PLAN ZA GRČKU – UCENA
Grčki parlament je tesnom većinom glasova usvojio drastičan paket mera uz obavezu uštede od 28,5 milijardi evra i smanjenja javnih troškova
Pritisak i ucena MMF i EU po modelu “uzmi ili ostavi” uspela je u grčkom parlamentu i vladi. Grčki parlament je tesnom većinom glasova usvojio drastičan paket mera uz obavezu uštede od 28,5 milijardi evra i smanjenja javnih troškova. Tesna većina ukazuje da će biti velikih polarizacija u Grčkoji ali je vlada Jorgosa Papandreua uspela da realizuje “Pirvu pobedu” i opstane na vlasti. Na taj način Grčka je izbegla bankrot ali je “izgubila” svoju ekonomsku i deo političke suverenosti koja je sada pod punom kontrolom MMF i EU. 
Više desetina osoba je povređeno i privedeno u sukobima demonstranata sa policijom
u Atini tokom generalnog štrajka u Grčkoj
Parlament i sindikati omogućili plan štednje
Evidentno je da će parlamnet bez većih pritisaka i posledica usvojiti načine realizacije različitih delova tog paketa, kao što su povećanje poreza i prodaja državnih preduzeća. Dvodnevni generalni štrajk sa parolama "Radnici, možete da živite bez gazde" i "Želimo prava za radnike a ne profit za gazde" i "Nema žrtvovanja za plutokratiju" očigledno nije postigao efekat i uspeh.
Do sada je bilo četiri generalna štrajka sa ciljem da “nateraju” vladu Jorgosa Papandreua na odustajanje od mera MMF i EU. Očigledno je da su sindikati u značajnoj meri bili deo igre čiji je zadatak bio organizovanje generalnih štrajkova koji neće dati efekat. Sumnja se da su vodeći sindikati bili u “savezu” sa PASOK vladom i da su ekstremne bile samo levičarsko-anarhistične grupacije i nezadovolnji gradjani. 
Atina: zašto su protesti ostali bez rezultata?
Nemiri se i dalje očekuju
Nemiri će se u različiitim formama nastaviti i prelivati kao vid nacionalne frustracije ali vlada Jorgosa Papandreua je uspela da prodje kroz “iglene uši” i dobije podršku za plan MMF i EU i spas politike PASOK. Posredno, preko mera MMF i EU “abolirana” je i politika Nove demokratije dok je bila na vlasti. MMF i EU žele da Grčka prisilnim merama narednih godina uštedi 78 milijardi evra i da 11 miliona stanovnika podnesu teret od 7.000 evra "po glavi" grčkog naroda. Plate će biti manje jer država uvodi “porez solidarnosti”. Godišnji porez treba da se plaća od 300 evra na samozaposlene i porez kod svih gradjana koji godišnje zarade više od 8.000 evra, umesto dosadašnjeg limita od 12.000 evra. Broj zaposlenih u javnom sektoru biće smanjen za 150.000 radnika a radna nedelja se produžava sa 37,5 na 40 radnih časova.
Političari i visoki državni službenici plaćaće “porez solidarnsoti” od pet odsto. Oni koji imaju kuću koja vredi više od 200.000 evra moraće da plaćaju dodatni porez, isto važi i za vlasnike jahti dužih od šest metara i za vlasnike privatnih bazena. Skuplji će biti i odlazak u taverne i kafiće uz porez na promet, koji je do sada bio 13 odsto, od sada - po predloženim merama -od 23 odsto. Dnevni list “To Vima” izračunao je da će, zbog Papandreuovih mera štednje, prosečna grčka porodica godišnje u kućnom budžetu imati manjak od 2.795 evra. Grčki narod je razočaran vlašću ali i opozicijom i to može biti opasan “okidač” za politčki i ekonomski radikalizam u Grčkoj.
Dvodnevni generalni štrajk (28-29. jun) bio je četvrti pokušaj da se vlada,
demonsttracijama, odvrati od drastičnih mera štednje
Sledi totalna privatizacija
Prema zvaničnicima EU, nema “plana B” odnosno alternativnog plana. Grčkoj se nudi paket po modelu “uzmi ili ostavi”. Dakle, reč je o planu štednje bez alternative odnosno “ultimativnom planu”. Zato ni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ne vidi drugu alternativu i kaže:
„Država ne može godinama da živi iznad svojih mogućnosti. Grčka se konstantno odupirala kriterijumima Pakta stabilnosti. Nadam se da će se suočiti sa realnošću i izabrati pravi put, kako bi izašli iz ove krize. Totalna privatizacija u interesu je i vlada ostalih, fiskalno zdravih članica evrozone”.
Tako misle predstavnice vlade Grčke koji su pod pritiskom MMF i EU ali i krize vlasti “ucenjeni” radikalnim merama. Po njima, svaki evro prikupljen privatizacijom znači da ga ne moraju uzimati od svojih poreskih obveznika kako bi spasili prezaduženu državu i gradjane. Od 2000. godine Grčka je na privatizaciji “zaradila” približno 10 milijardi evra. Sada bi trebalo da prikupi pet puta više, i to u samo četiri godine. Ekonomske ekspertize i ugled Grčke na tržištu kapitala su takvi da Grčka nije sposobna u ovom periodu da prodaje svoju imovinu. Janos Papantoniu, bivši ministar finansija blizak PASOK kaže:
“Cene su niske. Dostizanje planiranih iznosa biće prilično teško".
George Katrugalos, profesor prava koji se godinama zalagao za privatizaciju, vrlo je skeptičan prema najnovijem planu prodaje državne imovine i kaže:
"Pedeset milijardi evra, to je šala."
Grčka, pored ostalih, ima i problem sa zemljišnim knjigama i dokazivanjem vlasništva na tržištu nekretnina. Usvajanje “paketa mera” oko podoaje državne imovine doneće pravi haos na tržištu nekretnina, posebno onih koje su fiktivno ili stvarno u državnom vlasništvu.
