Pandemija pomogla organizovanom kriminalu: Senka mafije nad Evropom

Autor: Roberto Saviano*, Priredila N.J.

Svugde pandemija donosi lihvarstvo, ali čini se da to brine samo Italiju. Evropa ne planira da zaustavi operacije pranja novca i procvat lihvarskih zajmova izazvanih pandemijom
(tekst iz italijanskog lista Republika: logotip)

Vanredna stanja najbolji su saveznik aktivnostima kojima je potrebna brzina i diskrecija da bi napredovale. Evropa ne planira da zaustavi operacije pranja novca i procvat lihvarskih zajmova izazvanih pandemijom.

Mafije iskorištavaju krizu kako bi ubrzale tokove svog kapitala. Kontrole su smanjene. Borba protiv pranja novca može da bude uspešna u zdravom ekonomskom kontekstu, ali kad nedostaje gotovine, kada potrošnja uđe u beskrajnu spiralu krize, novac se koristi za sve, bez obzira na njegovo poreklo. Ovo je istina koja se ne priznaje.

Kad zavlada nestašica hleba, ne pitamo iz koje peći je hleb izašao, iz legalne ili ilegalne. Ovo drevno pravilo dobro je poznato mafijašima.

Roberto_Saviano

Roberto Savijano, novinar i pisac poznat po napisima o mafiji

Misliti da su kriminalne organizacije samo italijanski problem znači misliti da virus može biti lokalni fenomen i ostati nepomičan na jednom mestu, kao da je zarobljen u svom mehuru. Ono što se sada događa s prljavim novcem mafije podseća me na na početak epidemije i gestove solidarnosti više zemalja, od Sjedinjenih Država do Nemačke kako bi se Italiji pomoglo u borbi protiv kovid - 19. Ponašali su se kao da se radi o čisto italijanskom problemu, rezultatu mešavine lošeg upravljanja, zle sreće, genetske predispozicije i opšteg stanja nerazvijenosti. Ali, nekoliko kratkih nedelja kasnije, virus je bio svuda. Isto vredi i za prljavi novac. To se smatra problemom jedinstvenim za krhke ekonomije, nečim ograničenim na južnu Italiju i istočnu Europu. Nema ničeg lažnijeg od toga.

Kriminalne su organizacije godinama dobro integrisane u ukupnu evropsku ekonomsku strukturu. Danas ne nameravaju da propuste zlatnu priliku stvorenu onim što se može nazvati ekonomijom kovid-a. Pandemija stvara kovid-privredu. Ogromna sreća za neke, katastrofa za sve. Realna ekonomija i Wall Street sve su udaljeniji jedni od drugih. Divovi interneta eksponencijalno rastu: Amazon raste 80%, Apple 60%. Što je stvarna ekonomija u lošijem stanju, to je Wall Street zdraviji.

Stvarnu ekonomiju čine trgovine, mala preduzeća, hoteli i restorani, prevoz, kafići itd.? Sve to predaje se mafijama.

U svemu tome postavlja li Evropa sebi pitanje kako će da brani svoju stvarnu ekonomiju? Ne. Ko će obnoviti Azurnu obalu i Kosta delsol koje je turistička kriza 2020. godine oborila na kolena? Šta će raditi berlinski restorani i londonski pabovi koji su nedeljama zatvoreni zbog mera protiv epidemije? A ko će kupiti prazne stanove i kuće u glavnim gradovima Evrope, ko će ih kupiti?

Nikada prljavom novcu nije širom otvoreno toliko vrata, daleko od svake kontrole. Svugde pandemija donosi lihvarstvo, ali čini se da to brine samo Italiju.

Podaci italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova su alarmantni: u prvom tromesečju 2020. godine lihvarenje je bilo jedino krivično delo koje se povećalo u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. U tim mesecima, kada su svi ostali zločini - od provala do otimačine - znatno opali, lihvarski zajmovi porasli su za 9,6%. Lihvari pozajmljuju novac danonoćno. I što više banaka blokira kredite, to više „morskih pasa“ osvaja teren trenutnim pružanjem gotovine onima kojima je potrebna.

Pozajmljuju novac porodicama koje i dalje imaju troškove, preduzećima koja, uprkos šemi delimične zaposlenosti (koja u mnogim slučajevima nikada nije plaćena u Italiji), moraju da nastave da isplaćuju najamnine i plate. Lihvari plaćaju gotovinom, tražeći jedino što njihovi nesrećni klijenti još uvijek imaju kao jedini ulog: život. Lihvar zna da kada rizikujete da izgubite život, da vam kuća bude spaljena ili kćer silovana, vi vraćate nivac - po svaku cenu. I mislite li da se to događa samo u Italiji? Da se to ne događa i u Velikoj Britaniji, u Španiji? I u Grčkoj, u Francuskoj?

