice, u stvari, vojnici ubijeni tokom sukoba.

“Kada je Ratko Mladić uhapšen prošlog meseca, Hjum je tvrdio da je koncept ratnih zločina ‘vrlo diskutabilan pojam’, baš kao i broj ubijenih u Srbrenici i okolnosti pod kojima su oni stradali”, piše Mambio.

“Dovoljno je loše kada desničari poriču genocid u Bosni i Ruandi a još gore kada to čine levičari”, dodaje Džordž Mambio. Britanski publicista se poziva na podatke međunarodnih institucija, prema kojima su “ubistva u Srebrenici 1995. i masakr u Ruandi 1994. godine - dva najbolje dokumentovana genocidna čina u istoriji”.

A holokaust?

“Zar Džordž Mambio ne ‘omalovažava’ genocid kada smrt 8.000 vojnika u Srebrenici i šest miliona Jevreja ubijenih tokom holokausta u smrtonosnim logorima, stavlja na isti nivo?”, pita Herman na početku svog reagovanja upućenog Gardijanu, u koji je Balkanmagazin imao

uvid.

Mambio upravo ovo čini, piše američki profesor, da bi onemogućio bilo kakvu raspravu po pitanju ubistava u Srebrenici i Ruandi a na osnovu tvrdnje da su ovo “dva najbolje dokumentovana genocidna čina u istoriji”.

“Ali holokaust je mnogo bolje dokumentovan. Da li prema tome za Raula Hilberga, autora klasičnog izveštaja ‘Uništenja evropskih Jevreja’, može da se kaže da omalovažava žrtve kada tvrdi da je ubijeno 5,1 milion ljudi”, ukazuje Herman.

“Mambio nas obaveštava da je Međunarodna komisija za nestale (MKN) uspela putem DNK analize da identifikuje ‘tela 6.595 od 7.789 Bošnjaka koji su prijavljeni kao nestali posle napada na Srebrenicu’, ali zaboravlja da pomene da ta DNK analiza ne dokazuje kako su pojedinci umrli i kada, što MKN-u, Tribunalu u Hagu i Mambiou ostavlja mogućnost da sve stradale podvedu pod žrtve egzekucije”, napisao je Herman.

Međunarodna komisija “pristrasna”

Mambio ne može da shvati, stoji dalje u Hermanovom reagovanju, “da je MKN pristrasan”.

“Iako je predsedavajućeg MKN-a postavio američki državni sekretar, Komisija je pod direktnom kontrolom bošnjačkih muslimanskih zvaničnika koji neće dozvoliti da se rezultati objave ili da okolnosti ponovo istraži bilo koje veće u ime optuženih. Satiričan je po pitanju tvrdnje da su ‘masakr na sarajevskoj pijaci počinili bošnjačko muslimanski provokatori’, iako o tome postoje brojne kredibilne izjave u ‘Srebreničkom masakru’, navodi Herman. “Kao i Karadžić”, kako je Mambio napisao za mene, zvaničnici UN i lord Dejvid Oven bili su ubeđeni da su muslimani ispalili prvi hitac koji je prethodio masakru 5. februara 1994”, piše Herman i upućuje na Ovenov intervju za BBC 1995. godine i knjigu “Balkanska odiseja”.

Američki profesor pita da li može da se govori o genocidu “u slučaju malog grada, gde su žene i deca pošteđeni i gde nije jasno koliko je ljudi likvidirano a koliko ih je stradalo tokom borbe”. Herman podseća da je bošnjački general Enver Hadžihasanović na suđenju generalu bosanskih Srba Radislavu Krstiću “sa sigurnošću” tvrdio da je u sukobima tokom povlačenja iz Srebrenice ubijeno 2.628 muslimanskih vojnika i komandanata iz 28. divizije. Takođe, kako navodi, forenzičar Ljubiša Simić otkrio je da je za 77 odsto ljudi čija su tela istražitelji Tribunala ekshumirali od 1996. do 2002, bilo ili nemoguće utvrditi na koji način su stradali, ili su dokazi čvrsto upućivali na to da su ubijeni upravo tokom sukoba.

Sporna i Ruanda

Kada je reč o Ruandi, Mambio citira “odavno diskreditovanu tvrdnju” Mika Hjuma da je “vojska Pola Kagamea srušila avion predsednika Habjarimana” i započela genocid. Herman, međutim, podseća da je ovo izjava istražitelja Haškog tribunala za Ruandu Majkla Hurigana još iz 1997. godine, koju je glavna tužiteljka Luiz Arbur odbacila “posle konsultacija sa američkim zvaničnicima”. Nešto slično tvrdili su i francuski, španski sudija i mnogi drugi, “ne samo Mik Hjum”.

“U ‘Politici genocida’ navodimo demografske podatke, otkrića Davenport-Stema i drugih, prema kojima su većinu žrtava masakra 1994. predstavljali pripadnici Hutu plemena”, piše Herman i dodaje da su u knjizi citirani dopis Stejt departmenta iz 1994. prema kojem su Kagameove snage mesečno ubijale 10.000 Hutu civila, kao i izveštaji UN iz 2002. i 2003. o pokoljima u delovima Konga koje su snage Ruande i Ugande okupirale u septembru 2002, “a o kojima je i Mambio takođe ranije pisao”, u Gardijanu avgusta 2004.

Ignorisanje podataka

Mambio u svojoj kolumni pita “zašto se ovo dešava” da ljudi poput Hjuma i Hermana “nedopustivo omalovažavaju genocid koji su počinili protivnici zapadnih sila”.

“Jer, njihove pristalice”, piše Mambio, “protive se zapadnom mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja a Herman s pravom insistira da se mnogo više pažnje posvećuje zločinima koje su počinili neprijatelji Amerike nego onima iza kojih stoje SAD i saveznici.”

“Zar ignorisanje ovolikih podataka i otkrića koja imamo danas - dok se s druge strane fokusiramo na brojku od 8.000 u Bosni i ‘bajktoviti stav’ o Kagameovom osvajanju vlasti u Ruandi - ne predstavlja upravo školski primer omalovažavanja genocida? Vrlo je malo rečenica Džordža Mambioa u klevetničkom napisu od 14. juna, koje nakon pažljivijeg čitanja uopšte mogu da se održe”, piše Herman i umesto toga upućuje čitaoce na “loše predstavljene originale” svojih knjiga.