NEMAČKA „GOSPODAR“ EVROZONE

Evropska unija je u natežoj političkoj krizi od osnivanja 1957. godine a evro u rizičnoj zoni. Samit EU u Briselu zatvorio je vrata dosadašnjoj organizaciji EU i otvorio “prozore“ za novi dogovor koji neće proći tako lako u svih 27 država EU i 17 država evrozone. Globalna kriza evrozone i EU više je pokazala duboku političku krizu i krizu liderstva i zdravih političkih i ekonomskih programa i ideja. Jedan od urednika u Financial Times-u, Wolfgang Münchau podseća kako u Evropi besne dve krize - jedna je dužnička, a druga - kriza EU i kaže:

"Od te dve, ova poslednja je mnogo ozbiljnija. Evrozona će se možda raspasti a možda i neće. No, EU će se definitivno raspasti. Odluka zemalja evrozone da izađu iz zakonodavnog okvira EU i osnuju temelje fiskalne unije u temeljnom ugovoru, dovešće do raspada".

Prihvatanje fiskalne unije radi opstanka evra

Istovremeno, Angela Merkel i Herman van Rompej daju izjave o jačanju EU i evrozone ali je evrozona potpala po dominaciju Nemačke i Angele Merkel, poznate pod (novim) nadimkom “titanijumska frau". Nemačka dominacija u evrozoni i slamanje Francuske uz ubedjivanje da prihvati nemački stav o fiskalnoj uniji, doneće Merkelovoj poene ali je može koštati vlasti. Sazrevaju stavovi unutar EU da je Nemačka rešila da vlada evrozonom, odnosno Evropskom unijom, na način suprotan Lisabonskom sprazumu. Vrh EU i evrozone je prihvatio opciju nemačke dominacije i kontrole nad budžetima članica da se ne bi raspala evrozona i nestao evro.

Finansijska discipliina ili diktatura?

Vlade koje budu prihvatle novi sporazum o fiskalnoj uniji, a biće donesen u narednih nekoliko meseci putem usvajanja stavova vlada i parlamenata do refedenduma u svim članicma evrozone - moraće da pristanu na dosad nezabeleženo uplitanje institucija EU u državne budžete što je urušavanje državnog suvereniteta i neka vrsta finansijskog protektorata. Uvode se i kaznene mere, odnosno sankcije, za države čiji deficiti premaše tri odsto vrednosti BDP. Budžeti država evrozone moraće da budu dostavljani na uvid Evropskoj komisiji, koja će imati i prava revizije, pa tek onda da ti budžeti budu i usvojen u parlamentima država članica evrozone. Države će, takođe, morati unapred da izveste Uniju o tome koliko planiraju da se zadužuju. Iza ove kontrole stajaće ECB i, verovatno, MMF a sve to pod kontrolom Nemačke i, verovatno, finansijskog i banakrskog sistema SAD.

Britansko „ne“ fiskalnoj uniji

Modelu Nemačke, podržane od Francuske, o finansijskoj uniji suprostavila se Velika Britanija, važna članica EU koja je izvan evrozone. Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije, u zaoštrenom tonu kaže:

“Ne koristimo evro i drago mi je zbog toga. Nikada se nećemo priključiti evrozoni i odreći se te vrste suvereniteta koje ove zemlje moraju da se odreknu".

Od Britanije je tražena podrška za nemački predlog, koja je odbijena. Britanski premijer Kamerun, vidno povredjen ali sa tradicionalnim britanskim stilom, kaže: "Nismo isključeni, mi smo i dalje deo EU-a, jedna smo od vodećih članica jedinstvenog tržišta. Kad je reč o odbrani, mi smo glavna evropska članica u NATO-u. Kad je reč o evropskoj spoljnoj politici, mi smo među glavnim faktorima”. Ovde premijer Velike Britanije želi da kaže da je EU polovična bez uticaja ili podrške Velike Britanije. Ljutiti stav premijera Kameruna može se sagledati u rečima, "No, nismo u monetarnoj uniji i ne želimo biti; nismo u Šengenskoj zoni i zbog toga sam sretan, jer želim da nas naše granice štite od ulaska u zemlju ilegalnih imigranata, oružja i droge".

Na kraju samita nemačka kancelarka Angela Merekr je rekla:

“Mi ćemo ostvariti fiskalnu uniju. Imaćemo evro kao valutu u okviru stabilne unije. Imaćemo jača pravila za budžetski deficit članica evrozone“. Podršku Merkelovoj daje i Nikola Sarkozi koji je promenio svoj stav i koga opozicija u Francuskoj proziva jer je pristao na stvaranje „nemačke Evrope pod komandom Merkelove”. Sarkozi je izjavio da je Kameron izneo neprihvatljive zahteve. Završnica burnog samita EU donela je dogovor i odluku da članice EU odobre do 200 milijardi evra (266,24 milijarde dolara) bilateralnih zajmova za MMF sa ciljem suzbijanja dužničke krize, pri čemu će članice evrozone u toj sumi učestvovati sa 150 milijardi evra (199,68 milijardi dolara).

Grčka pod strogom kontrolom

Ako Grčka želi da bude članica evrozne moraće da usvoji u parlamentu ili na referendumu odluku o fiskalnoj uniji. Na ovaj način Grčka i njena vlada biće strogo kontrolisani od EK, ECB i, pre svega, Nemačke. To će se odraziti i na način vodjenja ekonomske ali i spoljne politike Grčke i drugih država. Novi model evrozone zahtevaće da privatne banke koje kontrolišu grčki dug, budu u obavezi da prihvate najmanje 50 odsto gubitaka zbog grčkog duga. Novac koji EU odobri MMF-u, od 200 milijardi evra, biće prvo pod kontorlom SAD, a onda se taj novac vraća u EU i evrozonu. To, praktično, znači da je gospodar evrozone nemačka koja je sama pod nekom “kontrolom” SAD. Takva politika za Grčku doneće obavezu da se vlada konsultuje za sve ključne finansijske ali i spoljnopolitičke odluke sa Nemačkom i, posredno, sa SAD. Naredni parlamentarni izbori u Grčkoj neće suštinski doneti neku novinu sem što će se Grčka opredlejivati dali će opstati u evrozoni pod kontorlom Nemačke ili će izabrati “svoj put” mimo evrozone ali kao članica EU.