Savet Evrope zvoni na uzbunu zbog nasilja nad novinarima: Propaganda umesto informacija?

Šta se dešava sa evropskom demokratijom? U zemljama koje su potpisale evropsku konvenciju o ljudskim pravima novinari su svakodnevno žrtve fizičkih napada, pretnji pa i ubistava.

Ovo se ne dešava samo u istočnoevropskim državama, u kojima je još prisutno nasleđe totalitarističke političke kulture, već i u „starim“ zapadnim demokratijama. Uz nasilje, pretnje i ubistva ide i svojevrsni fenomen slabljenja i finansijskog iscrpljivanja javnih medijskih servisa sa očiglednim ciljem njihovog ukidanja.

U Velikoj Britaniji premijer Džonson najavio je ukidanje finansiranja javnog servisa BBC - slavnog po profesionalizmu i kvalitetu. U Francuskoj, direktorka javnog radijskog servisa objavila je da mora da otpusti „za početak “ oko 300 novinara i tehničkog osoblja i primi 70-tak novih zaposlenih kako bi se navodno sproveo proces digitalizacije. Na stotine novinara dobiće otkaz iako su upravo stanice javnog servisa ubedljivo najslušanije.

Lord Džordž Foks, autor izveštaja „Pretnje slobodi medija i bezbednosti novinara u Evropi“

Metodično likvidiranje novinara u zemljama Evrope

Platforma Saveta Evrope za zaštitu i povećanje bezbednosti novinara objavila je porazne podatke: u periodu od 2015. do 2019. godine, 26 novinara je ubijeno – od čega u 22 slučaja nije kažnjen ubica. Trenutno se u zatvoru nalazi 109 novinara.

Savet Evrope, je najstarija panevropska organizacija koja nadzire poštovaje ljudskih prava i načela pravne države u 47 država članica od Atlantika do Urala. Sve članice Saveta Evrope potpisnice su konvencije o ljudskim pravima. Uprkos tome u 39 država članica zabeležno je 638 teških kršenja prava na slobodu štampe. Savet Evrope zato sada zvoni na uzbunu.

„Pretnje slobodi medija i bezbednosti novinara postale su tako brojne, učestale i strašne da su dovele u pitanje ne samo prava građana da budu korektno informisani, već su dovele u pitanje i stabilnost naših demokratskih društava“, kaže se u rezoluciji izglasanoj u utorak uveče u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) u kojoj se svaka tri meseca u Strazburu okupljaju poslanici iz parlamenata 47 država članica.

Rezolucija je formulisana na osnovu izveštaja „Pretnje slobodi medija i bezbednosti novinara u Evropi“, člana britanske poslaničke delegacije lorda Džordža Foksa (Lord George Foulkes), člana Grupe socijalista u PSSE.

Poslanici su su u rezoluciji pozvali sve države članice da „stvore okolnosti koje više pogoduju medijima i da preispitaju svoje zakonodavstvo u tom smislu“. U rezoluciji se osuđuju političari i predstavnci vlasti koji verbalno napadaju novinare i pozivaju se svi politički lideri „da se bore protiv ove pojave“.

U većini zemalja Saveta Evrope u većoj ili manjoj meri zapaženi su problemi sa slobodom medija i bezbednošću novinara – kaže se u izveštaju lorda Foksa. Stanje je opisano „kao veoma zabrinjavajuće “ u Azerbejdžanu, Rusiji i Turskoj ali i članicama EU – Mađarskoj i Malti.
Od 2015. pa do danas svake godine udvostručavao se broj prijava o napadu na novinare i ugrožavanju njihove bezbednosti.

Dajući pregled načina uništavanja novinarske profesije i slobode medija, lord Foks je u svom izveštaju opisao pravu političko-ekonomsku mašineriju koja metodično likvidira novinare - svedoke uništavanja demokratije.

Ubice novinara najčešće nekaženjene

Ubice novinara uglavnom ostaju nekažnjene. Od 2017. godine pa do danas u 47 zemalja članica Saveta Evrope ubijeno je desetoro novinara. U ovaj bilans nisu uračunati oni novinari za koje su istrage u njihovim zemljama pokazale da su ubijeni iz razloga nevezanih za njihovu profesiju.

Takav je slučaj Viktorije Marinove iz Bugarske. Na listi nije ni saudijski novinar Džamal Kašogi koji je ubijen u saudijskoj ambasadi u Turskoj, ni italijanski novinar Antonio Megalici koji je život izgubio u Strazburu u vreme terorističkog napada 11. decembra 2018. godine.

