„NEMAČKI RULET“ U EVROZONI

Nemačka i severne zemlje Evropske unije rastu na grbači južnih. Model razvoja “severa” EU zasniva se na masovnom izvozu u južne zemlje, ali bez reciprociteta sa južnim partnerima u Uniji. Sever EU, blago rečeno, eksploatiše južni deo EU i to se lako može videti pošto je jug evrozone ne samo u krizi već i u nekom obliku protektorata Nemačke i drugih stabilnjih država. U ograničenjima koja im zadaje sistem evra, južne zemlje trebalo bi da uravnoteže svoje bilanse plaćanja s inostranstvom preko jake depresije i deflacije (eufemistički nazvane internom devalvacijom).


Sukob demonstranata sa policijom u Solunu u utorak tokom obeležavanja treće
godišnjice ubistva tinejdžera

Ko će pisati nova pravila igre

Nemačka traži nova pravila igre u evrozoni i to da se urede: budžetska disciplina, kontrola i sankcije. To je tako u Bundestagu i formulisano. Ali, francuski predsednik ima drugačije planove:

„Više solidarnosti i više odgovornosti pred narodom, otelotvoreno u jednoj pravoj ekonomskoj vladi. To je naša vizija evrozone i novog ugovora.“

Nekadašnji nemački kancelar Helmut Šmit, u poodmaklim godinama, kaže povodom krize evra na kongresu SDPN:

„Mi Nemci nismo dovoljno svesni da kod mnogih generacija svih naših suseda postoji latentna sumnja. Zbog istorijskog tereta i geografskog položaja, Nemačka još godinama neće biti normalna zemlja. Ne sme da se zaboravi da evropsku istoriju karakteriše večna borba periferije i centra. Takođe, ne sme da se zaboravi da obnova Nemačke posle Drugog svetskog rata ne bi bila moguća bez pomoći zapadnih partnera. Nemci zato imaju istorijsku obavezu da sada pokažu solidarnost sa drugim zemljama.“

Većina Evropljana i dalje je za evro

Nemačka preko kancelarke Angele Merekr vodi jednu oštru i konzervativnu politiku u evrozoni sa jasnim ciljevima da Nemačka “profitira” iz globalne krize, posebno na jugu evrozone. Takvi stavovi Merkelove nailaze na otpor unutar evrozone ali i u Nemačkoj. Merkelova sa Francuskom i još nekoliko država želi redefinisanu i skraćenu evrozonu koja bi izdržala teret krize ali bi i profitirala na slabostima drugih unutar EU. To je suprotno Lisabonskom sporazumu.

Merkelova želi da Nemačka bude kontrolor evrozone i njen neformalni “gazda”. Od političkog dogovora i razumevanja pojma solidartnosti ali i finansijske discipline zavisi i budućnost evrozone. Oko 36 odsto glasača u Francuskoj kažu da bi voleli da napuste evrozonu i ponovo vrate franak, rezultati su istraživanja agencije Ipsos, koje je danas objavio list "Le mond", dok 60 odsto kaže da Francuska treba da zadrži zajedničku evropsku valutu. Prema poslednjem istraživanju, 21 odsto Francuza smatra da je evro loš za Evropu u odnosu na 19 odsto Nemaca, 12 odsto Grka i 13 odsto Italijana.

Budžet iz prinude

Grčki parlament odobrio je restriktivni budžet za 2012. godinu. Budžet predvidja pad budžetskog deficita Grčke na 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa devet odsto iz ove godine, dok je ranija prognoza za 2012. iznosila 6,8 odsto, a granica EU je određena na tri odsto. Ministar finansija Evangelos Venizelos kaže:

"Budžet za 2012. će rezultovati primarnim deficitom od 1,1 odsto po prvi put u mnogo godina. Ovaj parlament ima priliku da bude zapamćen u fiskalnoj istoriji zemlje kao prvi koji je smanjio javni dug”.

Plan prelazne vlade Lukasa Papademosa se bazira na proceni da Grčka i njena ekonomija 2012. godine može zabeležiti negativni rast od minus 2,8 odsto, što je više od prethodne prognoze za 2012. od minus 2,5 odsto, ali ipak mnogo bolji rezultat od očekivanog pada od minus 5,5 odsto za ovu godinu. Međunarodni monetarni fond odobrio je isplatu 2,2 milijarde evra u okviru šeste tranše prošlogodišnjeg zajma Evropske unije i MMF za spasavanje a sada se očekuje i podrška EU. Ankete pokazuju da je 77 odsto anketiranih Grka za ostanak u evrozoni, dok 88 odsto ocenjuje da su veoma pogodjeni merama štednje. Takodje, 80 odsto anketiranih smatra da će 2012. godina biti još teža.

Bugarski profit od Grčke krize

Ministar finansija Bugarske Simeon Djankov kaže:

„Mnogo novca pristiže u Bugarsku. Ulaže se novac koji ranije nismo imali, iz Grčke. Imamo koristi od toga što je grčki bankovni sistem trenutno nestabilan. Ljudi žele da svoj novac stave na sigurno mesto i traže stabilne bankovne sisteme. U stvari, naš sistem je najstabilniji u Evropi, bar trenutno. Ima najveću likvidnost u celoj Evropi.“

Mnogi Grci svoje uloge ili firme premeštaju u Bugarsku i tako se s jedne strane se vrši odliv kapitala - iz Grčke – a, na drugoj strani, priliv - u Bugarsku. Mnogi Grci u Bugarskoj vide šansu i za stabilnije poslovanje, kupovinu hrane i poljoprivredih proizvoda.

Bugarska je i dalje najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji. Prosečna plata zvanično iznosi između 200 i 300 evra. Priliv kapitala iz Grčke pomaže bugarskoj ekonomiji ali na kratke staze. Kriza u Grčkoj i na jugu EU otvara pitanje i mogućeg vraćanja na nacionalne monete, bar za neko vreme. Ako se uzmu analize i procene bivšeg ministra ekonomije Ruske Federacije, Evgenija Jasina, moguće je da se neke države na jugu evrozone vrate na svoje nacionalne valute u bliskoj budućnosti. Evgeniji Jasin, naučni rukovodilac Visoke škole ekonomije, kaže: ”Zato smatram da će se situacija razvijati na sledeći način: nekoliko slabijih privreda, na primer, Grčka, Portugal, Irska i možda Španija izaći će iz zone evra, tačnije, ponudiće im takve uslove da će morati da se vrate sopstvenim, nacionalnim valutama. Osnovno jezgro – Nemačka, Francuska, skandinavske zemlje, Holandija ostaće u zoni evra jer one imaju izbalansiranije budžete, disciplinovanije finansijske sisteme, jače banke. Onima koji će gubiti na operacijama sa zemljama koje istupaju iz zone, pomoći će, i na tome će se sve zaustaviti”, smatra profesor Jasin.