Erdogan i Putin o Idlibu, u Moskvi?

Petar Popović

Fregate ruske Crnomorske flote naoružane krstarećim raketama, “Admiral Makarov” i “Admiral Grigorovič”, prošle kroz Bosfor u Sredozemno more, kao pojačanje ruskoj grupi brodova u Mediteranu
(foto, Dopremanje ranjenih turskih vojnika u četvrtak uveče u bolnicu)

Na kraju, državni šef Turske, Redžep Taip Erdogan, okrenuo je ipak telefonski broj Kremlja. I, lako se razumevši s Vladimirom Putinom, jer njih dvojica podrobno i jednako dobro znaju o čemu je zapravo reč, u tragičnom slučaju pogibije pripadnika turske armije u Siriji – saglasio se da iduće nedelje dođe u Moskvu. To obećava da će Rusija i Turska same produžiti da tragaju za izlazom iz lavirinta zvanog Idlib.

Ne treba smetnuti s uma da je Iran treći u trouglu oko Sirije.

Forma uključenosti Teherana u već najavljeno zbivanje nije bitna, ali prisustvo učesnika procesa podrazumeva se.  

erdogan-idlib-

Turski predsednik reagovao je pretnjama u prvi mah posle stradanja turskih vojnika u Idlibu

Bez uloge za Berlin i Pariz

Priličan peh za Berlin i Pariz je ta vest u petak, o odlasku Erdogana Putinu, povodom razmrsivanja sirijskih konaca.

Trebalo je da se tandem Merkel-Makron iduće nedelje uplete, i uz pokušaj separatne nagodbe sa Erdoganom, povodom zatvaranja puta u Evropu izbeglicama iz Idliba, prebace odgovornost “za Idlib” na Rusiju i Siriju.

Taj izlet je sada osuđen na propast.  

marija-zaharova-idlib-

Marija Zaharova

Marija Zaharova, govornik resora spoljnih poslova Rusije, izrazila je “sumnju u svrsishodnost priključivanja Francuske i Nemačke pregovorima Rusije i Turske o Idlibu”, prenele su RIA novosti.

U toku su direktne rusko-turske konsultacije.

“Priključivanje drugih zemalja, tim pre zemalja za koje, pošteno govoreći, ne mogu da kažem da su imale neku odlučujuću ulogu u okolnostima na terenu, motiviše pitanje: radi čega, zašto je takvo priključivanje neophodno?

“Vot i vsjo”, komentarisala je Zaharova. U čemu je smisao? Šta je “profit” iz posla? “Dodatna vrednost”?

nato-stolten-idlib

Brussels, 28.02.2020 - generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u sedištu NATO u Briselu povodom pogibije 29 turksih vojnika na severoistoku Sirije

Bez predaha “banditima”

Logika je prosta. Štićenici Evrope i SAD tokom deset godina izgubili su rat.

Sada se želi, po mogućstvu, “ugurati ih” u političko rešenje krize, preokrenute vojnom intervencijom Rusa povoljno za Damask. Zapad, samo iz tih razloga zahteva “momentalni prekid vojnih dejstava” Sirije i Rusije.

Akcenat je sve vreme na Siriji i Rusiji. Turska se ubraja u zaštitnike “demokrata”. Osim kada se ospe paljba po Erdoganu iz unutar-turskih političkih razloga.

Sergej Lavrov, ministar - šef diplomatije, dao je nekoliko izjava koje mogu pomoći da se razume zašto je Zapad izlišan u završnici raspleta izvedenog uz pomoć Moskve Damasku.

“Primirje s banditima”, o čemu se govori pri pretresanju stanja stvari u Idlibu kao o mogućnosti, bilo bi “podstrek” njihovim daljim istovetnim dejstvima, izjavio je šef diplomatije Rusije.

Lavrov nije “adresirao”, međutim, šta bi drugo imao na umu sijamski politički tandem Evrope – listom protiv Rusije i Damaska.

Zalaganje za obustavu sirijske ofanzive nije izraz zabrinutosti za ljudska prava, izjavio je Lavrov. To je “predlog da se kapitulira pred teroristima”, rekao je ministar u Ženevi.

Lavrov je istupio na sednici Saveta OUN za ljudska prava.

lavrov-idlib-

Sergej Lavrov pre tri dana u Ženevi

Pravo Damaska da odgovori

Ruski resor inostranih dela, već pre toga je afirmisao stav o “pravu Damaska da odgovori, kada je napadnut od terorista”, prenela je ruska RT.

Lavrov je nazvao tragičnom pogibiju turskih vojnika u Idlibu. Moskva je izrazila saučešće povodom gibelji turskih ljudi. Međutim, deo krivice za događaj snosi Ankara, zastupa Rusija.

Turska nije obavestila rusku stranu da su uz teroriste u Idlibu i vojnici turske armije.

Plan, o kojem su se Rusija i Turska složile, nalagao je “razdvajanje snaga normalne opozicije od terorista”.

