NEVLADINE ORGANIZACIJE KAO POLITIČKI TROJANSKI KONJI

"Jedan pogled bačen na kartu Evroazije ukazuje nam na interese Vašingtona. Cilj SAD je da Rusiju okruži serijom NATO baza, što je započeto Bondstilom na Kosovu, potom kroz Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju, što bi im pomoglo da kontrolišu puteve snabdevanja energijom izmedju Rusije i Evropske Unije", pisao je nedavno F. Vilijem Engdel, ekonomista specijalizovan za energetiku (Horizons et débats, 2005).

 

Medjutim, pretpostavljati da su SAD imale samo jedan cilj prilikom vojne agresije na Srbiju 1999. godine, bio bi rizik koji oni sebi nisu mogli da dopuste. Videvši priliku da započnu sa interkontinentalnim eksperimentima u političkom terorizmu, oni su prilikom postavljanja temelja baze Bondstil, istovremeno instrumentalizovali oružane snage OVK. "Pozicija američkog ministarstva inostranih poslova bila je da se ne dozvoli postojanje OVK kao vojne snage, nego da im se omogući da krenu ka sopstvenoj upravi, ali u različitom kontekstu, što bi značilo pomeranje ka 'narko-demokratiji' pod NATO zaštitom", piše Mišel Šosudovski, profesor univerziteta Otave.

 

Kosmetski Albanci na Haitiju

Po rečima Kevina Pine, američkog novinara, instrumentalizovana teroristička organizacija OVK bila je upotrebljena 2003. godine za obuku najbrutalnije dela haićanske policije. "OVK je već bila umešana na Balkanu u politička ubistva i ubijanje civila, u mesecima koji su prethodili NATO invaziji 1999. godine, kao i u nastavku." Veza izmedju OVK i haićanskih paramilitarnih trupa bio je američki ambasador na Haitiju, Džejms Folej, nekadašnji stručnjak NATO-a za misije na Balkanu. Po rečima Kevina Pine, prljav posao za američku vladu obavila je organizacija USAID (United States Agency for International Development). "Dovoljno je pogledati njihova dokumenta na internetu i videti da oni plaćaju OVK stručnjake za obučavanje haićanske policije", kaže Pina.

 

Umešanost USAID-a, NED-a, Soros Fondacija i različitih nevladinih organizacija u pripremama vojnih prevrata, rušenjima vlada, promenama sistema i političkim ubistvima, nije nova. Na Kosovu je, prema rečima Riste Karajkova, makedonskog stručnjaka za medjunarodni razvoj, dejstvovalo 3.800 nevladinih organizacija, ali je samo mali broj bio vrlo aktivan. U pitanju su bile američke NVO, vrlo dobro organizovane i čvrsto povezane sa američkom vladom, špijunažom i vojskom.

 

"Tri Kolor Revolucije sprovedene su do danas - Ruža Revolucija u Gruziji (2003), Narandžasta Revolucija u Ukrajini (2005) i Lala Revolucija u Kirgizstanu (2005). Svaka od njih je sledila istovetni put i bila je vodjena američkim demokratskim nevladinim organizacijama koje su radile za račun američke spoljne politike", kaže Sreram Čaulia, indijski doktor političkih nauka. Po njegovim analizama, nevladine organizacije (NVO) kao Trojanski konj, služe moćnim državama da u zemlje svoje interesne sfere unesu promene povoljne za njihove daljnje planove. Inače, poznata je činjenica da je sistem Kolor revolucija prvo bio oproban u Srbiji prilikom rušenja Miloševićevog režima. Organizacija "Otpor" pripremana je u Budimpešti na seminarima, a potom je dobila novčanu i materijalnu pomoć od više američkih vladinih i nevladinih organizacija (USAID, NED i Soros Fondacija).

 

Američka humanitarna špijunaža

"Danas u Ukrajini postoji četrdeset hiljada NVO koje dotiču 12 odsto stanovništva. Oni su bili ključni igrači u Narandžastoj revoluciji", kaže Vera Nanivska, direktor Medjunarodnog centra za političke studije u Kijevu. Ona objašnjava da su pripadnici NVO u ulogama medjunarodnih konsultanata, eksperata i tehničkih saradnika razvijali uticajne grupe, saradjivali sa medijima, pripremali nove zakone, organizovali proteste i menjali režim. Aleksej Pankin, koordinator američke pomoći u Rusiji, objasnio je svoj rad za NVO: "Tri godine sam vodio USAID program podrške ruskim medijima sa budžetom od 10,5 miliona dolara i Sorosove fondacije sa 1,8 miliona dolara. Broj supervizora, šefova, inspektora i savetnika sa kojima sam saradjivao, prevazilazi svaku maštu. Siguran sam da su obaveštajci bili brojni."

