Putin i Erdogan “gase požar” u Idlibu

Petar Popović

Moskva i Ankara ugovorile novi prekid vatre, vratile se zajedničkom vojnom patroliranju, založile se za povratak izbeglica, ali i pomenule suverenost Sirije. Evropa traži sebi mesto u procesu kroz kontakt s Rusijom
(Moskva, 05.03.2020 - susret predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana u Kremlju: Vladimir Putin, Recep Tayyip Erdogan)

Mir u Siriji? Prikladnije je reći, za sada samo “privremeni prekid vatre” – međutim, predsednik Turske Redžep Taip Erdogan, koji je izlaz iz vojno i politički neugodne situacije u sirijskoj provinciji Idlib odlučio da potraži u direktnim pregovorima s predsednikom Vladimirom Putinom, i u četvrtak povodom toga došao u Kremlj, ima učinak s kojim se na kraju dana može vratiti kući.

“Prekid vatre” stupa na snagu odmah, u ponoć između četvrtka i petka, objavljeno je tokom izjava datih u Moskvi.

“Mi u najkraćem roku uvodimo režim prekida vatre, a posle toga, usaglašavamo dalje korake”, izjavio je Erdogan, prenela je agencija TASS. “Turska zadržava pravo da svojim snagama odgovori na svaki eventualni napad od strane režima” (predsednika Bašara Asada), rekao je Erdogan.

Šef Turske je, takođe, saopštio “obavezu Ankare da pomogne izbeglicama iz Sirije da se vrate u domovinu”, preneo je TASS.

Moskva i Ankara sporazumele su se i o uspostavljanju “koridora bezbednosti”, širokog šest kilometara na sever i šest kilometara na jug, u odnosu na trasu auto-puta M4, izjavio je ministar Rusije Lavrov, prenela je Rasijskaja gazeta.

“Konkretni parametri funkcionisanja koridora bezbednosti usaglasiće se linijom ministarstava odbrane RF i Turske, u roku od sedam dana”, izjavio je šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov. On je izjavio da će 15. marta 2020, započeti “zajedničko rusko-tursko vojno patroliranje trasom M4, od naseljenog mesta Trumba (dva kilometra zapadno od Serakanova) do naseljenog mesta Ajn el-Habr”, prenela je RG.

Rusija i Turska “potvrdile su privrženost suverenitetu Sirije i izrazile su nameru da se bore s terorizmom”, preneo je moskovski Komersant. Dve strane potpisale su “memorandum” o Siriji, naveo je taj list.

putin-erdogan-2-

Moskva, 05.03.2020 - susret predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana u Kremlju

Nisu uvek saglasni, ali uspevaju...

Predsednik Vladimir Putin, izjavio je da Rusija i Turska nisu uvek saglasne u ocenama zbivanja u Siriji, “ali u kritičnim trenucima uspeva nam da pronađemo dodirne tačke”, prenela je RG. Putin je izjavio da “tesni lični kontakt lidera dve zemlje” pomaže da se iznađu “zajednički prilazi” dve strane u rešavanju međunarodnih problema.

Putin je uveren da će “sporazumi s predsednikom Turske, u Moskvi, postati dobra osnova za regulisanje situacije u Idlibu”, citiran je šef Kremlja.

Susret dvojice, oči u oči samo uz prevodioce, ali i u sastavu delegacija, produžio se na oko šest sati.

Gledano sa strane, Erdogan je pošao kući s dobitkom – argumentom da je preduzeo sve da više ne bude pogibije turskih vojnika na tuđem tlu. U Ankari, šef Turske nema apsolutnu političku podršku za taj rat.

U nesporazumu sa Evropom, lišen oslonca na SAD promenjenom politikom Vašingtona, Erdogan je “pritisnuo taster” i otvorio put imigrantima čiji je smer EU.

Tandem Pariz-Berlin, predsednika Emanuela Makrona i kancelara Angele Merkel, prepušten je sada potrazi za političkim prostorom neke “evropske akcije” u Siriji – međutim, u saradnji s Rusijom, kao zemljom koja je u stalnom dijalogu s Turskom.