U poglavlju “direktni napadi: ubistva novinara i pitanje nekažnjavanja ubica” izvestilac navodi primer Malte gde je 16. oktobra 2017. godine ubijena Dafne Karuana Galicia – novinarka koja je pisala o korupciji i vezama ljudi na vlasti sa organizovanim kriminalom.

Dafne Karuana Galicia radila je apsolutno sama – imala je svoj blog na kome je otvoreno pisala o svemu onome što drugi nisu smeli.

Dafne Karuana Galicija raznesena je u podmetnutoj eksploziji u svom automobilu pred očima jednog od trojice sinova. Od dana njene smrti, trojica njenih sinova obilaze evropske i sve druge institucije, među kojima je i Savet Evrope koji im je dao najveću podršku. Imenovan je i izvestilac za slučaj Dafne Karuana Galicije koji je potvrdio navode novinarkine porodice da se volšebno smenjuju istražne sudije čim počnu zaista da rade svoj posao i da se svedocima preti.

Posle svega, izvestilac Saveta Evrope dobio je pretnje. Porodica Dafne Karuana Galicije objavila je fotografije na kojima se vidi da se savetnik premijera druži sa nalogodavcima ubistva novinarke. Stanovnici Malte izlaze na ulice i danima protestuju, da bi premijer konačno podneo ostavku a jedan “biznismen” uhapšen i optužen za saučesništvo u ubistvu. Ubice su još na slobodi.

Malta je članica Evropske unije, ali se EU do sada ponašala kao da je od nje dovoljno to što su jednoj sali za konferencije za štampu u Evropskom parlamentu dali ime „Dafne Karuana Galicia“.

U Rusiji ubistva novinara i dalje su česta. Novinar i suosnivač  novina „Novi Petersburg “ Nikolaj Andrušenko preminuo je u martu 2017. godine od posledica premlaćivanja. U aprilu iste godine istraživački novinar sajta “Novij den” iz Jekaterinburga, Maksim Borodin umro je u bolnici od posledica pada sa petog sprata. Iako su to tražili članovi njegove porodice i nevladinih oprganizacija, ruske vlasti nisu pokrenule istragu, smatrajući da nema dovoljno elemenata za tako nešto.

U Slovačkoj su u februaru 2018. godine ubijeni Jan Kuciak i njegova supruga Martina Kusnirova. Kuciak je istraživao veze između slovačkih političara i italijanske mafije, kao i o prevarama vezanim za subvencije iz evropskih fondova. Ubistvo je izazvalo veliko uzbuđenje u javnosti, građani su masovno izašli na ulice i protestovali. U martu prošle godine uhapšen je slovački milijarder Marian Kocner, o čijim aktivnostima je između ostalog Kuciak istraživao. Kocner je optužen da je “naručio” ubistvo Kuciaka.

Nasilje nad novinarima – nedržavno i državno

Izveštaj pokazuje da su broja ubistava i verbalne i fizičke pretnje novinarima u periodu od 2017. do 2019. godine kombinovani sa drugim, “suptilnijim “ načinima destrukcije. To su zakoni koji, pod izgovorom borbe protiv terorizma i kriminala, omogućavaju progon novinara zbog nepodobnog političkog mišljenja i objavljivanja „nepodobnih “ informacija.

Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope razlikuje dve vrste nasilja nad novinarima – nedržavno i državno.  

Pretnje novinarima sve češće dolaze preko društvenih mreža. Za vreme demonstracija novinari su meta fizičkih napada onih koji protestuju. Ovaj fenomen je, navodi lord Foks u svom izveštaju, naročito uočljiv u Francuskoj i u Nemačkoj. Gotovo da nema zemlje, članice Saveta Evrope u kojoj ova vrsta nasilja nad novinarima nije zabeležena i to u zabrinjavajućim razmerama.

Podaci iz Srbije

U paragrafu o Srbiji citiraju se podaci NUNS-a (Nezavisno udruženje  novinara Srbije) o 21 slučaju verbalnog nasilja i 7 slučajeva fizičkog nasilja nad novinarima. Navodi se da su Lidiju Vlatner novinarku dnevnika „Danas“ napali u maju 2017. simpatizeri napredne stranke, pokušavajući da joj otmu telefon kojim je snimala događaj. U aprilu 2018. godine Danilo Masojević i Vladeta Urošević sa Prve TV napadnuti su u Leskovcu. U decembru 2018. godine kuća Milana Jovanovića, novinara portala Žig info zapaljena je „molotovljevim koktelom“. U martu 2019. učesnici demonstracija protiv vlade nasilno su ušli u zgradu RTS-a u Beogradu.