 

Inače, SAD vrlo često manipuliše NVO i upotrebljava ih kao produženu ruku u svojoj globalnoj politici. Dat novac mora da se utroši isključivo na političke ciljeve, prikrivene u različitim altruističkim terminima. Dobro je poznata uloga nevladinih organizacija u prevratima ili pokušajima prevrata na Kubi, u Venecueli, Čileu, Nikaragvi, Haitiju... Alen Veinstajn, prvi predsednik NED-a, izjavio je da ono što oni sada rade, pre 25 godina bio je posao CIA-e.

 

Prema procenama Centra za studije o globalizaciji na Jejlskom univerzitetu, u Rusiji deluje više od 600.000 NVO i nekomercijalnih organizacija. Aleksej Ostrovski, poslanik u Dumi, procenjuje da trećina tih NVO (ekologija, ljudska prava, potrošači...) dobijaju novac iz inostranstva, iz SAD, zapadnoevropskih zemalja i sa računa interkontinentalnih korporacija. Tako je došlo i do neophodnosti da se zakonski reguliše strana "pomoć" ruskim gradjanima i organizacijama. Po novom zakonu svaka strana organizacija koja dela na ruskoj nacionalnoj teritoriji, ili domaća grupa koja prima novac iz inostranstva, mora da bude upisana u državni registar. Podržavši zakon, predsednik Putin je rekao:

 

"Htele te organizacije ili ne, one postaju instrument u rukama stranih država koje pokušavaju da ostvare sopstvene ciljeve. Te prilike su neprihvatljive. Novi zakon bi trebalo da onemogući mešanje stranih zemalja u rusku unutrašnju politiku i da unese jasne uslove za finansiranje nevladinih organizacija".

 

Po najavi zakona, Kondoliza Rajs je upozorila Putina da će to biti nedemokratska mera, zaboravljajući da spomene američki zakon u vezi istovetnog problema. Naime, u Americi sve strane organizacije koje finansiraju bilo šta, moraju da traže dozvolu i da se upišu u državni registar. Ako im se ne dozvoli upis, oni ne mogu legalno da pomažu ni jednu američku organizaciju. Istovremeno, ni jedna zemlja na svetu nema zakonsko pravo da finansira bilo kakvu političku formaciju u SAD-u. Drugim rečima, Kondoliza je htela Putinu da kaže - radi šta ti ja kažem da radiš, a ne ono što ja radim.

 

"Neprofitni" kolonijalizam 21. veka

U poslednje tri decenije svetski broj NVO se povećao do nevidjenih granica. Postoji više desetina miliona organizacija i udruženja koja mogu da se nazovu NVO i njihova uloga nikada nije bila toliko velika. Ta eksplozija dovela je do velikih poremećaja jer su se namnožili avanturisti, prevaranti, ideolozi, nacionalisti, sekte, rasisti, multinacionale, mafija... Preuzimajući novu ulogu, NVO su se neminovno politizirale, što ih je odvelo ka gubitku neutralnosti i ulasku u instrumentalizaciju. Setimo se pobunjenika u Bijafri koji su 1969. godine organizovali glad populacije da bi privukli pažnju na sopstvene teorije. Sredinom 80-ih godina, etiopske vlasti su zloupotrebile humanitarnu pomoć za raseljavanje čitavih sela, neophodnih za njihovu demografsku politiku. Nedavno su Tanzanija i Kamerun osudile NVO koje su krale novac i upotrebljavale ih za bogaćenje pojedinaca, jedne etnije ili verske grupe. Nedostatak kriterijuma i jasnih granica olakšao je haos.