Moskva je težak pregovarač, ali Ankara nema argumenata za zaključak, da je neki Erdoganov sporazum s Putinom ikada izneveren. Kao ni Damask, ili Teheran, jednako važni učesnici u održavanju komplikovanog balansa. 

putin-erdogan-3-

Moskva, 05.03.2020 - susret ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana povoodm situacije u Siriji

Susret naložen “situacijom” u Idlibu

Lider Turske primljen je u Kermlju, gde su razgovori i vođeni. Susret prvih ljudi Turske i Rusije intoniran je već uvodnim rečima dvojice kao vrlo važan, sazvan u okolnostima podjednake zabrinutosti zbog povoda, ali ipak konstruktivan, usledio uz nadu u mogućnost rešenja.

“Lebdelo je u vazduhu” da je diplomatija dve strane dobro spremila teren da ovaj događaj uspe.

Celi politički Zapad je u četvrtak gledao u pravcu Moskve, koliko god da se to režiralo drugačije, ignorancijom u medijima.

Putin je zahvalio što se Erdogan “saglasio” da dođe u Moskvu.

Opet, Erdogan, podvukao je razumevanje za Putinove obaveze u vezi s radom na ustavnim promenama, te je prihvatio poziv da dođe u Rusiju. Inače, “kao što je poznato”, susret je trebalo da bude u Turskoj.

Obojica šefova država su naglasila hitnost političkog dejstva. Situacija “u zoni Idliba, u Siriji, u toj meri se zaoštrila, da bezuslovno zahteva naš lični razgovor”, izjavio je Putin već odmah posle rukovanja.

putin-erdogan-4

Moskva, 05.03.2020 - konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana povoodm situacije u Siriji

Rusko saučešće Turskoj

Putin je izjavio “svoje iskreno saučešće” povodom pogibije turskih vojnika u Siriji.

“Stradanje ljudi, to je uvek najveća tragedija”, rekao je. “Na žalost, kao što sam Vam već kazao u razgovoru telefonom, niko, pa tako ni sirijski vojnici, nije znao na kom mestu se oni nalaze.”

Ako bi se tumačilo, to je već pri početku razgovora iza zastora u odnosu na javnost, bilo Putinovo podsećanje da su turski vojnici u kritičnom času bili rame uz rame s teroristima koji su na sirijskom nišanu.

Saglasno sporazumu u Sočiju, turska je trebalo da razoruža i isprati teroriste iz zone koju kontroliše – nikako da im pomaže.

Ponovljeni sporazum, u četvrtak, vraća Ankaru na tačku njenih neispunjenih obaveza. Takođe, vraćen je u opticaj paragraf o priznatom “suverenitetu Sirije”.

Pominjući stradanje turskih vojnika, Putin je rekao da su “na žalost, stradali i sirijski vojnici”, u istoj epizodi.

Sirijska armija ima ozbiljne gubitke, rekao je predsednik Rusije, “te je neophodno” pretresti celu situaciju – pod a) da se ne bi ponovila i b) da to ne bi narušavalo rusko-turske odnose, za koje Putin “zna” da su ništa manje važni i Erdoganu, izjavio je Putin već po rukovanju s gostom Kremlja.

idlib-sever-turci-konvoj

Sirija, 3. marta 2020. godine - Konvoj turskih vojnih vozila snimljen je u blizini grada Hazano, u severnom delu provincije Idlib, koji drže pobunjenici

Vrhunski odnosi Moskve i Ankare

Erdogan se složio sa ocenom da je “situacija u Idlibu vrlo zategnuta”.

On je svestan, rekao je – da dok to u Moskvi govori “u tom pravcu gleda celi svet”. I još na početku je saopštio očekivanje “da će naši današnji koraci, koji se preduzmu, i naše odluke, olakšati situaciju”.

Erdogan je podsetio da su međudržavni odnosi Turske i Rusije “dosegli vrhunac”. To se tiče i industrije odbrane, i trgovine, i drugog, i odnosi se i dalje razvijaju.

