PENTAGON ŽELI KOSOVO POD SVOJIM OKRILJEM

Predviđanja koja su stručnjaci izneli pre ilegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova se ostvaruju - teritorija oteta od Srbije pretvara se u veliku vojnu bazu SAD i NATO pakta.

Zato je Džordž Buš naredio da se Kosovu isporuči naoružanje, a Moskva je odmah posle toga insistirala na hitnom sastanku Saveta NATO-Rusija - koji je prošle nedelje i održan u Briselu. Slučajno ili ne, Buš je svoju odluku obelodanio dva dana nakon posete državnog sekretara Kondolize Rajs i sekretara za odbranu Roberta Gejtsa Moskvi, koji su od Moskve tražili da poboljša saradnju, proširi pregovore i generalno iskaže veću otvorenost i više dobre volje.

(karikatura: Tošo Borković)

Žurba kojom Pentagon pokušava da Kosovo stavi pod svoje okrilje dokazuje da na Zapadu ne postoji uverenje da će na Balkanu zavladati mir nakon secesije Kosova. Međutim, Zapad je aktivno koristio taj retorički argument - potrebu da se jednom već okonča jugoslovenska kriza - kako bi opravdao podršku kosovskim separatistima.

Mira ne može biti kada se jedna strana snabdeva oružjem koje bi mogla da upotrebi protiv druge. To je dolivanje ulja na vatru.

Srbi su već shvatili poruku. U Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova očajnički su branili svoje poslednje utočište - zgradu suda. Prethodno je to bilo sedište srpskog okružnog suda, ali je sada okupirano od strane međunarodnih pravnika koji će ga predati svojim albanskim kolegama.

Krv je prolivena tokom sukoba sa mirovnim snagama. U Beogradu su održani brojni mitinzi podrške srpskoj manjini na Kosovu.

Grad koji reka Ibar deli na albanski i srpski deo biće još dugo jabuka razdora. Beograd je već uputio poziv (molbu, zahtev) Ujedinjenim nacijama da se severni deo pokrajine u okolini Kosovske Mitrovice sa kompaktnim srpskim življem vrati Srbiji.

Tim ljudima je prvenstveno potrebna fizička zaštita, ali to mnogo ne zabrinjava zagovornike nezavisnosti Kosova. U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, države Zapada su žmurile nad progonom 300.000 Srba iz Hrvatske.

Zato neće mnogo brinuti ni za "tek nekih" sto hiljada Srba sa Kosova. Ljudi u Beogradu kažu da bi, kada bi 300.000 ptica iznenada napustilo neki region, ceo svet bio alarmiran ali da srpsku tragediju nije čak ni primetio.

Jedan od razloga za donošenje odluke u Vašingtonu da se odobri isporuka oružja je namera da se Kosovska Mitrovica zadrži u Kosovu, jer je to turbulentan i strateški važan srpski grad. Međutim, glavni cilj jeste da se kosovskim Albancima daju odrešene ruke za gušenje protesta u srpskim enklavama na celoj teritoriji Kosova.

To je mišljenje Jelene Guskove, rukovodioca Centra za balkansku krizu na Institutu za slovenske studije Ruske akademije nauka.

Isporuka naoružanja kosovskim Albancima treba da legalizuje njihove buduće napore na proterivanju srpske manjine iz pokrajine. Drugim rečima, Albancima je data prilika da završe ono što su započeli - isterati nealbance iz pokrajine, ali sopstvenim snagama kako na mirovne snage KFOR-a, kojima rukovodi NATO, a da ne pominjemo SAD, ne bi pala nečasna senka.

Izgleda da će Kosovo biti prva država pod potpunom zaštitom, odnosno protektoratom NATO pakta. Mirovnjaci iz KFOR-a su bili garant reda i mira u pokrajini poslednjih devet godina.

Imajući u vidu namere Albanije, Makedonije i Hrvatske da se pridruže severnoatlantskom savezu na samitu u Bukureštu, koji će biti održan od 2. do 4. aprila, Kosovo bi lako moglo da postane najsnažnija podrška NATO paktu na Balkanu.

Pentagon je već na teritoriji Kosova izgradio najveću vojnu bazu na svetu, Bondstil. Započele su pripreme i za gradnju druge baze, kaže Guskova.

General pukovnik Leonid Ivašov, predsednik Akademije za geopolitičke probleme, ubeđen je da Vašingtonu, barem pod trenutnom administracijom, nije potrebna stabilnost na Balkanu ili ostatku Evrope. "SAD ne mogu da utiču na dešavanja u stabilnoj situaciji. Ako je u Evropi mirno, SAD nemaju šta da rade. Politička strategija SAD se zasniva na kontrolisanju, korišćenjem haosa."

On je istakao da će, po njegovim saznanjima, Vašington u početku isporučiti Kosovu lako naoružanje i oklopna vozila bez teške opreme. Kasnije će kosovski Albanci biti na obuci za ratno vazduhoplovstvo i tenkovske jedinice.

Trenutno Rusija ne može mnogo da učini. Guskova i Ivašov veruju da bi pored humanitarne pomoći srpskim enklavama na Kosovu, Kremlj trebalo da predloži slanje ruskih mirovnjaka u oblast Kosovske Mitrovice.

Ruski stručnjaci već neko vreme razmatraju slanje ruskih vojnih snaga u južne delove Srbije koji se graniče s Kosovom. Međutim, prozapadni predsednik Boris Tadić se verovatno Rusiji neće obratiti s takvim zahtevom. Zato će Rusija morati da upotrebi diplomatska sredstva. Što se tiče ekonomskog "oružja" - učešća Kosova u gasnom projektu Južni tok - Rusija ili nije želela ili nije uspela da ga upotrebi.

Tamara Zamjatina je komentator međunarodnih odnosa ruske informativne agencije Novosti (www.en.rian.ru).

Izvor: RIA Novosti, 31. mart 2008.

Priredio: Milan Djukić