Zatim, nalagao je “demilitarizaciju unutrašnjeg pojasa zone (Idliba), da se spreče napadi iz nje na sirijske snage i rusku bazu (Hmeim)” dronovima. I, najzad, plan je predviđao “da se obezbedi slobodan drumski saobraćaj kroz zonu” Idliba.

Bilo je više od godinu dana vremena, da se to o čemu postoji sporazum ostvari. Međutim, nije učinjeno.

I uz napade, koji se iz Idliba preduzimaju i dalje, “Armija Sirije nesumnjivo ima potpuno pravo da uzvrati i potisne teroriste”, izjavio je ministar Rusije.     

idlib-turska-kolona

Turske vojne snage u sirijskoj provinciji Idlib ove sedmice. Napad se u četvrtak dogodio južno od grada Idliba

Ljutiti Erdogan

Taj trenutak, pokušaja Pariza i Berlina da uskoče u rusko-turski šah, bio je smutan. Izgledalo je da je Ankara pripravna za druge kombinacije.

Erdogan je pretio. Još u četvrtak je govorio da će Turska vruć čelik prosuti i po Rusima, kod prve sledeće turske žrtve.

Međutim, u petak, razjasnilo se da pogibija 23 turska vojnika kod mesta Bohun, nije na političkoj duši Moskve, već Ankare.

Turci su poginuli pod vatrom sirijske armije. Ipak, samo Putin i Erdogan mogu razjasniti međusobno – kako se to dogodilo da Turci, vojnici regularne armije, poginu boreći se rame uz rame s džihadistima?

Turska obaveza po sporazumu Soči nije bila da teroristima al-Nusre priskače, nego da ih razoruža i deportuje – upravo zbog toga da ne bi stradali civili koji stradaju pri vojnom naporu Damaska da zauzme još i Idlib.

Taj fakat, da su Turci ratovali protiv Sirije uz džihadiste, i da poginuli 27. febaruara u Idlibu, nisu stradali pri udaru ruske avijacije, nego su “dopali pod vatru sirijskih vladinih snaga”, potvrdilo je rusko Ministarstvo vojno.

izbeeglice-sirija-lezbos-

Skala Sikaminias, 28.02.2020 - migranti stižu na grčko ostrvo Lezbos, nakon prelaska Egejskog mora iz Turske, na putu za Evropu, pošto je Turska rekla da "više nije u stanju da drži izbeglice"

Turci nisu prijavili

Kritičnog dana, borci terorističke Hajat tahrir aš-Šam (što je jedno od imena Džebhat an-Nusre) “pokušali su sveobuhvatnu ofanzivnu operaciju na pozicije vladinih snaga Sirije u Idlibskoj zoni eskalacije”, saopštila je ruska vojska.

Ruska strana bila je u kontaktu s vojskom Turske. Nastojalo se da se isključi opasnost da turski vojnici dođu pod vatru Sirijaca.

Rusi, iz Centra za primirje, “sve vreme su pitali i proveravali kod svojih turskih kolega koordinate lokacija svih jedinica turskih oružanih snaga, u blizini rejona borbenih dejstava terorista”.

Turski vojnici jesu, ipak, dopali pod vatru Sirijaca, ali kod naseljenog mesta Behun – gde su tog časa bili “u borbenom poretku terorističkih jedinica”.

Saglasno turskim informacijama ruskoj strani, “u rejonu naseljenog mesta Behun nije bilo i nije smelo biti nikakvih jedinica turskih oružanih snaga”, saopštilo je rusko Ministarstvo.

idlib-dim-cetvrtak

Dim iznad Idliba u četvrtak 27.februara tokom odlučujuće borbe sirijske armije da zauzme poslednje uporište terorista

Još poslednje nezauzeto od Sirije

Idlib je poslednja “zona deeskalacije” koja nije pod kontrolom Damaska – od četiri, usaglašene 2017, u pregovorima Rusije, Turske i Irana.

I poslednja, u kojoj još vojno operišu nezakonite formacije svakojakih boja.

Septembra 2018. i oktobra 2019. predsednici Rusije i Turske potpisali su dodatnu saglasnost o Idlibu, s poentom na obustavi sveobuhvatnih vojnih operacija.

Već telefonom, u petak – Putin i Erdogan, saglasili su se da su “za stabilizaciju okolnosti potrebne dodatne mere”. Šta će to biti, doznaće se posle susreta lidera dve sile iduće nedelje. Akcenat je na “efektivnijoj saradnji” resora vojnih.

U međuvremenu, Moskva ništa ne prepušta slučaju.

Dve fregate Crnomorske flote naoružane krstarećim raketama “kalibr”, “Admiral Makarov” i “Admiral Grigorovič”, ispolovile su kroz Bosfor u Sredozemno more.

Ratne lađe priključiće se postojanoj grupi ruske flote u Sredozemnom moru, gde je i “Admiral Esen”, treća fregata Crnomorske flote u Mediteranu. Pomorska grupa raspolaže sa oko petnaest plovila različite namene, a neke od fregata već su bile angažovane u operacijama protiv terorista, navela je ruska štampa.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...