Gost je izrazio nadu da će se to produžiti i na dalje – sledi iz izjava dvojice lidera, objavljenih na sajtu Kermlja (kremlin.ru).

Turska i Sirija na poprištu

Pet bataljona, od ukupno 4.700 vojnika turskih ekspedicionih snaga, bilo je početkom ove nedelje na zadacima u Idlibu – uz 129 topova i minobacača, 15 raketnih bacača i nenavedeni broj tzv borbenih dronova i letelica za izviđanje, naveo je Mihajil Hodarenjok, bivši pukovnik u operativnom direktoratu ruskog Generalštaba, sada komentator vojni za rusku RT. Merodavni svedok o stanju stvari na sirijsko-turskom frontu.

Tokom ofanzive Damaska, udari borbenim dronovima, naneli su najviše štete oklopnim vozilima Asadove armije, naveo je Hodarenjok.

Dronovi su uzrokovali najveća oštećenja na oklopnim vozilima armije tokom ofanzive. Najveću glavobolju sirijskim tenkovskim jedinicama, pričinjava baš mogućnost turskog udara dronovima.

Smatraju se mnogo opasnijim nego nego protiv-tenkovski raketni sistemi i artiljerija, piše ruski stručnjak.

Džihadisti beže, Turci ih održavaju

Hodarenjok piše, Asadova armija je “pretrpela značajne gubitke” tokom poslednjeg sukoba, sa “stotinama vojnika poginulih ili ranjenih”. Pogođeni su i Asadovi saveznici, uključujući pripadnike Islamske revolucionarne garde Irana (43 poginula na jednoj osmatračkoj stanici) i jedinica Hezbolaha, “i ako se čak nisu ni angažovale u bilo kakvim borbama na frontu”.

Gubitke su imale i snage “džihadista”, piše vojni stručnjak RT.

“Njihov kontingent, srozan je tokom poslednja tri meseca za više nego polovinu, na dvanaest do trinaest hiljada boraca”, piše.

Ne sve zbog pogibije i ranjavanja. “Najveći broj militanata jednostavno beži. Prekretna tačka je, što nema pojačanja obnovom, i broj opada. Teroristi su takođe izgubili neke od svojih najiskusnijih boraca i najbolje uvežbanih jedinica”, naveo je komentator vojni.

Nesigurna ravnoteža

Duž linije vatrenog kontakta nastupila je “nesigurna ravnoteža”, procenjuje Mihajil Hodarenjok.

Ako Asadove trupe probaju dalje napred, zasuće ih vatrom turska artiljerija i raketni bacači – kao podrška kontra-ofanzivi džihadista.

Turska je već počela da formacije džihadista snabdeva “prilično savremenim oružjem i opremom”, uključujući borna kola proizvedena u SAD, protiv-tenkovske raketne sisteme i protiv-avionske “menpeds”, konstruisane da ih nosi i njima rukuje jedan borac.

Sirija je trpela od opasnosti iz vazduha.

Najveći deo sirijskih sredstava PVO angažovan je u zaštiti neba nad Damaskom. Situacija je poboljšana kada su u amfiteatar bliže Idlibu dopremljeni sirijski sistemi “pancir-S” i “buk-M2E”.

“Buk-M2E” pokazao se visoko efektivnim, dopunivši kartu učinka tog oružja “najvećim brojem oborenih turskih UAV” (letelica bez posade).

U slučaju produžetka ofanzive, armija Sirije moralo bi da pauzira dve do tri nedelje, i popuni i opskrbi jedinice ljudstvom i borbenim sredstvima. Potrebno je pre svega da dopuni zalihe municije, procenio je ruski vojni stručnjak.

Ovakvo stanje stvari, bez mamaca bilo za Damask bilo za Ankaru da se sukob vojnički produži, pružilo je izgleda taj dragoceni predah za ponovljeni pokušaj diplomatijom. Možda će ponovljeni sporazum oživeti onaj već postojeći, iz 2018. u Sočiju.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...