Mišustin u Kazahstanu

Predsednik vlade Rusije Mihajil Mišustin, tek kročio u Beli dom, posetio je poslednjeg dana januara Alma Atu, u Kazahstanu, istupivši na forumu Evroazijske ekonomske unije o digitalizaciji – što je, ne uzimajući u obzir praktičan povod, prva inostrana diplomatska misija premijera novog i u Moskvi.

Kazahstan je najprostranija, mineralima izuzetno bogata zemlja centralne Azije, i usto i prvi sused. Još i s priličnom ruskom etničkom manjinom.

Takav Kazahstan, nezaobilazan je takođe Kini. I, kako vreme odmiče, sve više i Sjedinjenim Američkim Državama – i zbog Kine i zbog Rusije. Centralna Azija je teren gde Amerika nastoji da i Moskvi i Pekingu preseče puteve uticaja.

Na krajnje kurioznoj političkoj turneji po zemljama uz granicu Rusije (Ukrajina, Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan...) Kazahstan je upravo posetio Majk Pompeo, državni sekretar za spoljne poslove SAD.

Obe strane su pohvalile pojedinost o 45 milijardi dolara američkih “kazaških” investicija u zoni energije.  

Uzorno susedstvo

Ipak, Moskva nikada nije bila ni u kakvim sporovima sa Astanom, čak i kada je bilo obrta i političkih turbulencija kakvi su pratili raspad Sovjetskog Saveza. Naročito na ruskom “evropskom pravcu”, vojno-strateški interesantnom za Zapad.

Osim Kremlja, kreator takve harmoničnosti u dobrosusedstvu, je i Nursultan Nazarbajev, u ništa manjoj meri.

Nazarbajev je iz poslednje generacije, poslednjih sovjetski određivanih rukovodilaca u pojedinim sovjetskim republikama, dugo preostao na vlasti i posle Sovjetskog Saveza.

Od pre godinu dana, prekaljeni politički lider je formalno na poziciji “korak u stranu”. Nije više predsednik Kazahstana. Mada, jeste “starešina” – “lider nacije”. Raspolaže uticajem i ovlašćenjima, pa se “njegova sluša” . 

Mišustinova “misija Kazahstan”, saglasno navedenom, podrazumeva više nego debatu o digitalizaciji EEU. U prvom planu je bila potvrda produženih dobrih odnosa, prema vestima agencija.

“Simbolično je, što prvu posetu u svojstvu predsednika vlade činim Kazahstanu”, pozdravio je ruski gost premijera domaćina susreta, Askara Mamina.

Poziv za 9. maj

Diplomatski vrhunac Mišustinove posete Kazahstanu izražen je susretom premijera Rusije s predsednikom Kasim-Jomartom Tokajevim, u Nur Sultanu (ranije Astani).

Predsednik Tokajev pozdravio je posredno i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Mišustin, opet, zahvalio je i koristeći priliku, predesdniku Kazahstana uručio poziv da prisustvuje obeležavanju Dana pobede nad fašizmom  9. maja u Moskvi.

Sagovornici su potencirali važnost aktivnosti Rusije i Kazahstana u radu organizacija koje objedinjuju republike bivšeg Sovjetskog Saveza, u ekonomskoj i vojnoj sferi, od Evroazijske ekonomske unije do Organizacije o kolektivnoj odbrani i bezbednosti.

Mišustin je potsetio na “dugotrajne odnose prijateljstva i partnerstva” Rusije i Kazahstana, preneo je ruski TASS.

Kao primer u prilog tezi, izdvojio je navod o narasloj “trgovini, ekonomsku i investicionu saradnju dve zemlje”, rekavši da se, međutim, “dinamično razvijaju i inter-regionalne veze”. Doprinos takvim vezama je i sastanak povodom kojeg boravi u Alma Ati – o primeni digitalizacije.

Moskva i Jerevan

Sastanak dvojice premijera, bio je jedan od onih “na margini” formalno glavnog događaja.

Uz predsednike vlade Rusije i Kazahstana, sa ruske strane, tu su bila još dvojica zamenika predsednika vlade, Dmitrij Černišenko i Aleksij Overčuk, a takođe i Aleksandar Novak  i Mihajil Babič, ministar Rusije za energetiku i zamenik ministra za ekonomski razvoj. Ne računajući Aleksandra Novaka, nove ličnosti u vladi Rusije.

“Na margini”, Mišustin je imao prve razgovore i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinianom, a glavni zaključak dvojice ticao se “rapidno obnovljene” rusko-jermenske trgovine, prenele su agencije.

“Odnosi izmađu naših zemalja i vlada uvek su bili i ostaće dobri i topli”, otvorio je razgovor Pašinian, prenele su agencije. “Ali, uvek može i više i bolje”, dopunio je.

Mišustin je odgovorio uveravanjem da nova rekonstruisana valada Rusije “namerava da produži konstruktivne odnose i radne kontakte sa našim jermenskim kolegama”.

Ilustrovao je izjavu navođenjem cifara o rastu trgovine dve zemlje.

“To je dobro. Potrebno je da utvrdimo pozitivan trend i potražimo nova polja saradnje”, citiran je predsednik vlade Rusije.

Karakteristično za geopolitički trenutak, na ništa manju prijemčivost i usrdnost sagovornika, suseda Rusije, nije naišao ni Majk Pompeo – nudeći svakome pojedininačno američke investicije i energiju.

U Pompeove naročito uspele posete ubraja se poseta Belorusiji, i krajnje dobro međusobno razumevanje Amerikanca sa Aleksandrom Lukašenkom, liderom do skoro proskribovanim na listi američkih političkih simpatija. Vašington je uočio određenu zategnutost između Minska i Moskve i brzo je promenio pređašnju retoriku.

Pompeo je već najavio američko političko otvaranje prema Minsku – nudeći Belorusiji “sve”, uglavnom bez ograničenja naftu i gas. Ipak, za novac.