 

U osnovi, nevladina organizacija definiše se kroz tri karakteristike: profit im nije cilj, ostaju u sferi privatnog i imaju medjunarodne ciljeve. NVO se prvi put pojavljuju u članu 71 Povelje Ujedinjenih nacija iz 1946. godine, gde se pozivaju ekonomski i socijalni savet da po potrebi konsultuju nevladine organizacije. Odredjeno je da NVO može da bude finansirana iz javnih fondova do 30 odsto budžeta. Medjutim, niko o tome ne vodi računa. Konferencija u Durbanu je konstatovala da sve veći broj vlada stvara marionetske NVO i potom ih upotrebljava za svoje političke i ekonomske ciljeve. Humanitarne akcije koje predstavljaju kolosalne sume novca, često služe za rušenje vlada, indoktrinaciju ljudi ili pripremanje neokolonijalizma. Slično tužnoj kolonizatorskoj prošlosti velikih sila, današnje NVO pripremaju reorganizaciju ciljane zemlje i podučavaju kadrove koji će kasnije biti saradnici. "Nesebična pomoć" širim narodnim masama omogućava da se one u datom trenutku prisete "farbanja školskih taraba", "pomoći od 50 hiljada dolara bolnici" i ostalih "dobročiniteljskih" aktivnosti i da sa radošću mašu zastavicama kada neokolonizatori stignu u koloniju.

 

Pravi ciljevi politiziranih nevladinih organizacija su izmene zakona o vlasništvu, o ulazu stranog kapitala, o privatizaciji društvenih sredstava i dobara, o razaranju socijalnih programa, o prilagodjavanju medija, o osmišljavanju obrazovanja i što je najvažnije, radu na umanjivanju značaja suverenosti u budućim glasačima. Izuzetno je važna činjenica da nevladine organizacije rade u sprezi sa Ujedinjenim nacijama o čemu nam svedoče i reči Kofija Anana. Obraćajući se 2000. godine predstavnicima NVO on kaže: "Vi ćete postati nova supersila. Ja ću, sa moje strane, učiniti sve da vas svi partneri medjunarodne zajednice pažljivo slušaju."

 

Nevladine organizacije pod zaštitom Ujedinjenih nacija

"Ujedinjene nacije na različite načine pretvaraju narode u debile. Konsenzus se dobija na medjunarodnim skupovima uz pomoć 'sigurnih' nevladinih organizacija, koje rade na lobiranju. Potom, pozivajući se na konsenzus, vrši se pritisak na narode da potpišu ugovore i konvencije čije su teme i akcioni programi bili predmet konsenzusa. Tako ratifikovani, ovi ugovori postaju pravosudni instrumenti sa snagom zakona za sve one koji su potpisali", piše Mišel Šojan, stručnjak za političku filozofiju i profesor univerziteta, u svojoj knjizi "Skrivena strana Ujedinjenih nacija".

 

Zanimljivo je napomenuti da su Ujedinjene nacije, pri ostvarenju svojih manipulacija, preuzele piramidalni koncept vlasti zasnovan na teorijskim radovima malo poznatog bečkog filozofa Hansa Kelsena (1881-1973). U "Čistoj teoriji prava", on je objasnio da je pravna norma esencijalna vrednost. Norme državnog prava vrede samo ako ih je uvažilo pravo superdržave. Na taj način, OUN koncentriše vlast na vrhu piramide gde se i stvaraju najviše pravne norme. Kelsen je prve nacrte svoje teorije napisao 1911, a dovršio ju je 1934, tako da se njome pre Ujedinjenih nacija poslužio Hitler.

 

Prikriveni ciljevi OUN-a izraženi su u tekstu izveštaja koji 1994. godine po narudžbini napisao Jan Tinbergen, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. U njegovoj analizi, napisanoj tonom manifesta, problemi čovečanstva mogu jedino da budu rešeni eliminisanjem nacionalnih vlada i stvaranjem svetske vlade koju bi predstavljale Ujedinjene nacije. Ne treba zaboraviti da je OUN gigantsko sredstvo Amerike za njihov projekat svetske hegemonije, prikrivene iza etikete "globalizacije". Prirodno, Amerika to ne bi mogla da učini bez saglasnosti i pomoći Evrope. Zato je Konvencija 124 Evropskog saveta (1986) regulisala postojanje NVO na evropskom nivou, ozakonivši sve vrste manipulacija. Prisetimo se nedavnog skandala ruskog magnata Mihaila Hodorkovskog, bivšeg vlasnika naftne kompanije Jukos. Hodorkovski, inače finansijer Karnegi fondacije za medjunarodni mir, jedne od najvažnijih američkih nevladinih organizacija, trebalo je SAD-u da omogući preuzimanje dobrog dela ruske energetike i time da naruši bezbednost sopstvene zemlje.

 

"Gori od ubica samo su njihove sluge", kazao je Mirabo pre više od dva stoleća. Njegovo zapažanje vredi i danas.