Vrednost kriminalnog prometa je neverovatna. Samo u Italiji (zemlji o kojoj imamo pouzdane podatke, jer su tamo njene organizacije najviše proučene), Ndrangheta (kalabrijska mafija) zarađuje oko 60 milijardi evra godišnje, a Camora (napuljska mafija) između 20 i 35 milijardi. Drugim rečima, oni imaju tolika brda novca da im nisu potrebna sredstva EU. Evropska pomoć podleže kontroli. Očigledno će mafije uzeti sve što mogu, ali im evropska pomoć neće biti primarna potreba. Ova evropska pomoć omogućiće preduzećima u teškoćama da se spasu mafijaške pljačke. Ali ta pomoć ne stiže u meri u kojoj je to potrebno. Evropa, ako preživi kovid epidemiju, neće preživjeti kovid ekonomiju na ovaj način.

Na primer, Nemačka ignoriše opasnosti s kojima se suočava i pored toga što je u njenom finansijskom sistemu izuzetno lako sakriti prljavi novac. To je jedna od zemalja na svetu najizloženijih pranju novca. Tax Justice Network, nezvisna međunarodna grupa specijalizovana za međunarodne poreske i finansijske propise, radi izvanredan posao na ovom području. Godišnje objavljuje Financial Secrecy Index, rang listu zemalja na temelju njihovog stepena transparentnosti i opsega njihovih ofšor finansijskih aktivnosti. Ova studija, u kojoj Kajmanska ostrva zauzimaju počasno mesto, obelodanjuje nevidljive opasnosti koje vrebaju privredu.

Nemačka se popela na 14. mesto, ispred Paname i Džersija. Nemačka nije mnogo udaljena od mase prljavog novca koji, zbog pandemije, kruži mnogo intenzivnije nego ranije. Prema proračunima g. Bušmana, profesora na Univerzitetu Halle-Wittemberg, u Nemačkoj se godišnje opera oko 100 milijardi evra. Možemo li i dalje reći da se to pitanje ne tiče Berlina?

Što manje podržavamo ekonomije zemalja pogođenih krizom zbog epidemije, to će organizovani kriminal biti moćniji. Treba samo pogledati istoriju da bismo shvatili da je svaka epidemija donosila pobedu najgorih ekonomskih aktivnosti i prevlast najgorih ljudi, uključujući kriminalne organizacije. U vreme epidemija kuge u 17. veku, nestalna milanska vlada prepustila je nadzor nad ulicama kriminalnim grupama, kao što se danas događa kada restorani bankrotiraju, fabrike su u krizi, čitave urušene četvrti primaju prljavi novac. Spasavanje privrede razorene pandemijom prepušteno je kriminalnim organizacijama.

Treba razumeti da mafije zarađuju novac na potpuno istim područjima kao i ranije. Reč je o sektorima koje je pandemija učinila još potrebnijima, poput distribucije hrane, prevoza, čišćenja, ugostiteljstva, usluga dezinfekcije, pogrebnih usluga. Evropa ne može da nastavi da smatra kako su mafije - bande neukih prevaranata i lopova koji hoće da zarade novac na račun legalnih poslova.

Mafijaške organizacije najbolje su organizovane strukture savremenog kapitalizma. One predosete posao pre nego što ga tržišta definišu. Uvek znaju što će ljudima biti potrebno. Uvek su spremni da im to pruže bez birokratskih ograničenja, bez prepreka, brzo ali, naravno, pod njihovim uslovima. Kriminalne organizacije godinama ulažu u ključni sektor pandemije - zdravstveni sektor. Tek kad se ova katastrofa završi, shvatićemo kako su uspeli da se infiltriraju na tržište zdravstvene zaštite u evropskim, a ne samo italijanskim, bolnicama.

Danas smo fokusirani na brojanje smrtnih slučajeva i zaraženih, čekamo na dolazak vakcine, kao što bismo čekali na dolazak mesije, stalno pratimo samo informacije i kontra-informacije o širenju virusa, ali na kraju je važna samo jedna stvar. Cela Evropa hitno mora da priskoči u pomoć preduzećima koja su bankrotirala ili su pred bankrotom zbog virusa, jer ih sada "spasava" prljavi novac kriminalaca. Već je kasno, ali još nije sve izgubljeno. Možda.

 

*Roberto Saviano (40) je italijanski novinar i pisac poznat po svojim tekstovima i knjigama (Gomorra, 2006.) u kojima je opisao italijansku mafiju i njene klanove. Živi pod stalnom policijskom zaštitom. Umberto Eco, kao i mnogi Italijani, smatrao ga je nacionalnim herojem

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...