Što se tiče Kosova, tamo su samo u 2018. godini zabeležena 23 verbalna i fizička napada.

Sve veći pritisak na javne medijske servise

Posebno poglavlje u izveštaju lorda Foksa čine „pritisci na javne medijske servise“.

U svom izveštaju navodi da je pritisak na javne medijske servise poslednjih godina sve veći, čak i u zemljama koje su smatrane za “sigurna mesta” u tom pogledu.

“U načelu, kao načini pritiska se primenjuju: ukidanje finansijskih izvora, ograničavanje mandata javnog servisa i usvajanje novih zakona i novih pravila kojima se ograničava nezavisna uređivačka politika”, piše u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Lord Foks govori „o sporom, ali progresivnom i konstantnom gušenju” javnih servisa u zemljama članicama Saveta Evrope.

Navode se primeri “starih” demokratija, kao Danska koja je 2018. godine ograničila investiranja u javni servis uglavnom na sportske programme, ukinuvši pri tom brojne televizijske i radijske kanale.

Slično je u Švajcarskoj, u Ukrajini, Bosni i Hercegovini, Litvaniji, Luksemburgu, Rumuniji, Kipru i Poljskoj.

Siromašenje novinara

Kao jedan od faktora uništavanja medijskih sloboda i bezbednosti novinara, lord Foks navodi i smišljeno i sistematsko osiromašivanje novinara. On konstatuje da je sve rasprostranjenija praksa prisiljavanja novinara da budu „free lance“, odnosno da rade pod najgorim uslovima i budu plaćeni po prilogu koji proizvedu. Oni najčešće rade isti posao koji rade stalno zaposleni, samo što imaju daleko manja prava od stalno zaposlenih.

To je jeftina radna snaga: izveštavaju sa ratišta, na primer, po najnižoj ceni i plaćeni su po naslovu, bez osiguranja – ako ga nisu sami sebi platili.

Preti gašenje BiBiSija

U poslaničkoj debati u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, britanski poslanik Tomi Šeperd osvrnuo se na sudbinu britanskog javnog servisa BBC, nekada ponosa Velike Britanije, kome sada preti gašenje.

„BBC kao javni servis mora da odslikava raznovrsnost aspekata i mišljenja. Ako to ne čini – građani koji ga finansiraju mogu da se žale (pred sudom). Kada je reč o medijima koji su privatno vlasništvo – građani nemaju pravo da se žale”, upozorio je Šeperd.

Ako se ukine javni servis postojaće samo privatni mediji. Šema je sledeća: milijarderi kupuju medije ne da bi zaradili novac - već da bi pojačali svoj uticaj na javno mnenje. Tako postaju potrebni političarima sa kojima se vezuju u interesne grupe, finansiraju njihove kampanje i sprovode propagandu a ovi im, kada dođu na vlast, vraćaju usluge.

Očigledno je da je na delu neoliberalna ekonomska logika po kojoj javni servis mora da donosi profit – a ukoliko ga ne donosi, znači da parazitira i da treba da bude ukinut.

Propaganda i reklama umesto novinarstva

Pre deset i dvadeset godina istočnoevropske i balkanske zemlje uglavnom su bile „pretplaćene na kritike“ zbog gaženja prava na slobodu govora. Njihova politička kultura teško se oslobađala totalitarnog nasleđa.

U međuvremenu stvari su se izmenile: istočnoevropske zemlje nisu se toliko poboljšale u poštovanju slobode štampe koliko se stanje u „starim demokratijama“ pogoršalo.

Uskočivši iz komunističkog totalitarizma u neoliberalizam, izgleda da su političari u istočnoevropskim zemljama brzo prepoznali totalitarištičku matricu neoliberalizma. Pošto su iskusili život u nedemokratskom društvu, vrlo lako su prepoznali suštinu neoliberalne doktrine zapadnih država u kojima je devedestih godina prošlog veka  - iza fasade demokratije i ljudskih prava – počelo sprovođenje svojevrsne desne revolucije.

Što se tiče starih zapadnih demokratija, u njima je radikalizam neoliberalne doktrine otvorio put radikalnoj kontrareakciji krajnje desnice i krajnje levice čija politička kultura zagovara isključivanje novinarstva ako nema „ispravan“ pogled na stvari.

Umesto novinarskog svedočenja o istini, uz profesionalno načelo “dve strane”, uvodi se jednostrano informisanje, drugim rečima - propaganda i reklama.